Javascript Menu by Deluxe-Menu.com
Paschal Message of His Grace Bishop Irinej

BY THE GRACE OF GOD
BISHOP OF EASTERN AMERICA
THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH

CHRIST IS RISEN!

MOST BELOVED CLERGY AND MONASTICS, 
SONS AND DAUGHTERS, FAITHFUL CHILDREN OF THE DIOCESE OF EASTERN AMERICA
OF OUR MOST HOLY CHURCH,

We greet you on this great and most radiant Feast of Feasts, the Resurrection of our Lord, God and Savior Jesus Christ, with the ever inspiring inquiry of the heart, which emanated and emanates from encountering the Risen Lord:

They asked each other, ‘were not our hearts burning within us
while He talked with us on the road and opened the Scriptures to us?’
(Luke 24:32)

May that joyful, Paschal burning of the heart, which the Holy Apostles Luke and Cleopas experienced on the road to Emmaus, in like manner, with the living presence of the Risen Christ, fill all our hearts, most beloved, this day and for all. So that the Risen Lord may open the eyes of our hearts, it is important in living our daily lives, that we free ourselves from prejudice, and be cured of every blindness. In order for us to overcome ourselves and our imperfections, we must remove every hurdle of a slow heart, and allow Him, Who is the Life and Resurrection, to realize in us, our own personal resurrection. 

However we are witnesses that, despite the omnipresence of the victory of the Resurrection, sorrow and sighing continue to exist in this world. Why? Because many amongst us refuse to accept Christ’s victory over sin as their personal victory and, thereby, are not capable of giving themselves wholeheartedly to Him, the only Vanquisher of Death. Often we cannot visualize, through the prism of rampant secularism, how the dark deeds of this world weigh upon our spiritual and even physical ruin. 

Precisely one year ago, on Pascha, May 1st, 2016, one of our greatest shrines, the Saint Sava Cathedral in New York City, was engulfed by a catastrophic fire, the flames of which engulfed our hearts, igniting a universal reaction. That raging fire and its demonic flames, which pierced the sacred calm of that Paschal evening, devoured the resplendent interior of our historic, one hundred and sixty five year old Cathedral. An entire epoch, consumed forever.

Who could not react to such devastation? No one, not even an ardent, unbelieving heart, could bear such pain without heaving an agonizing sigh. Even the stone foundations and soaring walls cried out from under the weight of their burden, let alone a heart of stone. As we helplessly witnessed that roaring inferno destroying our priceless history and with it part of our very being, only that comforting light which emanated from young Prince Rastko’s spiritual transfiguration at midnight before closed monastic gates, as the very rays of Christ’s glorious Resurrection radiated from His Life-giving Tomb, flashed before our very eyes, providing the only rays of hope.

Today, standing together before the threshold of the first anniversary of that fire, throughout the entirety of our Diocese, and indeed throughout the vast expanse of the oikouménē, spiritually united as one in the Resurrection of Christ and all that it promises wounded humanity, let all call to mind to the comforting words of the poem, ‘God Knows’ – I said to the man who stood at the Gate of the Year, ‘Give me a light that I may tread safely into the unknown.’ And he replied, ‘Go out into the darkness, and put your hand into the Hand of God. That shall be to you better than light, and safer than a known way’ (Minnie Louise Haskins).

Beloved, so that we can realize our own personal resurrection, and thereby transfigure every disaster and temptation into His Victory, by entering into the Light of Christ’s Resurrection, for according to the words of St. Gregory Palamas, temptation cleanses the soul, becomes the cause for humble and very useful prayers. Truly, only a life in Christ represents an alternative to all that which is sinful and bears the marks of death, both spiritual and physical. 

Therefore, in spite of everything that besets us, and precisely because of everything that the Crucified and Risen Lord brings us through the Resurrection– Rejoice always,pray without ceasing,in everything give thanks; for this is the will of God in Christ Jesus for you(I Thess. 5:16-19). 

We greet you with the all joyous Paschal salutation, from the fullness of our paternal heart, which burns with the triumphant and ever salvific words: Life lives!

CHRIST IS RISEN!
INDEED, HE IS RISEN!


Given in New York, at Pascha in the year 2017.


YOUR FERVENT INTERCESSOR BEFORE THE RISEN CHRIST,

+IRINEJ 

BISHOP OF EASTERN AMERICA
THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH

 

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ
ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

НАЈЉУБЉЕНИЈЕ НАМ СВЕШТЕНСТВО И МОНАШТВО,
СИНОВИ И КЋЕРИ, ВЕРНА ЧАДА ИСТОЧНОАМЕРИЧКЕ ЕПАРХИЈЕ
НАШЕ НАЈСВЕТИЈЕ ЦРКВЕ,

Честитамо Вам најсветлији и најрадоснији Празник над Празницима, Васкрсење Господа, Бога и Спаса Нашег Исуса Христа, уз вечито надахњујући упит срца, који произиђе и произилазииз сусрета са Васкрслим Господом: 

И рекоше један другоме: 'није ли наше срце горело у нама
кад нам је говорио успут и тумачио нам Писма?'
(Лука 24,32)

Нека би се ово радосно, пасхално горење срца, које тога дана окусише Св. Апостоли Лука и Клеопа, на истоветан начин, живим присуством Васкрслог Христа, најљубљенији, дотакнуло данас и свију нас. Да Васкрсли Господ отвори очи срца нашег, потребно је да ми, у нашем свакидашњем живљењу, постанемо слободни од предрасуда, здрави од сваког слепила. Потребно је да превазиђемо себе, своје сопствене недостатке, да уклонимо запреку спорог срца, да би Он, Васкрсење и Живот, остварио у нама, наше сопствено васкрсење.

Сведоци смо ипак да, и поред свеприсутне победе Васкрсења, вапај и туга још бораве на овоме свету. Зашто? Јер многи међу нама не прихватају Христову победу над грехом као своју сопствену, па тако не бивајући у стању да се Њему, једином Победитељу смрти, свесрдно и свецелосно предају. Често нисмо у стању да збогосионогсекуларизма увидимо, колико и како су мрачна дела овог света узрок нашем духовном, па чак и физичком краху.

Док је тачно пре годину дана, на Васкрс, 01. маја 2016. године, једна од наших највећих  светиња, Саборни храм Светога Саве у Њујорку, био захваћен катастрофалним пожаром, пламен који је прогутао и наша срца упалио је и разно-светска реаговања. Разјарена ватра и њени демонски пламени, који су пробили свештену мирноћу те радосне пасхалне вечери, прогутала је и блистави ентеријер наше историјске, стошесдесетпетогодишње Саборне цркве. Једна читава епоха,заувек је уништена.

А ко да не одреагује на овакво опустошење? Свакō, па и оно најокорелије, неверујуће срце, не би могло поднети овакав бол без јецаја и уздаха. Чак и камени темељи и узвинуте зидине повикали су под тежином терета, акако не би срце од камена. И док смо били беспомоћни сведоци јечећег ада који је разарао нашу драгоцену историју а тиме и сами део нашег бића, она утешна светлост духовног преображења младог принца Растка, која је у поноћ зрачила испред затворене манастирске капије, исто онако као што су и зраци Христовог славног Васкрсења зарили из Његовог Животодавног гроба, засијала је тада пред нашим очима, пружајући нам само, и једино зраке наде.

Данас, стојећи заједно на прагу прве годишњице пожара, дуж целе наше Епархије и широм васељене, духовно уједињени Васкрсењем Христовим и свим оним што оно обећава рањеном човечанству, присећамо се утешнихречи песме, ‘Бог зна': Рекох човеку који стајаше на Капији Године, 'Дај ми светло, у непознато, безбедно да ходим.' А он одговори: 'Закорачи у таму, и стави своју, у Божју руку. Биће ти то боље и од светлости, и сигурније од пута знаног(Мини Луиз Хаскинс).

Љубљени, да постваримо наш сопствени васкрс, преобразимо свако искушење и невољу у Његову победу, уласком у Светлост Васкрсења Христовог, јер по речима Св. Григорија Паламе, искушење чисти душу, постаје повод скрушенoj и многокорисној молитви. Заиста, само живот у Христу алтернатива  је свему греховном, и ономе што носи ожиљкедуховнe и физичкe смрти.

Дакле, упркос свему што на нас наилази, а управо због свега што нам кроз Распетог и Васкрслог Господа Васкрсење доноси – Увек се радујте,непрестано се молите,у свакој прилици захваљујте, јер је то Божја воља за Вас у Христу Исусу(Прва посланица Солуњанима, 5,16-19).

Поздрављамо Вас сверадосним пасхалним поздравом, пуноћом Нашег очинског и горећег срца, победоносним и свеспасавајућим речима: Живот живи!

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Дано у Њујорку, о Васкрсу 2017. године. 

ВАШ ИСКРЕНИ МОЛИТВЕНИК ПРЕД ВАСКРСЛИМ ХРИСТОМ,

+ИРИНЕЈ

ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Share This:



< PreviousNext >
You might also like:




  Powered by Orthodox Web Solutions

Home | Back | Print | Side