                     |
ЕПАРХИЈСКЕ ВЕСТИ
|
|
понедељак 5. мај 2008. године
СРПСКИ ВОЈНИЦИ НА ВАСКРШЊОЈ ЛИТИРГИЈИ
Колумбус, Охајо - Највеличанственији и најрадоснији дан у историји човечанства – дан Светлог Васкрсења Господа нашега Исуса Христа, ове године је додатно увеличан присуством групе војника из Србије у цркви Св.Стефана Дечанског у Колумбусу.
Иначе ови Српски војници се налазе у Колумбусу по недавно успостављеном програму сарадње између Војске Републике Србије и Националне Граде Охаја, која је овом приликом и била домаћин војницима из Србије.
Српским војницима је на њихово упорно инсистирање код својих домаћина омогућено да на овај велики празник дођу у Свету Цркву, помоле се Богу и упале свеће. У веома срдачном и раздраганом разговору који се, након Свете Литургије, водио између војника и парохијана, преовладавала је тема Косова и неопходности да се истраје у праведној и Богоугодној одбрани Српског Косова и Метохије, као и неопходности да као народ останемо верни Косовском завету.
Сузе радоснице су се повремено мешале са сузама туге ради неправде која се од стране овоземаљских моћника проводи над многострадалним Српским народом.
Сва наша нада је у Васкрслом Господу Исусу Христу; јер као што је Господ наш Исус Христос претрпевши највећа могућа страдања, понижења па и саму смрт; трећи дан Васкрсао у свој Својој слави, надати се је да ће и многострадални Српски народ након небројених мука и страдања дочекати дан коначног Васпостављања правде Божије на земљи; упркос свим противним настојањима овоземаљских силника.
Јереј Исак Кисин
(1 images)
|
|
|
|
среда 16 јануар 2008. године.
БОЖИЋ У ГРИНЗБОРУ, СЕВЕРНА КАРОЛИНА
Кад Господ Бог наш даје, Он заиста даје, и то богато
Нама и нашој малој парохији, овде у далекој Америци, је дао тако много да смо сви још увек, и стално изненађени нашом срећом. Односно, није нама Господ дао, него нам је благодарио и то буквално. Без наше заслуге нам је подарио и то такво благо, прекрасну цркву. Сви ми знамо да би нам без тога биле потребне године и године да подигнемо своју цркву, и сигурно да не би имали храбрости да се упустимо у грађење овако великог здања. Сигурно би то био много мањи и скромнији храм, али оно што је човеку немогуће, Богу је могуће. Кад ми немамо срца и смелости, Он нам даје Своје. Видите, било је планирано да се за славу Кола србских сестара, Малу Госпојину, званично уселимо у нашу црвку, достојно заблагодаримо Грчкој цркви у Гринзбору на прекрасном гостопримству, и пређемо у наше свето место под сунцем. Али Онај који нам га је и поклонио, није тако хтео, па је искористио већ уобичајено неиспуњавање рокова од стране извођача, за тај део процеса, а ево и доказа да није случајно, него само по Божијем промислу. Много је датума прошло када смо мислили да ћемо се уселити у наш храм, па никако, али је ето требало да дође Бадњи дан и дан Господњег Рођења да би се наша прва служба управо ту и остварила, баш тада.
Наш храм је сад голишав, али су га спретне руке оденуле у веома креативан иконостас који је подигнут за сат-два времена, окачене су иконе, свеће су са нама поделиле своју светлост и топлоту, а бетонски под је добио најлепши, скупоцени тепих, ручни рад, тепих од сламе. Све је било као у оно време, време рођења Богомладенца, толико, да су се наши парохијани из страхопоштовања прибојавали да погазе ту сламу и стајали по ободу простора са сламом, баш као они пастири који су се дивили новорођенчету са малог остојања. Пошто нас је сакупило сигурно преко 200 душа, наш отац Драган је морао да позове присутне да приђу ближе да би сви стали у цркву, а тиме да стану и на сламу.
Служба је била заиста свечана, уз светлост свећа (јер нас још нису повезали са струјним стубом), али ми имамо свој Стуб и Камен, као и живу везу са Живим Богом. Наш мали хор се трудио, али нас је Бог и ту подарио прекрасним гласом наше Рускиње Нађе, па смо лепо, под њеним руководством одговарали на свештеникове молитве. Кад је дошло време да се у литији иде 3 пута око цркве, напољу нас је поново дочекао један дар од Господа! Ми овде у Северној Каролини немамо неке многе хладне и опасне зиме, али знамо ми и те како и за снег, и мраз, као и за ледену кишу, и хладноћу, али не и на овај Бадњи дан. Напољу нас је сачекало сунце, поветарац и 70-так Фаренхајта, тек да знамо шта је тог дана Господу било мило. На средини малог платоа већ је горела велика ватра, а онда смо јој пришли сви ми, предвођени оцем Драганом, дечацима који су носили кошаре са бадњацима, момцима са заставама и тројицом кршних који су носили по огроман бадњак. Све је обављено по традици, уз песму и радост, и деце и одраслих, а по датим знацима Свевишњега. Као и увек, наша Јованка уз велику помоћ осталих чланица кола, је све имала спремно за малу закуску, као и куване домаће специјалитете – из флаше. Ту смо се лепо дружили, баш као што то и доликује једној Богу захвалној парохији.
Сутрадан, у четири ујутро, смо се опет нашли на истом светом месту. Истина, било нас је мање него на Бадње вече, али су нам зато срца била препуна топлине гледајући неколицину малецке деце, много нас у реду за исповест и причешће, а у олтару, поред нашег свештеника, још два свештеника, о. Кристофер из Америчке Православне Цркве и, увек нама наклоњен и спреман на сваку помоћ, о. Дионисије из Грчке цркве из Гринсбора. Њима је помагао наш гост из Шарлоту чтец Владан Глувачевић.
Отац Драган је покушавао свима да помогне; да саслужује олтару, да исповеда, да поје и да даје инструкције чтецу и хору, па се само видела његова мантија и црвена одора како провејава од једног краја храма до другог.
Након свечане Божићне службе, исказивања захвалности нашим гостима, међусобних честитки, наравно да је уследило и послужење у виду србских специјалитета, нарочито оних димљених у домаћој радиности, па чак и пихтија. Било је онако како је то Господ и планирао, НЕЗАБОРАВНО!!!
Ништа није случајно, па ни Божија милост изливена на нас! Сада нама остаје да то указано поверање и огромну Божију љубав, и оправдамо напредујући у вери и међусобној љубави.
ХРИСТОС СЕ РОДИ – ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!
Душица Прелевић
(5 images)
|
|
|
|
среда, 8. јануар 2008 године
„Црква и Породица“
ТЕМА ЗИМСКОГ КАМПА У ШАРЛОТУ
Прије неколико дана завршило се зимски камп у Шарлоту, који је ове године по пети пут огранизован међу парохијама Архијерејског намјесништва Сент Питерсбуршког. Ове године, по први пут, камп је одржан изван Флориде и домаћин је била парохија Св. Симеона и Св. Арсенија Сремца у Шарлоту, Сјеверној Каролини. У раду кампа учествовало је преко 60-оро дјеце узраста од 6 до 18 година. Тема овогодишњег кампа била је „Црква и породица“, а часове су држали свештеници и вјероучитељи овога Архијерејског намјесништва.
У склопу кампа организован је једнодневни излет у скијашки центар „Hawk’s Nest“ који се налази у планинском дијелу Сјеверне Каролине, неколико сати вожње сјеверо-западно од Шарлота. Учесници су уживали на вјештачком снијегу, јер тих дана нажалост није било природног снијега. Многа дјечица са Флориде до сада нису ни видјели снијег, осим пар њих. Стога је и овај вјештачки био пун погодак. Једно вече је било одређено за одлазак на хокејашку утакмицу и у биоскоп. У току кампа одржане су разне игре и квизови, а на крају су подијељене и скромне награде за најбоље кампере.
Све кампере је обрадовао долазак нашег владике, који је провео пар дана дружећи се са дјечицом. У суботу ујутро саслуживали смо сви заједно своме Епископу на Светој Литургији, која је била круна четвородневног дружења у Сјеверној Каролини. Осим Њ. Пр. Епископа Др. Митрофана служили су и свештеници: Протојереј-ставрофор о. Теодорос, гост из Грчке Православне Цркве, Протојереј Стеван Заремба, Протонамјесник Драган Зарић, те о. Станислав Крављача и о. Љубиша Брњош. Владика је благословио и похвалио кампере, поучавајући их да само у крилу своје Цркве могу сачувати свој идентитет и вјеру, те да оваквих окупљања треба да је све више и да се сабирамо у све већем броју. За наредни, шести, домаћин ће бити Атланта, Џорџија и црква Св. Апостола Петра и Павла.
Фотографије са кампа су постављене на интернет страници Српске Православне парохије Свете Петке у Орланду, на адреси: http://www.svetapetka.org/camp/index.html
о. Љубиша Брњош
(1 images)
|
|
|
|
среда, 5. децембар 2007. године
ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО Г. Др. МИТРОФАН, ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ ДОПУТОВАО ЈЕ У КАНОНСКУ ПОСЕТУ ПАРОХИЈИ У АРГЕНТИНИ
Јужна Америка - На међународни аеродром „Пистарини“ Есеиза, у Буенос Аиресу, слетео је у среду, 20 новембра 2007 г. Другог дана по доласку у Аргентину, полазимо са Његовом Преосвештенством, за место Венадо Туеро, где живи доста нашег света у својој адоптивној домовини. Новоподигнута црква у том месту посвећена је Св. Архангелу Михаилу, па је Преосвећени Владика уприличио долазак на дан храмовне славе. Присуствовао је и епископ Антиојиске Цркве у Аргентини, Владика Силуан.
Свету Архијерејску Литургију у Венадо Туеро је одслужио епископ др. Митрофан са својим надлежним свештеником, о. Славишом Лекићем, једним антиохијским свештеником и ђаконом о. Николом Радишем. Владика Силуан је после службе одржао парастос, преминулим мештанима места, Венадо Туерта и освештана је спомен плоча, са именима свих донатора за изградњу истог храма. После тога је уследила трпеза љубави. Тог дана је било присутно око двеста особа, осим деце.
У суботу 24 новембра 2007 г. прослависмо, Богу хвала, по други пут св. Краља Стефана Дечанског у месту Сан Антонио де Аредондо, провинција Кордоба, Аргентина. Својом присутношћу и учешћу ову свечану прилику још више су увеличали Његово Преосвештенство Г. др. Митрофан као и Његова Екселенција Господин Конзул Лиц. Виченте Герардо Божовић, Конзул Републике Србије у Кордоби, са супругом. Преосвећени Владика Митрофан је овом приликом посјетио неколико наших породица.
Благодаримо свима који су се с нама нашли на савршен пролећни дан да прославимо св. Краља и нашу малу људску заједницу, као живи сведоци томе да где постоји љубав и добра воља међу људима ниједна разлика није непремостива. Била нас је око педесет душа из десетак држава, свих узраста, говорило се најмање четири језика за столом и на општу радост, сви смо се лепо разумели и заједно славили.
Биће тешко оваку незаборавну прилику поновити, али пробаћемо и догодине то урадити у славу св. Краља, па ако Бог да.
25/12 новембар у недељу 26 по Духовима, а на дан Св. Јована Милостивог одслужена је Св. Архијерејска Литургија у храму РОЖДЕСТВА МАЈКЕ БОЖИЈЕ у Буенос Аиресу. Началствовао је Њ. Преосвештенство владика Митрофан, а саслуживали су свештеник о. Љубиша Лекић и ђакон Никола Радиш. На самој св. Литургији Преосвећени Владика је речима, „Ревност и љубав у пастирској служби, морални породични пример, и лични вишегодишњи труд на напредку духовног и верског живота поверених му парохија ЈЕРЕЈА СЛАВИШУ ЛЕКИЋА, одликујемо чином протојереја,“ одликован о. Славиша а ђакон Никола Радиш је одликован чином протођакона. После литургије уприличена је „трпеза љубави“ у црквеној сали.
28/15 новембра Његово Преосвештенство др. Митрофан посетио је, приликом своје канонске посете Аргентини, његову екселецију господину др. Кардоса Камила, министра вјера и секретара за односе са верским заједницама у Републици Аргентини.
На самом почетку срдачног разговора Владика Митрофан се захвалио господину министру на пријему. У даљем разговору, господин министар др. Кардосо се интересовао пре свега за здравствено стање Његове Светости патријарха Павла. После тога су се „дотакле“ и друге актуелне теме у СПЦ. Посебно је господину др. Кардосу остао упечатљив у сећању догађај када је у посету Аргентини допутовао Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије, и разговор са њим. Такође је у вези њега разговарао и са грчким, тј. Васељенским митрополитом у Аргентини, Г. Тарасијусом.
Владика Митрофан је додао да Српска Православна Црква жели да успостави добре односе са свим народима који живе у републици Аргентини, јер само на тај начин доприносимо добробит међу људима и житељима у заједничкој држави Аргентини. Али ту морамо пазити које су праве Црквене структуре тј. Ко је канонски епископ, а ко не! Овим се, наравно не мешамо у унутрашње послове Аргентине.
На крају, господин министар др. Кардосо, је, захвалио Владици Митрофану, на посјети и на бризи за свој народ, који је толико удаљен од своје матице. Такође је замолио Његово Преосвештенство да пренесе поздраве и Његовом Преосвештенству митрополиту Амфилохију, као и Његовој Светости Патријарху Павлу и изразио жељу да, заједно са митрополитом Амфилохијем, на тлу републике Агентине одрже једно предавање у циљу приближавања СПЦ свету!
(11 images)
|
|
|
|
понедељак, 22. октобар 2007. године
ИЗГРАДЊА ХРАМА СВ. ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У ГРИНЗБОРУ
Изградња храма посвећен св. Василију Острошком у Гринзбору улази у завршну фазу. Унутрашњи инсталациони радови су завршени и примљени су од инспекције. У унутрашњости куполе као и у припрати постављене су гипсане плоче. За пет до седам дана очекујемо да мајстори завшене постављење гипсаних плоча, после чега би молери окречили храм.
Следећа фаза радова је зидање спољне фасаде од опеке и камена. У међувремену, очекујемо да прилазни пут од улице до цркве и павиљона као и паркинг буду асфалтирани. По завршетку ових радова планирано је да се око цркве изгради стаза од бетона, као и стаза од цркве до садашњег павиљона. За крај је остављено да се засади око храма и павиљона дрвеће, зелено жбуње и траве.
Надамо се, и Бога молимо за помоћ, да ћемо све ове радове завршити и инспекцију проћи до средине децембра месеца, како би могли да планирамо мало освећење храма за крај године. Наравно, тиме не бисмо завршили цео пројекат. Планирано је да до црквене славе у мају месецу идуће године завршимо следеће: постављање пода у храму, изградњу помоћног објекта за паљење свећа, осликавање великог полијелеја, изградњу ђаконика, изградњу пута до будућег гробља. У јулу се очекују иконостас из Србије и његово инсталирање.
Такође, постоји могућност да идуће године започнемо осликавање фресака у олтарном делу храма. Наш верни народ у Гринзбору и околини, окупљен у наручју Цркве, својим прилозима и радом несебично и са пуно љубави помаже изградњу храма.
Оно што је посебно за нашу заједницу интересантно јесте, да ми у нашој парохији немамо ни једну породицу или појединца који може приложити одједном више од 2,000 долара. Сви досадашњи прилози су били зрно по зрно, готово свих парохијана. Из њихови зрњевља, уз помоћ квасца Духа Светога, је израсла погача – храм наш.
Још једном желимо да се захвалимо свим црквеним општинама наше Цркве и појединцима у Америци који нам притекоше у помоћ. Такође и овом приликом позивамо и друге парохије и појединце да нам помогну у овом Богоугодном делу.
Свештеник Драган Љ. Зарић
(9 images)
|
|
|
|
понедељак, 16. јули 2007. године
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЈАНГВУДУ
Јангвуд, Пенсилванија - Велики православани празник Петровдан свечано је прослављен у цркви Вазнесења Господњег у Јангвуду. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство епископ др. Митрофан, уз саслужење надлежног свештеника јереја Миладина Благојевића и ђакона Драгослава Косића. И ако је ово био радни дан и сезона годишњих одмора богослужењу је присуствовао велики број вјерника ове парохије. Послије Свете Литургије владика Митрофан одржао је пригодну бесједу гдје је нагласио значај и рад св. Апостола Петра и Павла. По завршетку бесједе на велику радост свих присутних Преосвећени Владика је одликовао Анђелију Бабић(Angeline Babich) пријесједницу ЦШО у Јангвуду Епископском граматом признања. Г-ђа Бабић посљедњих дванаест година обавља дужност предсједника црквно-школске општине. Ово високо признање потврда је да се ево већ дуг низ година њен рад одликује великим личним трудом и залагањем да буде колико је више могуће од користи својој цркви, и да њен живот доликује животу истинског хришћанина.
Био је ово заиста диван и благословен дан за нашу парохију.
Јереј Миладин Благојевић
(2 images)
|
|
|
|
понедељак, 2. јула 2007 године.
РУКОПОЛОЖЕЊЕ У КОЛУМБУСУ
Колумбус, Охајо - У недељу 1 јула Његово Преосвештенство Епископ Митрофан је у току Св. Архијерејске Литургије рукоположио у чин Ђакона Алексу Павичевића. Алекса Павичевић је, заједно са његовом супругом Емили, дужи низ година био изразито активан у свим сферима црквеног живота парохије Св. Стефана Дечанског у Колумбусу.
Подржавајући светли пример свога стрица Високопречасног протојереја-ставрофора Дениса Павичевића и са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Митрофана, Алекса се уписује на теолошки факултет "Св. Владимир" у Њујорку где се тренутно налази на завршној години студија.
Поводом рукоположења за ђакона свога братанца Алексе, у току Св. Литургије саслуживао је и Високопречасни отац Денис Павичевић, који је овом приликом заједно са својом породицом допутовао из Чикага. Свечаност је додатно увеличана присуством епархијског Ђакона о. Драгослава Косића са породицом.
У току Св. Литургије, као и на пригодном ручку, Његово Преосвештенство Епископ Митрофан се обратио окупљеном верном народу речима поуке, говорећи о значају младих свештеничких кандидата за Свету Цркву Христову, а особито истичујући узвишеност свештеничког звања, свештеничке службе. Преосвећени Владика је нагласио да ни Свети Анђели нису удостојени тако високог звања и благодати, да у својим рукама држе Пресвето Тело и Пречисту Крв Господњу и да се у току Св. Литургије по молитви и благослову свештеника, Духом Светим, хлеб и вино претварају у Свето Тело и Крв Господа нашега Исуса Христа.
Овакве речи поуке Преосвећени Владика Митрофан никога од присутних нису оставиле равнодушним.
За време пригодног ручка вернима се обратио и о. Денис Павичевић изражавајући своју благодарност Господу да се свештеничка традиција која је у породици Павичевић присутна већ преко 200 година, рукоположењем Алексе Павичевића, наставља.
Ово је био дан велике духовне радости за породицу Павичевић али ништа мање и за парохијане Цркве Св. Стефана Дечанског као духовну породицу Алексе Павичевића.
Јереј Исак Кисин
(2 images)
|
|
|
|
петак 29. јуна 2007. године
ПРОСЛАВА ВИДОВДАНА У ГРИНЗБОРУ
Гринзборо, Северна Каролина - Данас је 28. јуни. Данас је Видовдан. Али ја, од пре 5-6 дана, о Видовдану размишљам и доживљавам га другачије, много другачије. Као и већина, да не кажем сви ми Срби, сам мислили да све знам о Св. Кнезу Лазару, Косовском Боју и ТОЈ жртви. Пре неколико година сам прочитала и књигу Св. Владике Николаја Жичког „Царев Завет“ која ми је сувопарне податке мог (не)знања оживела, одуховила, опипљива је постала и топла и густа крв мученика, крв те жртве.
Размишљам црно-црвено. Црно, јер су се тада, како наш народ каже, многи домови у црно завили, и црвено од силне крви које се тамо пролила. Али, црвено и због наде и оптизма који нама та, за нас несхватљива жртва, улива. Нису се Св. Кнез Лазар и његова и НАША духовна елита жртвовали тек тако и, ако смем да кажем, САМО за Царство Небеско, него и за нас. Свевишњи Господ их је прославио и наградио онако како то ОН уме...а ми, ето већ више од шест векова их славимо и помињемо и дивимо им се, али сме ли то бити све.
Намеће се питање, како и колико се ми данас жртвујемо једни за друге. Није у питању „одмеравање снага“, и некаквих грандиозних подухвата. На крају крајева нико од нас не зна која и колико, наизглед незнатна жртва нечија, може некоме од нас одскринути врата ка путу спасења-вечном животу.
У нашој малој, споља неугледној кућици, али унутра правој црквици у Гринзборо у Северној Каролини, сакупили смо се у суботу, 24. јуна, за Вечерњу службу и предавање Владике Митрофана о Видовдана. Увек од Његовог Преосвештенства доста научимо, али овог пута смо директније и осетили његову љубав и жртву за нас.
У плану је био долазак и професора са Теолошког факултета у Чикагу, али у последњем тренутку гост је из породичних разлога отказао долазак. Владика није успео да обезбеди превоз авионом, и све је изгледало да од предавања и сусрета неће ни доћи. Али, правом пастиру те „ситнице“ не стоје на путу као забран, него су само препреке које се заобилазе, овај пут уз употребу мигавца. Кад ништа није успело, Владика је са својим веома тихим ђаконом Драгославом Косићем, кренуо на пут од седам сати колима. Није морао! Нама би наш о. Драган одржао беседу, значи да не бисмо били остављени без духа Видовданског. Е баш у томе и јесте жртва и љубав Владике за своју паству – што није морао, али је изабрао да испуни обећање.
Код нас, владика и његов ђакон, су већ стигли пре пет сати после подне, пре свих нас, осим о. Драгана и наше увек вредне председнице кола Српских Сестара, Јованке. Након кратког предаха, са свима нама су пошли до нашег новог имања на коме градимо наш храм. Оно је сада зарасло у метар високу траву, црвена прашина је утабана тешким грађевинским возилима и слоговима делова челичне конструкције, а на месту око белог, дрвеног крста, пободеног ту у фебруару ове године када је Владика и осветио ту земљу и темеље будућег храма, из земље извиру бетонски наговештаји цркве.
„...Где је угаони камен Сам Исус Христос, на коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу“ (Еф. 2,20-21).
Дени, наш амерички извођач радова нам је све објашњавао, а ми само се као деца радовали како ће овде бити улаз, онде место за свеће, тамо брод цркве, а тамо свети олтар. Све је оживело и конкретизовало се у нашим душама, „У кога се и ви заједно уграђујете у обитавалиште Божије у Духу“ (Еф. 2,22). Није то више „пусти сан“ него, ако Бог да, блиска стварност. И Владика је био задовољан напредком, јер ће ова наша црква бити прва Србска Православна црква изграђена у Северној Каролини. Три црне мантије су лако, иако на преко 90 F, прелазиле по обрисима будуће цркве ка будућој сали, а ми смо већ осећали неко страхопоштовање и дух цркве. Уз Божију помоћ, и обећање градитеља, за 2-3 месеца ти радови би требало и да се окончају. Онда креће унутрашње уређивање и кичење наше лепотице. Само да нам Господ помогне и стално буде уз нас, као и до сада.
Тај узтрептали дух смо сви пренели и само допунили Вечерњом службом. Отац Драган је служио, а Владика и његов ђакон су достојанствено стајали поред неколико нас парохијана, и појали, а ми смо „покушавали“ да их пратимо у појању. Да сте нас, без Владике и ђакона, некада чули, схватили бисте да је и то својеврсна жртва Владике и сваког слухисте. Но, служба је била...достојна Видовдана.
Уследило је предавање, и ми смо као ђаци поседали око Владике. Ми, гладна и жедна деца, а он, извор знања и надахнућа. Сав се и ликом покретима и душом уносио у причу. Не, не у причу, него у дочаравање догађаја. Потресно је описао значај и слику непрегледне колоне, десетине хиљада Срба које данима причешћују пред бој! Па тако два пута. Шта је и зашто тада учињено, шта је значило...све је добило ново значење, али и значај. Но, ја сада нећу, нити бих умела да вам препричам то предавање, само могу да вам поручим да своје Владике замолите да вама држе таква предавања као што је нама Владика Митрофан.
Ето зато ја сада другачије размишљам и осећам Видовдан, своје наслеђе, као и нашу малу, малу жртву коју приносимо да би ову земљу, али и своје душе обогатили још једном Српском Православном црквом.
Заиста нам је Господе дивно бити у гостима код Тебе.
(0 images)
|
|
|
|
среда, 14. март 2007 године
ВЕЛИКОПОСНО ВЕЧЕРЊЕ У БОСТОНУ
Бостон - У недељу, 11. марта служено је великопосно вечерње у бостонској парохији. Вечерње је служио протојереј Ђокан Мајсторовић из Њујорка а за певницом је одговарао месни парох Протојереј Александар Влајковић. На крају богослужења отац Ђокан је поучио верни народ о духовном значењу поста.
После Вечерњег сви присутни су прешли у црквену салу где су поделили трпезу љубави. Протекли викенд је био врло интензиван за бостонску парохију која је била домаћин Епархијске скупштине. Од петка ујутру до недеље одслужено је шест заједничких богослужења.
(1 images)
|
|
|
|
понедељак, 26. фебруар 2007. године
СЛАВА ЦРКВЕ У НОРТ МАЈАМИЈУ
Норт Мајами, Флорида - Вољом Божијом и милошћу Његовог Преосвештенства Г. Др. Митрофана, епископа источноамеричког, у недељу 18. фебруара Богом Благословене 2007. г., Црквено-школска општина Св. Симеона Мироточивог прославила је своју крсну Славу. Његово Преосвештенство се одазвао на наш позив и у прекрасну Флориду је дошао у суботу поподне. Након одмора у хотелу високе категорије Мериот Харбор смо га позвали на ручак.
У недељу у 10 сати била је Св. Архијерејска Литургија уз началствованије Г. Епископа и домаћег свештеника. На крају Св. Литургије Преосвећени владика је одржао прелепу беседу о подвизништву поста као спасоносно деловање за добијање Царства Божијег. Након делање нафоре пререзао се славски колач. За ову прилику кум-домаћин је био Г. Бранко Панић. После тог је следио славски банкет а за почастним столом седели су: Његово Преосвештенство Г. Др. Митрофан, кум, председник Црквено-школске општине и свештеник. Било је преко 200 особа. За ову прилику оркестар из Кикинде је био присутан. На опште задовољство и молитвено сећање са „исполаети деспота“ Епископ је био испраћен на аеродром.
Хвала Његовом Преосвештенству на очинском благослову и пажњи коју је почаствовао својим уваженим доласком.
Протојереј Светозар Веселиновић
(3 images)
|
|
|
|
Четвртак, 22. фебруар 2007. године
УПОКОЈИЛА СЕ У ГОСПОДУ МАТИ ЕВПРАКСИЈА, ИГУМАНИЈА МАНАСТИРА У ИНДИЈАНИ, САД
У среду, 21. фебруара 2007. године, уснула је у Господу, велике схиме, мати Евпраксија (Пауновић), игуманија манастира Рођења Пресвете Богородице у Њу Карлајлу, Индијана, САД. Мати Евпраксија је била игуманија и манастира Марча у Ричфилду, Охајо. Она је још давне 1974. године дошла у Марчу, који је једини женски манастир у Епархији источноамеричкој, и дуги низ година радила на развоју монаштва и духовности у Епархији.
ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!
(2 images)
|
|
|
|
|
среда, 7. фебруар 2007 године
ОСВЕЋЕНИ ТЕМЕЉИ НОВОГ ХРАМА
ПОСВЕЋЕНОМ СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ
У ГРИНЗБОРУ, СЕВЕРНА КАРОЛИНА
[Северна Каролина] У суботу, 3. фебруара у Гринзбору, Његово Преосвештенство Господин Г. Др. Митрофан, освештао је темеље првог Србског Православног храма у Северној Каролини.
Овај литургијско-историјски догађај окупио је на Божанственој Литургији у Грчкој Цркви, близу стотину верника наше парохије. Поред Њ.П Епископа Митрофана, литургију су саслуживали: Протојереј Стефан Заремба, намесник Сентпитерсбуршког наместништва, Протојереј Дионисије Листерман, свештеник Грчке парохије Успења Пресвете Богородице. Неизмерно смо захвални о. Дионисију и његовим парохијанима што су нас примили под кров њихове заједнице. Јереј Љубиша Брњош, који је са својим парохијанима дошао чак из Орланда, Флориде да подели са нама ову литургијску радост. Јереј Кристифор Фора, из Америчке Православне Цркве (OCA), надлежни свештеник о. Драган Зарић, као и двојица ђакона о. Драгослав Косић и о. Гаврило Миљковић, који је иначе један од оснивача ове мисионарске парохије.
После Св. Архијерејске Литургије, сви служашчи и сав верни народ отишли су на ново имање наше цркве, где је Преосвећени Владика Митрофан освештао темеље новог храма, притом положивши камен темељац и повељу, коју је пред сабраним народом прочитао надлежни свештеник о. Драган.
Трпезу љубави у сали Грчке цкрве припремиле су наше сестре, показавши још једном неизмерну љубав према цркви као и сав свој таленат у спремању и сервирању хране.
Слава Живоме и Истинитом Богу нашем, који нас је сабрао. Слава Светоме Василију Чудотворцу Острошком и Херцеговачком, за заступничке молитве пред Богом.
Хвала Преосвећеном Владици за сву љубав, помоћ и бригу коју указује овој младој мисионарској парохији. Хвала повереништву и Колу Сестара на труду око организовања ове свечаности. Хвала нашим гостима на доласку и делатној љубави према нашој заједници.
Хвала, честитоме и верноме народу Божијем, који своју веру и љубав према Творцу делатно показује зидањем светог храма.
Дај нам Господе снаге да започети храм у Твоју славу, а у спомен св. Василију завршимо, како бисмо могли вечну Литургију Теби приносити сада, увек и у све векове. Амин.
(0 images)
|
|
|
|
уторак, 30. јануар 2007 године
ПРОСЛАВА САВИНДАНА У БОСТОНУ
Бостон - Широм Епархије источноамеричке је прослављен Свети Сава а нарочито је свечано било у Бостону и Кливланду где је служио Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Г. Митрофан. Обе парохије бостонска и кливландска Славе Савиндан као храмовну славу. Уочи самог празника, у петак вече, у бостонској парохији (Кембриџ) служено је Велико вечерње у присуству Преосвећеног Епископа, у коме је учествовало четворица свештеника.
На сам дан Светога Саве у суботу је служена Света Литургија на којој је началствовао Владика Митрофан уз саслужење осморице свештеника. Поред српских свештеника служили су свештеници из Грчке, Румунске, Бугарске, Грузијске и Антиохијске цркве. У току Литургије Преосвећени Владика Митрофан је одликовао чином Протојереја свештеника Ивана Марјановића из суседне парохије у Портланду. На крају Литургије је освећен Славски колач и жито уз учешће многобројне деце и кумова славе Живадина и Борке Гвозденовић.
Епископ Митрофан се на крају обратио верном народу поучивши га о значају и величини Светога Саве. Он је нагласио да Свети Сава није само српски светитељ већ свеправославни, и да га и остали народи поштују и воле, што је посведочено присуством свештенства и верног народа на Литургији из других православних јурисдикција.
После богате трпезе коју су припремили кумови славе, уследио је дечији програм са рецитацијама, песмом и фолклором. По први пут деца су извела представу Свети Сава коју је написао свештеник Радован Јаковљевић, која сликовито дочарава одлазак Растка Немањића на Свету Гору.
У вечерњим сатима Епископ Митрофан је отпутовао за Кливланд где је у недељу, 28. јануара узео учешћа у прослави Светог Саве са верним народом кливландске парохије
о. Александар Влајковић
(1 images)
|
|
|
|
понедељак, 4. децембра 2006. године
САСТАНАК ЗА ВЕРОНАУКУА ОДРЖАН У ХРМАТИЏУ
Хрматиџ, Па - Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Г. Митрофан је благословио и учествовао у XX Годишњем састанку за вероучитеље Кливеландског наместништва.
Састанак одржан је у Цркви Светог Георгија у суботу, 2. децембра 2006. године и отпочео је предавањем о. Милована Катанића, који је говорио на тему Хришћанска едукација и дечја књижевност. У свом излагању, о. Милован је истакао улогу књижевности у дечјем образовању и вери, поредећи своје идеје са темама из књига за децу Хронике Нарније, аутора Ц. С. Лујса. На крају предавања, о. Милован је истакао и оне дечје књиге које су са отвореном антихришћанском поруком, које треба избегавати.
После предавања, уследио је годишњи извештај и разговор о раду црквених парохијских школа.
(2 images)
|
|
|
|
1. децембар 2006. године
ВЕЛИКИ УСПЕХ СРБ ФЕСТА
Сент Петерсбург, Флорида - Ове године наша црква је одржала свој трећи по реду Срб Фест, од 3.-5. новембра. Фест је ове године био посебно весео јер је наша парохија угостила канадски академски ансамбл фолклорних игара „Мирослав – Бата Марчети“ из Торонта. Пред преко 400 посетилаца ова изузетно талентована група је својим наступом званично отворила Срб Фест, у позоришту „Paladium“ у Сент Петерсбургу, где су такође, наступале и фолклорна група „Paprida“, Грчке Православне Цркве Св. Ђорђе из Њу Порт Ричија, као и фолклорна група „Српски Бисери“ наше Светосавске парохије. Канадска фолклорна група је одушевила све присутне својим ношњама, певањем, играњем и живом музиком, коју је предводио директор оркестра Мића Петровић.
После програма у позоришту мноштво посетилаца се окупило у црквеној сали где су уз музику, игру и песму, као и специјалитете из наше кухиње, уживали до касних сати. Срб Фест је настављен у суботу мноштвом занимљивости за децу, која су нарочито волела „Ходање по Месецу“. Одржано је и такмичење „Ко ће најбрже појести питу“ у коме су победили Анђелко Крсмановић и Селена Деспотовић, као и такмичење за најбољу погачу, у коме је победила Каја Ђукић.
Пробали смо да оборимо Гинисову књигу светских рекорда са највећим колом на свету, али нам је недостајао известан број играча. У суботу поподне, другог дана Фест-а, српски фолклор је, поново, био главна забава. Наша фолклорна група „Српски Бисер“ је отворила програм изванредним наступом своје најмлађе и средње групе. У вечерњим сатима уживали смо у наступу фолклорне групе „Српска Круна“ из Орланда, при СПЦ Св. Петка. После гостију из Орланда, наступала је најстарија група нашег „Српског Бисера“. Још једном главни догађај вечери је био наступ фолклорног ансамбла „Мирослав-Бата Марчетић“, пред препуном црквеном салом. После њиховог наступа весеље је настављено уз песму, игру и дружење.
У недељу, трећи и последњи дан Фест-а је отпочео Св. Литургијом, коју је служио прота Стефан уз пратњу нашег хора Св. Сава. После Св. Литургије Фест је настављен уз забаву, музику и наступ најмлађе и средње групе „Српски Бисер“ којим је завршен наш овогодишњи Срб Фест. Најлепше се захваљујемо свим фолклорним групама, музичарима, куварима, свима који су помагали у кухињи, за баром, који су донели колаче, који су дали новчане прилоге, свима који су својим учешћем, уложеним временом, трудом и радом, допринели да се наш овогодишњи Срб Фест дуго памти.
(1 images)
|
|
|
|
уторак, 28. новембар 2006. године
ОСВЕЋЕЊЕ НОВЕ ШКОЛЕ
Сан Петерсбург, Флорида - 15. октобра 2006. године, Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Г. Др. Митрофан, уз помоћ протојереја-ставрофора Милана Стојановића и протојереја Стефана Заремба, служио је Св. Литургију у нашој цркви. После Св. Литургије, владика Митрофан је осветио нашу нову нишенаменску зграду, која је купљена у јуну 2005. године, а која ће се употребљавати за недељу и српску школу, парохијску књижару, састанке и друге потребе.
После церемоноје освећења, владика Митрофан, прота Милан, прота Стефан и велики број парохијана прешли су у црквену салу где је Коло српских сестара „Св. Петка“ послужило изузетно укусан ручак. Овом прилоком, председник црквене општине, Скот Распоповић се захвалио следећим особама за њихов учинак у успешном остварању овог подухвата: Мајку Бабићу који је дао прилог за целокупни рад на чишћењу и раскрчивању имања; Јелени Лоначарски за прилог од 1,500 долара за уређење земљишта око зграде; Александру Петровићу за прилог од 2,000 долара кад је било потребно да се заврши започети посао; Ђорђу Милановићу за уложени рад и материјал за систем за хлађење; Стојану Лукићу за уложени рад и материјал за реновирање тоалета; Лоџи 208 СНС-а за западну обалу – за прилог од 2,000 долара, део прихода који су остварали на овогодишњем Зимском Голф Турниру СНС-а; Младену Миљанићу за труд и приложени материјал за електричну струју; Далибору Золотићу за приложен мермерни симс за прозоре; Жељку Јанковићу за приложене каблове за увођење телефонске линије; Миленку Деспотовићу за приложене кухињске кабинете; Др. Мајку Бојковићу за приложена два система за хлађење (за црквену салу); Жарку Перућици за приложени материјал за постављање нових зидова. Посебно хвала Жељку Шљивићу који је организовао и надгледао цео овај подухват. Председник црквено-школске општине се, такође, захвалио, следећим особама за труд, рад и знање уложене у овај пројекат: Браниславу Дражићу, Драгану Станишићу, Воји Павловићу, Милану Раковићу, Милораду Јовановићу, Душану Шљивићу, Жарку Ждрало, Недељку Јанковићу, Стеви Караћу, Мирку Обрадовићу, Здравку Кордићу, Брани Скопљаку, Славку Скопљаку, Маранику Божићу, Бранку Раковићу, Чеди Радовановићу, Тому Ченовету, Витомиру Андрићу, Мајку Веису, Зорану Лазићу и Брани Крмановићу. Ако је нечије име случајно изостављено, молимо да се обрати о. Стефану или неком од чланова црквеног одбора ради исправљања грешке.
Ова нова зграда је важан корак у развоју наше парохије, посебно је важна за нашу децу. Још увек су пред нама следећи радови: довршетак једне учионице, оргађивање и уређивање имања, као и исплаћивања зајма банци у што краћем року. Свачији труд, време и прилози су и даље потребни. Честитамо Проти Стефану, Црквеном одбору, учитељицима, ђацима и свим парохијанима наше Светосавске парохије на овом великом достигнућу.
(1 images)
|
|
|
|
понедељак, 13. новембра 2006. године
ЦРКВЕНА СЛАВА СВ. ДИМИТРИЈА У ПОРТЛАНДУ
Портланд, Мејн - У Портландској парохији у градићу Бидефорду, држава Мејн где се налази парохијска црква Св. Димитрија,8. новембра 2006. год. је служена Св. Литургија у присуству мањег броја верника ове парохије. Сви парохијани ове парохије доселили су се у Америку задњих 12 година . Главна прослава храмовне славе је била у недељу 12. новембра када већина парохијана не ради. Тога дана је Св. Литургији присуствовало више од једне трећине парохијана а посебна радост је била та што је дошло пуно младих.
Свету архијерејску литургију је служио Епископ источноамерички Др. Митрофан уз саслужење надлежног пароха оца Ивана Марјановића и оца Џона Тига из антиохијске јурисдикције. На Литургији је певала група девојака и девојчица које певају једногласно душом и срцем.
У предивној беседи Епископ Митрофан је честитајући славу говорио о нашој вери, јеванђелском животу наших светитеља и правим људским вредностима. Присутне није оставио равнодушне догађај који се збио пре десетак година у Чикагу а који је владика описао. Умро један наизглед сиромашан човек, који није имао нигде никог свог да га сахрани. Надлежни свештеник се заузео да се тај “сиромашак “ сахрани на нашем гробљу са заупокојеном молитвом како и доликује православном и крштеном човеку. Пошто сахрана изискује одређене трошкове, свештеник се постарао да нађе људе који ће му у томе помоћи и тако су сахранили сиромашка у слободан гроб једног Србина чије су кости потомци пренели у родни завичај. Када се све завршило пронађен је тестамент у коме је завештао $300,000 Српској Цркви и нађене су признанице где се видело да је помагао многе цркве по Далмацији, одакле је био родом.
Кум славе за ову годину био је Владимир Крављача (најмлађи кум од како је црква купљена. Владе има 16 година). За следећу годину за кума славе се пријавио Миленко Дувњак а друга кума славе је Моника Марјановић (15 година).
После резања славског колача прешло се у црквену салу. Где је настављено славље а разлога за славље је стварно било. Поред храмовне славе, слављен је и завршетак радова на крову цркве.
Протонамесник Иван Марјановић
Парох портландски
(1 images)
|
|
|
|
15. новембар 2006. године
ПРОСЛАВА СЛАВЕ КАПЕЛЕ СВЕТОГ АРСЕНИЈА СРЕМЦА У ШАРЛОТУ
Шарлот, Северна Каролина – Прослава славе капеле почела је у четвртак 9. новембра вечерњим богослужењем. У петак 11. новембра, на сам дан Св. Арсенија Сремца, служена је Св. Литургија. Епископ источноамерички Г. Др. Митрофан је стигао у петак са својим ђаконом, о. Драгославом Косићем. Тога дана вечерње богослужење је служио у Гринзборо.
У суботу, 11. новембра, прво је служено јутрење са часовима, а затим је свечано дочекан Владика Митрофан, који је служио Св. Литургију. Осим ђакона, саслуживали су следећи свештенослужитељи: Протојереј Ставрос Делбер из Грчке Православне Цркве „Св. Нектарије“ у Шарлоту, о. Марк Манкузо из Колумбије, Јужне Каролине (Руска Црква новомученице Св. Јелисавете), о. Саша Туркић из Атлантске из Србске Православне Цркве „Св. Петра и Павла“ и о. Драган Зарић, кога је Епископ Митрофан унапредио у чин протонамесника. Кумови славе били су породица чтеца при нашем храму, Владана и Наташе Глувачевић из Шарлота.
После резања славског колача и заједничког фотографисања, приређен је духовно-културни програм. Шездесетак гостију учествовало је у богатом ручку, аукцику и народном весељу. Тога дана за отплату имања сакупљено је преко 5,000 долара.
Светозар Поштић
(3 images)
|
|
|
|
30. октобар 2006 године
БОГОСЛОВСКА ШКОЛА СВЕТОГ САВЕ У ЛИБЕРТИВИЛУ ПРОСЛАВИЛА ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ ПОСТОЈАЊА
Ленсинг, Илијноис - У цркви Светог Архангела Михаила у Ленсингу, Илиноис, Сједињене Америчке Државе, у суботу 28. октобра 2006. године, прослављен је јубилеј - двадесетогодишњица постојања богословске школе Светог Саве у Либертивилу.
Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит средњезападноамерички Г. Христофор, уз саслужење Преосвећеног Епископа источноамеричког Г. Митрофана, Преосвећеног Епископа западноамеричког Г. Максима. Високопреосвећени Митрополит Г. Јаков је присуствовао на Литургији. Од 13 свештеника који су саслуживали седморица су завршила ову богословску школу, а од петорице ђакона који су саслуживали њих четворица су завршили школу Светог Саве а протођакон Станимир Спасовић је професор Канонског права и Историје Српске Православне Цркве. На Светој Литургији појали су студенти под диригентском палицом протојереја Милоша Весина, професора Црквеног и српског појања.
После Свете Литургије одржан је програм у коме су учествовали сви студенти, а предавање о животу и раду Стевана Мокрањца одржао је др Станимир Спасовић.
Од 1986. године, на овој српској богословској школи дипломирало је 75 студената, а од тог броја њих 55 је у служби Српске Православне Цркве и од њих 50 су рукоположени свештеници или ђакони а преостали су у служби цркве као административно особље или су пак на постдипломским студијама.
(6 images)
|
|
|
|
26. октобар 2006. године
ДРУГА ТРАДИЦИОНАЛНА
ДОНАТОРСКА ВЕЧЕРА У ШАРЛОТУ
Шарлот, Северна Каролина - У недељу 15. октобра у италијанском ресторану „Il Nido“ одржана је друга по реду традиционална донаторска вечера у органицацији мисионарске парохије „Свети Симеон Мироточиви“ у Шарлоту. Сабрање верних наше мале мисионарске парохије је почео преподневном Св. Архијерејском Литургијом, коју је служио Његово Преосвештенство Владика Митрофан, који је у својој литургијској беседи истакао значај сталне потребе за јачањем и исповедањем спасоносне православне вере наше, коју је Бог открио простим рибарима, који постаде ученици Христови, а касније и апостоли – мисионари Хришћанства.
У 18:00 часова после подне у малом италијанском ресторану, који је био закупљен за донаторско вече, сабрало се око четрдесет људи, наших парохијана као и пријатеља американаца. Циљ оваквог скупа је да молитвено будемо сабрани у Епископу, како би посведочили нашим пријатељима неправославнима о свој Православној вери, историји и култури Србског народа. Том циљу је и програм био прилагођен.
Програм вечери је водио чтец Владан Глувачевић. У културно-музичком делу вечере гледали смо видео презентацију архитектуре манастира Хиландара, који је припремио В. Глувачевић, и слушали Бахове композиције за флауту у извођењу Димитрија Могилеског, које су гости са пажњом попратили.
Аукција је ове године била богатија и разноврсна. Академски сликар Теофана Зарић је донирала фреску на платну „Христос“ коју је откупила Гордана Ђурановић за $700. Слику „Букет“ донацију академског сликара Вукице Мијатовић, откупио је за 300 долара Стефан Флахерти, иначе председник црквеног одбора Грчке Православне Цркве „Св. Нектарије“ у Шарлоту. Украшена руска јаја и колекционарске маркице, донације Гђе Гордане Ђурановић и Гђе Бојане Сртамовић, купљене су за укупно $715.
Богу хвала, и свима који су својим прилозима и даровима помогли да те вечери сакупимо $10,315, и да свој дуг за отплату имања смањимо на само $45,000. У радости се видели и следеће године.
Организациони одбор вечере
(2 images)
|
|
|
|
20. октобар 2006 године
ЦРКВА ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВА У СТУБЕНВИЛУ, ОХАЈО ПРОСЛАВИЛА 100. ГОДИШЊИЦУ
Стубенвил, Охако - У суботу, 30. септембра и недељу,1. октобра 2006. године црква Васкрсења Христовог у Стубенвилу, Охајо прославила је 100. годишњицу свог постојања. У петак, 29. септембра приређена је изложба црквених предмета и фотографија из историје црквеног живота у протеклих 100 година парохије Светог Васкрсења Христовог, храма Високи Дечани у Стубенвилу, Охајо. Изложена је била и велика географска карта бивше Југославије, што је омогућило парохијанима да се подсете на место одакле су њихови очеви, дедови и прадедови емигрирали за Америку.
У суботу, 30. септембра Мушки клуб организовао је пријем на црквеном пикник земљишту где су се гости и домаћи парохијани дивно угостили и провели пријатан дан у друштву и братском разговору. Вечерње богослужење у храму Високи Дечани служио је ранији парохијски свештеник протојереј-ставрофор Недељко Гргуревић, архијерејски заменик епископа источноамеричког. Присутан је био Његово Високопреосвештенство митрополит
средњезападноамерички Г. Христофор. Одговарао је хор ‘’Петар Крстић’’. За певницом су појали ранији парох протојереј-ставрофор Василије Соколовић, протојереј Стево Рокниђ, рођен у парохији, парох мекиспортски, и о. Рајко Косић, парох питсбуршки. После богослужења послужена је вечера за све присутне. Затим је изведен програм на ком
су учествовали хор ‘’Петар Крстић’’ и тамбурашки оркестар. Такође је приказан и документарни филм из живота и рада црквеношколске општине у протеклих 100 година.
У недељу, 1. октобра 2006. г. служили су свету архијерејску Литургију Високопреосвећени митрополит Христофор и Преосвећени епископ др Митрофан, епископ источноамерички, уз саслужење протојереја-ставрофора Недељка Гргуревића, протојереја-ставрофора Василија Соколовића, протојереја Стева Рокниђа, протојереја Радни Торбића, протојереја Рада Мерика, месног пароха, јереја Милорада Орлића, и ђакона Драгослава Косића.
За време свете Литургије епископ Митрофан одликовао је месног пароха проту Рада Мерика правом ношења напрсног крста, звањем протојереја-ставрофора, тог највећег
одликовања за u1084 ìирског свештеника. Веома поучну беседу изговорио је Преосвећени владика Митрофан. При карју свете Литургије одржана је славска литија са читањем
четири јеванђеља, шкропљењем зидова храма светом водицом, са поменом за све преминуле свештенослужитеље и парохијане, уз звук оригиналног звона са старог храма из 1906. године у Минго Ђанкшн. После тога извршен је славски обред.
После свете Литургије одржан је свечани банкет у Културном центру. Прослава 100. годишњице окупила је многе парохијане, садашње и раније, домаће и расуте широм Америке и Канаде. Окупили су се да заједнички обележе овај велики јубилеј, да обнове пријатељства и подсете се на заједничке дане и проведу време у пријатном расположењу.
Ова заједничка прослава била је достојан завршетак једног сентенијала и улазак у нови век службе Богу и верном народу.
(1 images)
|
|
|
|
|
17. октобар 2006 године
НОВА КЊИГА ИЗАШЛА ИЗ ШТАМПЕ
Ових дана из штампе је изашла књига Румунски Патерик II, аутора Јеромонаха Јоаникија Балана. Превод са румунског језика, као и код првог дијела извршио је Његово Пресвештенство Владика Митрофан. У првом дијелу Патерика обухваћен је период од XIV до прве половине XIX вијека. У другом дијелу су преподобни од друге половине деветнаестог вијека до пред крај двадесетог вијека.
Ово је девета књига-превод Преосвећеног Владике Митрофана са румунског језика. У свом настојању да се читалачка публика, прије свега студенти богословских школа Српске Православне Цркве, више усмјере на упознавање живота и рада помјесних православних Цркава, он је већ започео рад на преводу још једног тома од о. Димитрија Станилоја под називом „Јеванђелски лик Исуса Христа.“
Поред изузетно богатог преводилачког рада Преосвећени Владика Митрофан је објавио и неколико ауторских дјела: „Учење св. Апостола Павла о Цркви“, на српском и енглеском језику, затим „Тајна Христова по посланицама: Ефесцима, Филипљанима и Колошанима светога апостола Павла“ (докторска теза) и његов најновији рад „Увод у Свето Писмо Новога Завета“. Поред поменутих дјела објавио је и велики број чланака и мањих радова у разним листовима.
Сва поменута ауторска дјела, као и сви преводи могу да се набаве преко епархијске књижаре. Други део Патерика биће доступан почетком децембра.
Ђакон Драгослав Косић
Канцеларија епархије источноамеричке
(0 images)
|
|
|
|
9. октобар 2006. године
У КЛИВЛЕНДУ ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК СВЕТОГ СЕРГИЈА РАДОЊЕШКОГ
Кливеланд, Охајо - Његово Високопреосвештенство Митрополит Руске Заграничне Цркве у Америци Г. Лавр, у недељу, 8. октобра 2006. године, служио је Свету Литургију у цркви Светог Сергија у Кливленду, на дан када Руска Црква прославља Светог Сергија Радоњешког, уз саслужење Преосвећеног Епископа источноамеричког Г. Митрофана, Преосвећеног Епископа кливлендског Г. Петра и великог броја свештеника Руске и Српске Православне Цркве.
После Свете Службе Преосвећени Епископ Петар је захвалио гостима Митрополиту Лавру и Епископу Митрофану и нагласио братски однос који је постојао, данас постоји и увек ће постојати између Руске и Српске Православне Цркве.
(2 images)
|
|
|
|
9. октобар 2006. године
ЧУДОТВОРНА ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У МАНАСТИРУ МАРЧА, ИСТОЧНОАМЕРИЧКА ЕПАРХИЈА
Maнастир Марча - Отац Илија Марзев, старешина кливлендског храма Светог Сергија, који припада Руској Православној Цркви, јуче је посетио манастир Марчу, у Источноамеричкој Епархији Српске Православне Цркве и том приликом донео чудотворну икону Пресвете Богородице. У манастирској цркви о. Илија је служио акатист Пресветој Богородици у присуству верника.
(2 images)
|
|
|
|
25. септембра 2006. године
ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ БОРИС ТАДИЋ НА ОТВАРАЊУ ФЕСТИВАЛА
Бостон, Месећусетс - У суботу, 23. септембра 2006. године одржан је Први српски фестивал у Новој Енглеској под окриљем СПЦ Св. Саве у Кембриџу, САД. Циљ фестивала је да се америчким сународницима прикаже српска кутура и традиција у виду фолклора, музике, уметности и традиционалне српске кухиње. Ово је први фестивал ове врсте у Новој Енглеској . Ову свечаност је својим присуством увеличао Председник Републике Србије Борис Тадић заједно са амбасадором Србије у Вашингтону Госп. Иваном Вујачићем и сарадницима Председника Тадића. Ова посета Србима у Бостонској околини уприличена је након Председниковог боравка у Њујорку на заседању генералне скупштине УН и посете Харвард универзитету где је Председник Тадић одржао предавање у петак вече.
Председник Тадић је најпре посетио Цркву Св. Саве у Кембриџу где су га на вратимо дочекале младе девојчице у народним ношњама и послужиле га традиционалним послужењем, хлебом и сољу. Председник Тадић и амбасадор Вујачић су се интересовали за детаље цркве која је купљена пре десет месеци од Римокатоличке цркве. Отац Александар и Милица Погорзелски, Председник Црквеног Одбора су провели високе госте кроз цркву и одговарали на њихова питања. Гости су затим обишли изложбу икона и фрески у парохијској сали, рад студената Академије за живопис и консервацију СПЦ из Београда. Иконе су реплике фресака настрадалих за време погрома на Косову 2003. године.
Председник Тадић је затим у пратњи својих домаћина и сарадника дошао под шатор где су га бурним аплаузом дочекали парохијани цркве Св. Саве заједно са својим америчким пријатељима. После уобичајене молитве Прота Александар је у име Црквеног Одбора и свих парохијана поздравио уважене госте и позвао Председника Тадића да свечано отвори фестивал.
На крају свог поздрава Председник Тадић је прогласио фестивал отвореним. Затим је провео мало времена са својим сународницима који овде живе далеко од свог родног краја. Домаћу атмосферу су улепшали чланови трубачког оркестра Златне усте из Њујорка. Председник Тадић је на крају замолио да још једном, пре његовог одласка, одсвирају песму Тамо далеко, што су они уз велико задовољство и учинили.
Вискоки гости су се затим опростили од својих домаћина и кренули према Вентворт Институту за Технологију где их је дочекала Др.Зорица Пантић, Председник ове уважене институције, да би се у вечерњим сатима вратили у Србију.
Фестивал је трајао до касно увече на велику радост свих присутних. Било је лепо видети велики број младих и деце за које су биле организоване посебне активности. Могло се запазити како млади момци и девојке с поносом носе српске шајкаче које су специјално за ову прилику донете из Србије. У вечерњим сатима наступила је фолклорна група Грачаница која је својом игром и шармом одушевила присутне. Био је ово први фестивал а жеља је и нада да сваки будући , уз Божију помоћ, буде успешнији и бољи.
(2 images)
|
|
|
|
11. септембар 2006. године
СЛАВА КАПЕЛЕ СВ. НИКОДИМА
Марс, Пенсилванија - У суботу, 9.септембра 2006. године, капела Св. Никодима у Епархији источноамеричкој прославила је славу Св. Никодима. Његово Пресовештенство Г. Др Митрофан служио је свету архијерејску Литургију. саслуживали су прота Недељко Гргуревић, прота Драгољуб Малић, прота Михаило Дахулић, прота Стеван Степанов, прота Стево Рокниђ, прота Радни Торбић, јереј Дејан Обрадовић, ђакон Драгослав Косић и ђакон Жељко Јуришић.
У пригодној проповеди епископ Митрофан је указао на српску традицију изградње и украшавања цркава и манастира, од времена Светог Саве на овамо. Капела Светог Никодима, украшена дивним фрескама, оплемењује душе верних који ту долазе. Навео је речи јеванђеља, изговорене на светој Литургији: ‘’Тако да се свијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела и славе Оца вашега који је на небесима’’ (Мт. 5,16).
Врхунац догађаја био је освећење фресака које украшавају капелу Св. Никодима. Иконостас капеле је продужен. Епископ је похвалио рад иконописца Милоја Милинковића и рад на иконостасу Пола Адамса. После свете Литургије обављен је славски обред. Кума је била Смиља Сали Стон. После тога послужен је ручак за све присутне. Његово Пресовештенство епископ Митрофан се захвалио свима на посети, а нарочито проти Михаилу Дахулићу, ректору Богословије Св. Тихона из Саут Кенана, Пенсилванија.
У свом поздраву прота Дахулић је истакао чврсту везу Богословије Св. Тихона са српским народом и Српском црквом. Поменуо је да је свети владика Николај био ректор Богословије, и ту је окончао свој земаљски живот. Позвао је епископа Митрофана да посети Богословију, где студирају и српски богослови, што би за њих била јака духовна и морална потпора.
(6 images)
|
|
|
|
7. aвгуст 2006 године
ЕПАРХИЈСКИ ДАНИ У ШЕЈДЛАНДУ
Шејдланд, Пенсилванија - Доласком Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког Г. Митрофана у Шејдленд, 5. августа 2006. године, званично су започели трећи по реду Епархијски дани Епархије источноамеричке.
Првог дана одржана су предавања и за децу и за одрасле. Директор кампа о. Живојин Јаковљевић поздравио је све присутне и представио је првог говорника госпођу Милену Божић. После ње је говорио о. Стево Рокниџ одржао деци веома топло предавање о духовности. Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић је одржао веома детаљно и занимљиво предавање о Православљу, српској култури и историји, а после њега је предавање одржао о. Алекса Мићић.
Вечерње богослужење је служио о. Зоран Радовић, уз саслужење ђакона Милана Медаковића. На богослужењу је одговарао хор Српска крила (Serb Wings), а затим је, после вечере, овај српски еминентни хор на америчким просторима одржао мини концерт.
У суботу, 6. августа 2006. године, Свету Архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ Г. Лонгин, уз саслужење Преосвећеног Епископа Г. Митрофана, и седамнаесторице свештеника и двојице ђакона. Хор Српска крила, под диригентском палицом Нине Радановић, одговарао је на Светој Литургији.
После Свете Литургије, сви су обишли новосаграђене објекте у шејдлендском комплексу које је освештао Преосвећени Епископ Лонгин. После ручка у овом великом кампу одржан је српски традиционални фолклорни програм. На почетку програма, Преосвећени Епископ Митрофан је поздравио све присутне и подсетио на зачало из Светог Јеванђеља које је прочитано тог јутра на Светој Литургији, и нагласио да је српски комплекс у Шејдленду наш дар од Господа. Преосвећени Владика се, на крају беседе, захвалио свима који су помогли организацију кампа и програма који је одржан, а посебно о. Живојину Јаковљевићу, директору кампа.
(20 images)
|
|
|
|
31. јула 2006. године
СЛАВА МАНАСТИРА МАРЧЕ
Ричфилд, Охајо - У суботу, 29. јула 2006. године манастир Марча у Ричфилду, Охајо, прославио је манастирску славу Светог Архангела Гаврила.
Његово Преосвештенство др Митрофан служио је свету архијерејску Литургију уз саслужење неколико свештеника.
Кумови славе били су Саво и Марша Чугаљ. Саво Чугаљ је подпредседник Епархијског управног одбора.
(2 images)
|
|
|
|
20. март 2006 године
ПРВО РУКОПОЛОЖЕЊЕ У ФЛОРИДИ
Сент Питерсбург, Флорида – Први пут у историји СПЦ у Америци извршено је рукоположење у чин свештеника у парохији у Флориди.
У недељу, 19. марта 2006 године у цркви Св. Саве у Сент Питерсбург Његово Преосвештенство епископ источноамерички Г. Митрофан рукоположио је у чин свештеника ђакона Станислава Крављача, дипломираног студента Теолошког факултета у Либертивилу. Саслуживали су прота Милоје Раичевић, прота Стеван Заремба и о. Љубиша Брњош. Новорукоположени свештеник о. Станислав Крављача биће постављен за пароха храма Светога краља Милутина у Џексонвилу, Флорида.
Пре свете архијерејске Литургије епископ др. Митрофан произвео је чтеца Селимира Вагића, студента прве године на Теолошком факултету у Либертивилу.
После свете Литургије епископ Г. Митрофан пресекао је славски колач на слави Српске школе „Св. Владика Николај“. Домаћини славе били су Сандра Раковић и Невен Јовановић.
(3 images)
|
|
|
|
29. април 2006 године
ХОР СТУДЕНАТА У МАНАСТИРУ МАРЧИ
Ричфилд, Охајо - На својој ускршњој турнеји хор је посетио неколико парохија у државама Охајо и Пенсилванија. Том приликом је посетио и манастир Марчу у Ричфилду, Охајо, на светли Петак, 28. априла 2006. године. Хор је под руководством диригента протојереја Милоша Весина, професора Богословског факултета, певао у манастирској цркви и провео извесно време у разговору са игуманијом мати Аном и сестром Барбаром, да би затим наставио пут за Пенсилванију.
(1 images)
|
|
|
|
28. април 2006 године
ХОР СТУДЕНАТА БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА У ЛИБЕРТИВИЛУ НА ТУРНЕЈИ У ЕПАРХИЈИ ИСТОЧНОАМЕРИЧКОЈ
Кливеланд, Охајо - У четвртак, 27. априла 2006 године студентски хор Богословског факултета у Либертивилу наступио је у Саборном храму Св. Саве у Кливеланду. Хор је отпевао неколико црквених композиција у храму Св. Саве да би затим били угошћени на вечери у црквеној сали коју су припремиле сестре Кола Црквених Сестара.
Протојереј Милош Весин, директор хора и професор црквеног певања на Богословском факултету објавио је програм. У хору су наступили 16 студената. За њихово преноћиште бринуо се домаћин о. Живојин Јаковљевић и сам дипломирани богослов са Богословског факултета. О. Живојин је поздравио и представио госте. Изразио је велико задовољство што је присутан и надлежни архијереј Његово Преосвештенство епископ др. Митрофан. Још су били присутни следећи свештеници: протојереј-ставрофор Василије Соколовић, протојереј-ставрофор Јанко Рајлић, протојереј Милан Зобеница, јереј Драгомир Туба и протојереј Петар Бурлоков, парох Св. Сергија Руске цркве из Кливеланда. Била је присутна и мати Ана и сестра Барбара из манастира Марче.
Посета је била доста добра. Присуствовало је око 100 особа, на концерту и вечери. Председник Управног одбора Црквеношколске општине др. Бранимир Симић Главашки поздравио је све присутне и зажелио добродошлицу у ову српску оазу. Говорио је и Преосвећени епископ Митрофан, изразивши радост што се налази међу својим епархиоти, а специјално младим студентима који ће сутра корисно послужити нашој светој Цркви било овде или у отаџбини.
Присутни су великодушно поклонили за Богословски факултет преко 7,000 долара.
Следећег јутра гости су били угошћени за доручак у дому оца Живојина, месног пароха, где су евоцирали многе успомене из богословских дана у манастиру Светог Саве у Либертивилу.
Верници храма Св. Саве у Кливеланду се надају да ће опет ускоро имати част да буду домаћини овим младим талентованим богословима, будућим свештеницима Српске православне цркве.
(1 images)
|
|
|
|
2. март 2006. године
СЛАВСКА ПРОСЛАВА МИСИОНАРСКЕ ПАРОХИЈЕ У ШАРЛОТУ
Шарлот, Северна Каролина – У недељу, 26. фебруара у Србској Православној мисионарској парохијиј “Свети Симеон Миротичиви”, у Шарлоту, обележена је Црквена слава Светом Литургијом и пригодном приредбом. Овај свечани догађај, својим присуством увеличао је Његово Преосвештенство Епископ источноамерички господин др. Митрофан који је дошао у пратњи епархијског секретара, о. ђакона Драгослава Косића. Дечица су поводом његовог доласка припремила цвеће и својим осмесима су унела топлину у хладно фебруарско јутро.
По уласку у цкркву почела је Света Литургија коју су својим гласовима обогатили чланови црквеног хора. Значајно је споменути и да је преосвећени Владика рукополижио у први степен свештенства – чтеца Владана Глувачевића, из Шарлота. Такође по први пут је поводом Црквене славе одржана и Литија.
Након богослужења пресечен је славски колач који су припремили кумови славе Влада и Слађана Новаковић са децом. Током свечаног славског ручка деца су извела програм који је садржао казивања о заветовању Светог Симеона, рецитација о животу овог значајног владара и монаха коју је за ову прилику написала Зорица Ђукић, као и рецитације о Светом Сави. Приредба је била обогаћена и хорским појањем, тако да је све одисало празничном атмосфером.
Зорица Ђукић
(1 images)
|
|
|
|
30. јануар 2006 године
ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ПОРТЛАНДУ
Портланд, Мејн - У граду Бидефорду, где је црква Портланске парохије, у суботу 28. јануара прослављен је Св. Сава радосно и свечано.
Прослава је почела Св. Литургијом коју су служили четворица свештеника: надлежни свештеник о. Иван Марјановић, о. Александар Влајковић из Бостона, о. Василис Аробатзис, парох грчке цркве у граду Сако и о. Џон Тигс из Антиохијске јуриздикције. У цркви Св. Саве где се окупило око сто парохијана беседио је о. Александар на тему Величина и Значај Св. Саве за Српски народ где је истакао да нас Св. Сава својим примером учи какви треба да будемо и чему треба да стремимо у своме животу.
После резање славског колача уследио је Светосавски програм у коме је учествовало дванаесторо деце. Окупљени народ је са пажњом пратио програм а деца су увежбано рецитовала светосавске песмице у духу Српског језика са Српским акцентом. Посебно су присутне одушевиле две девојчице Јована Какуца и Анастасија Филиповић, које су свирале на виолини. Деци су подељени светосавски пакетићи и сви су сишли у црквену салу на заједнички ручак где се наставило са песмом и игром. Кум овогодишње славе је био Душкко Букарац са својом породицом и он је предао део славског колача Синиши Филиповићу који се пријавио да буде кум за следећи Савиндан.
Био је ово још један у низу јануарских празника који су у овој мисионарској парохији прослављени молитвено и свечано.
Парох портландски о. Иван
(2 images)
|
|
|
|
|
16. jануара 2006 године
ПРЕДАВАЊЕ О СВЕТОМ ИСПОВЕДНИКУ ВАРНАВИ - ЕПИСКОПУ ХВОСТАНСКОМ
Бостон, МА - У недељу, 15. јануара у храму Светог Саве у Кембриџу, САД, одржано је предавање о животу и страдању Светог Исповедника Варнаве, Епископа Хвостанског. Предавање је одржао протојереј-ставрофор Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве из Београда, чија седма књига говори о овом Светитељу.
Само дан раније, о. Саво је одржао предавање у суседној портландској парохији, држава Мејн. Занимљиво је напоменути да су и Свети Варнава и о. Саво провели године свога тамновања у Зеничком затвору, само у различито време. Нажалост, сличну судбину су доживели и многи садашњи парохијани портландске парохије када су се, за време последњег рата у Босни и Херцеговини, нашли у Зеници. Била су ово прва предавања на америчком континенту о светитељу који је управо рођен у Америци, у Гери, Индијана.
Говорити о Светом Варнави значи говорити о човеку који је себе сто посто предао Христу и који је у свако доба могао да каже са мном је Бог, односно ја сам са Богом, рекао је аутор прве књиге о Светом Варнави, о. Саво Јовић.
Кроз речи о Светом Варнаву, прота Саво је говорио и о оном времену које је отац Јустин назвао “страсном четрдесетогодишњицом” и навео неколико примера страдања свештеника у доба тзв “мира”, када су многи мислили да живимо у слободи. У том времену није било дана, па ни сата да неко од свештеника Српске Православне Цркве није био на робији. Од 1944. до 1984. године, убијено је више од 300 свештеника, од којих се, већини, ни гроб не зна. Више од 500 свештеника је осуђено на дугогодишњу робију. Они су у разним казаматима широм тадашње Југославије издржали више од 2000 година робије. Терор који су безбожници чинили према нашој Цркви (привођења, саслушавања, застрашивања, оптуживања, суђења, хапшења, мучења и убијања њених свештенослужитеља и верног јој народа) може се упоредити с временом крвожедних римских императора у првим вековима Хришћанства. Али, у исто време, и истрајност српског свештенства може се мерити са вером и издржљивошћу првих хришћанских мученика, који су својим трпљењем натерали прогонитеље да, попут безбожног Јулијана Отпадника, на крају, ипак, признају: „Галилејче, победио си!“
Свештеника Богољуба Николића, рекао је прота Саво, комунисти су ухватили с пролећа 1945. године, и у затвору ОЗНЕ у Крагујевцу држали неколико месеци. Иследници су му понудили најсрамнију ствар, да изађе пред зграду Општинског суда у Крагујевцу и на збору, пред народом, јавно изрази кајање што се није определио за комунисте кад Бога ионако нема!?
Уцењивали су га породицом рачунајући да ће га сломити, али без успеха. Чак су му довели и супругу мислећи да ће га њене сузе и брига за децу натерати да промени одлуку. Међутим, када се у затвору срео са протиницом замолио ју је да разговор прође без суза и да му не помиње да ће деца остати сирочићи. „Они ће ме свакако, каже, убити те би се држањем говора само узалуд осрамотио и огрешио, а ви ћете довека патити и стидовати. Овако ћете ме неокаљаног лакше и достојније ожалити!"
На растанку је заветовао протиницу да подиже децу и да утиче да се нико од њихове родбине, чак и ако буде имао моћи, не свети крвницима за његову смрт јер је време сад такво, а њих нека пита Онај што мисле да Га нема шта су радили!.
Убијен је у Крагујевцу, а да му се, као и многима, до данас не зна гроб. Гост из Београда је навео и пример проте Саве Банковића који је одробијао 20 година, од чега 12 година у самици, затим свештеника Милана Пашића из Ужица и многих других.., нагласивши да је најсветлији лик у овом смутном и крвавом времену, прави духовни витез у мантији био Свети епископ Варнава, подробно описујући његово тихо животно ткање од Гере где се родио 31. јануара 1914. године, до манастира Беочина где се 12. новембра 1964 упокојио. О. Саво је говорио и о данима које је провео у зеничком казамату, као и о сведочењима затвореника о Светом Варнави. Они су му причали да су га и Муслимани и Срби и Хрвати подједнако поштовали и још за време живота називали светим човеком. Један од затвореника је о. Сави упутио следећу молбу: “Оче, молим те, ако изађеш жив са робије, напиши да је Варнава био светац ! ”. Светим човеком су га звали и становници Сарајева, као и студенти, на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду, о чему сведоче Његова Светост Патријарх српски Г. Павле и почивши прота Лазар Милин. Даље је о. Саво описао тамновање Светог Исповедника Варнаве у затворима Сарајева, Стоца, Зенице и Сремске Митровице, као и време које је провео у кућном притвору у манастирима Ваведењу, Гомионици, Крушедолу и Беочину, нагласивши да је отрован у педесетој години живота, када се 12. новембра 1964. године упокојио, или боље речено када се родио за вечност, закључио је о. Саво.
Из пресуде Светом Варнави се види да су људи који су је донели, мислили да ће владати вечно. Толико је било неправилности и противречности на суђењу и у донетој пресуди као да их и није много бринуло да ли ће је некада неко прочитати. Врхунац вапијуће неправде су показали тако што Епископу Варнави нису дозволили да каже завршну реч.
На крају је о. Саво закључио да је Свети Исповедник Варнава био изузетна личност. Човек светог живота који је непрестано бдио над собом и који је обавештавао друге и опомињао их на опасност која се надвијала над њима и над целим народом. Као бескомпронисми борац за истину и правду и ватрени родољуб, имао је несаломиву енергију. За њега се може рећи да је био Свети архипастир Цркве Христове, истински служитељ светог олтара Божијега, храбри витез, достојанствени сведок Христа Васкрслога; буктиња која је светли у тами, и коју тама не може обузети; неугасива звезда водиља нараштајима који долазе; свештеномученик и неустрашиви исповедник који је био спреман да се ухвати у коштац са свим оним што је комунистичка власт чинила народу, вери и Цркви. Један скоро недостижан пример доброте, честитости и поштења. Човек који је увек био свестан да страдања овога времена нису ништа према слави која ће нам се открити, где ће се не само човек већ и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије.
Због свих његових врлина којима се украсио, због срчаног прихватања монашког подвига и свештеничке службе, једном речју, због целокупног његовог живота, Бог га је прославио и нама као светог открио, а Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је, маја 2004. године, његово име унео у Диптих Светих, и Календар Светих наше Помесне Српске Цркве. Његов спомен ће се обележавати 12. новембра сваке године, што је обзнањено и свим сестринским православним Црквама у Васељени.
Међу многобројним питањима која су о. Сави, по окончаном предавању упутили многобројни окупљени, једно је било: “Да ли постоје нека сведочанства о сарадњи православних свештеника са Удбом ?”.
О. Саво је одговорио потврдно и навео неколико књига које су до сада објављене и у којима се именом и презименом помињу свештеници који су сарађивали са УДБОМ, односно СДБ-ом (Службом државне безбедности). Знам, нагласио је о. Саво, да је у том времену био најјачи притисак комунистичке власти на православне свештенике, и разумем неке који се том притиску нису могли одупрети и који су пристали на сарадњу, али не разумем оне који су се добровољно пријавили да прате и денунцирају друге свештенике и своје парохијане, а најмање их разумем, и то ме боли, што немају снаге да се данас јавно покају због тога и затраже опроштај.
Ово јединствено предавање о Светом Исповеднику Варнави и његовом страдању, као и страдању Цркве у послератном периоду, остаће парохијанима бостонске и портландске парохије у неизбрисивом сећању.
Протојереј Александар Влајковић
(0 images)
|
|
|
|
30. јануар 2006 године
СВЕТОСАВСКА ПРОСЛАВА У БОСТОНУ
Бостон - Свети Сава је и ове године свечано прослављен у бостонској парохији. Овогодишња прослава је била значајнија од предходних јер је ово била прва прослава у новокупљеном храму у Кембриџу.
Уочи Светог Саве служено је велико вечерње а на сам дан Светог Саве, 27. јануара одслужена је Света Литургија. Свечани светосавски програм припремила су деца парохије бостонске у недељу, 29. јануара после Свете Литургије. Осим месног пароха, оца Александра Влајковића, на Литургији је служио и о. Иван Марјановић из суседне портландске парохије. Кума овогодишње славе је била Трајанка Милојевић са својом породицом.
У богатом програму је учествовало преко 30 деце. Ређале су се рецитације а неколико деце је својим инструментима обогатило програм. Осим деце присутни су могли да уживају и слушајући гусларску песму Младена Спајића. Крај програма је окићен сплетом народних кола у извођењу дечије фолклорне групе при цркви Св. Саве.
Присутни су били одушевљени дечијом фолклорном групом која су се нарочито спремала овај наступ са новом кореографијом.
(2 images)
|
|
|
|
30. јануар 2006 године
ПРОСЛАВА СВ. САВЕ У ЊУЈОРКУ
“Ускликнимо с љубављу...”
орило се у граду Њујорку, УСА
Њујорк - У недељу 29. јануара у Саборном храму Св. Саве у Њујорку свечано је прослављен Св. Сава, српска, школска и слава Саборног храма у Њујорку.
Свечаност је започела Св. Архијерејском Литургијом коју је служио надлежни епископ источноамерички Г. Др. Митрофан, локални свештеник протонамесник Ђокан Мајсторовић и ђакон Станислав Крављача из Портланда, држава Мејн.
У свечаном делу Св. Литургије на којој је присуствовало неколико стотина верних града Њујорка, између осталих наши дипломатски представници саветник Конзула СЦГ господин Владимир Жутић, Амбасадор БиХ при Мисији УН Др. Милош Прица, наши грчки и амерички пријатељи, господин Епископ је на опште задовољство свих протонамесника Ђокана одликовао чином ПРОТОЈЕРЕЈА
После свечаног чина Владика се обратио новом проти и присутном народу, наглашивши да он оца Ђокана познаје непуних 30 година да прати његов рад као и рад и напредак њујоршке парохије као и обнови величанственог храма тако и у духовној обнови њујоршке парохије. “У знак признања и подстицаја на будући рад одликујем оца Ђокана протојерејским чином,” рекао је господин Епископ и додао: “ово одликовање није само његова заслуга него заслуга његове породице и свих вас браћо и сестре, који се у овом светом храму окупљате на молитву и који помажете мисију наше свете Цркве, а нарочито овде у Њујорку.”
Прота Ђокан се захвалио на одликовању, са видним узбуђењем и изненађењем: “Ваше Преосвештенство хвала Вам на подршци и одликовању кога ја нисам достојан, хвала мојој породици и мојој широј светосавској породици на подршци и помоћи у мојој свештеничкој мисији са којима данас делим ову радост и ову почаст. Ово достојанство ме обавезује и обећавам да ћу се са својом паством трудити да оправдам поверење и част коју ми је указала моја Света Црква и мој надлежни Епископ.”
После Св. Литургије епископ Др. Митрофан је одржао пригодну беседу, благословио славу, колач, жито и вино које је спремио домаћин Славе Видоје Божић са породицом, а за новог домаћина се јавио господин Миливоје Живановић. Светосавски програм, дечијих рецитација је уследио на крају верских обреда у храну.
На овој свечан дан смо се молили за покој душа погинулих у тешкој железничкој несрећи у Црној Гори и сетили се свих наших страдалника у Отаџбини. Том приликом прота Ђокан је позвао верне да се одазову позиву нашег свјатјејшег патријарха Павла и новчано помогну породицама пострадалих што верни народ увек са радошћу чини. На дан прославе Св. Саве у Њујорку је сакупљено преко $3,000 за фамилије пострадалих.
Свечан славски ручак је послужен у црквеној сали. Пре него што је позвао господина Епископа да се још једном обрати верном народу, прота Ђокан се захвалио Богу и Св. Сави на овако благословеном дану и скупу, затим се захвалио свима на несебичној жртви према Цркви и страдалном српству, а нарочито се захвалио Црквеном Одбору, Колу сестара, Српској недељној школи, Одбору за обнову цркве и Црквеном хору. У свом обраћању Владика је још једном поздравио верне честитао славу и похвалио велики успех обнове наше цркве где је у задњих неколико година уложено преко 2.5 милиона долара. Он је такође позвао све благочестиво српство Њујорка да се окупи око Св. Саве и наше свете цркве, “јер светосавско опредељење и светосавски пут је једини прави пут за Србина”.
Као мудри Архипастир епископ Г. Др. Митрофан пажљиво прати рад и успехе њујоршке парохије и види потребу, а и могућност да постави другог, то јест још једног свештеника у Њујорк. На овај свечан дан обавештава верне да ће од 1. марта 2006. године поставити другог свештеника. Сви су ову вест са радошћу примили, а прота Ђокан нестрпљиво очекује новог свештеника на Њиви Господњој на корист српске цркве и српске заједнице града Њујорка.
Учитељица Српске недељне школе при цркви Св. Саве у Њујорку госпођа професор Љиљана Кнежевић у поздраву говори о Св. Сави као најлепшем српском детету које је икад српска мајка родила. “Св. Сава никад није био старац. Он је младић, увек дете, ведра погледа, детињске чистоте, детињске вере...”
Благослов и дух Св. Саве је о овој националној и духовној свечаности окупио бројно српство града Њујорка око своје светосавске Цркве и све је лепо и честито било и миломе Богу приступачно.
др Зорка Милић
(2 images)
|
|
|
|
2. јануар 2006 године
СВЕЧАНО ОТВОРЕНА ЦРКВА У БОСТОНУ- КЕМБРИЏУ
Бостон, Масаћусетс - У недељу, 1. јануара 2006.год.на Оце свечано је отворен недавно купљени храм, посвећен Св. Сави у Кембриџу поред Бостона. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ Источноамерички Др. Митрофан уз саслужење четворице свештеника и ђакона. И поред чињенице да су многи парохијани били одсутни због зимских одмора и снежних падавина, у цркви се окупило преко 500 верних да узму учешћа у овој светковини. У току Свете Литургије Епископ Митрофан је рукоположио у чин ђакона Станислава Крављачу из Портланда, иначе дипломираног теолога Богословског факултета из Либертивила.
Срби у Бостону су дуго ишчекивали овај дан. Мисионарска парохија у Бостону је основана далеке 1972 од стране блаженопочившег Епископа Саве (Вуковића). Код државних власти је регистрована 1975 да би 1978 престала са активним радом због малог броја верника и недостатка свештеника. Владика Митрофан обнавља парохију 1992. године и од тада почиње ново поглавље.
Велики број факултета у Бостону доводи многе младе Србе како на постдипломске тако и на докторске студије. Током несрећних ратова у бившој Југославији 90их година многи Срби бивају расељени. Велики број расељених налази свој трајни дом управо на подручју бостонске парохије која покрива пет држава Нове Енглеске.
Године 1995 парохијани успевају да купе своје прво имање, једну комерцијалну зграду у граду Вејкфилду која ће постати центар духовног и културног живота православних Срба за наредних десет година. Због недостатка простора у Вејкфилду почело се са тражењем дугорочног решења за богослужење.
У току прошле године указала се прилика да се дође до адекватног храма са помоћним просторијама. Преговори са Римокатоличком црквом су трајали неколико месеци , да би коначно на Аранђеловдан , 21. новембра 2005 власништво било пренето на парохију Светог Саве .
Црква је саграђена 1928. године у готском стилу са каменом фасадом. Црквена сала може да прими до 400 гостију док у цркви може да стане преко 700 људи. Поред цркве је велико двориште као и адекватан паркинг.
У свечаности поводом отварања цркве су присуствовали свештеници из Њујорка и Портланда, као и парохијани из портландске парохије. После Свете Литургије славље је настављено на свечаном банкету у црквеној сали. Присутне је поздравио о. Александар Влајковић, месни парох, затим Милица Погорзелски, председник Одбора за прославу као и Сузана Воркапић, председница Кола Српских Сестара.
У свом поздраву Епископ Митрофан је честитао парохијанима на великом успеху и похвалио их за велико дело које су учинили. За свој допринос у куповини овог лепог храма Еп. Митрофан је одликовао месног пароха чином протојереја.
Такође, на предлог Епископа Митрофана Свети Архијерејски Синод СПЦ је одликовао Милицу и Доналда Погорзелски Орденом Светог Саве првог реда.
Ово је била само почетна свечаност у цркви Светог Саве у Кембриџу. Када се заврши са уређењем храма и новог иконостаса, планира се велико освећење, највероватније крајем године. Овај дан ће остати у лепом сећању код многих. Нека је слава Богу и Светоме Сави!
(5 images)
|
|
|
|
28. новембар 2006 године
TРПЕЗА ЉУБАВИ
Орландо, Флорида - Удостојени позивом, присуствовали смо Донаторској Вечери 26-ог новембра 2005. године, са циљем да помогнемо изградњу новог храма српске православне цркве “Света Петка” у Орланду.
Након топлог пријема од стране бројних домаћина обрели смо се у величанственој сали грчке православне цркве, која је овом приликом изнајмљена за поменути скуп. Дата нам је слобода да изаберемо место где ћемо се најпријатније осећати. Као никада до тада ван наше матичне земље осетили смо присуство Духа Светога и духа српскога. Обогатили смо се бројним познанствима, између осталих, познанством са најстаријим усељеником овога града. Судећи по броју испуњених места одзив званица био је на очекиваном нивоу.
После кратког обраћања оца Љубише Брњоша присустнима почела је вечера. Наситили смо се српском традиционалном храном зачињеном љубављу оних који су је припремали и нама служили. Посматрање сладјова српских цркава и манастира, звук гусала, јагњеће шубаре и чутурице са српском препеченицом одвели су нас на тренутак у крајеве из којих смо дошли. Наступ дечије фолклорне групе и фолклорног друштва “Српска круна” побудио је у нама радост и наду за опстанак српства. Пројекцијом сладова упознати смо и са изгледом будућег храма који ће неким карактеристичким детаљима личити на наше најпознатије светиње.
Богоугодни говор владике Митрофана подсетио је присутне на потребу и значај изградње храма. Искреним наступом и топлим обраћањем, председник црквеног одбора загрејао је срца и оних колебљивих. Ефекат његових речи осетио се у коначном збиру прикупљених средстава. За врло кратко време млади учесници српског фолклора прикупили су од присутних значајан износ средстава довољан за прву фазу градње новог храма.
Заслуге за организацију и успех донаторске вечере припадају свим парохијанима, посебно активности свештеника Љубише и његове породице, њихових ближих сарадника и чланова црквеног одбора. Ово је један од ретких примера српске слоге, љубави и јединства прожетих Божијом Благодаћу који би требао да служи као углед другим црквеношколским општинама.
НЕКА БИ ГОСПОД ДАО ДА ОВАКВИХ СКУПОВА БУДЕ У ШТО ВЕЋЕМ БРОЈУ.
Радмила и Павле Петровић
Џексонвил
(3 images)
|
|
|
|
10. новембар 2005. године
ПУТ ЧУДОТВОРНЕ ИКОНЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ИЗ СИТКЕ, АЛАСКА ЗАВРШЕН У НОРТ КЕНТОНУ, ОХАЈО
Кентон - Двомесечно путовање чудотворне иконе Пресвете Богородице из Ситке, Аљаска, завршило се ходочашћем у храму Св. Великомученика Георгија у Кентону, Охајо, у среду, 9. новембра 2005. године.
Велики број свештеника предвођених месним парохом протојерејем Драганом Филиповићем служили су Молебан Пресветој Богородици у препуном храму ходочасника.
Пресвета Владичице наша Богородице спаси нас!
(4 images)
|
|
|
|
31. децембар 2006 године
ТРЕЋИ ПО РЕДУ ЗИМСКИ КАМП
Сент Петерсбург, Флорида - Од 27. до 30. децембра 2005 год. благословом Његовог Преосвештенства Владике Митрофана, одржан је трећи зимски камп Сентпетерсбуршког намесништва у С. Мајамиј-у, Флорида.
И ове године, као и претходних година, Владика Митрофан је, иако врло заузет, нашао времена да га проведе са омладином Сент Петерсбуршког намесништва.
Своју посету, Владика је започео доласком у Сент Петерсбург, 24. децембра где је служио Св. Литургију, у цркви Св. Сава, 25. децембра. У току Литургије, Преосвећени Владика је унапредио протонамесника Стефана Зарембу, пароха Светосавске парохије у Сент Петерсбургу и намесника Сент Петерсбургшког намесништва, у чин протојереја.
У уторак, 27. децембра, Његово Преосвештенство, прота Стефан и омладина Светосавске парохије су отпутовали у Мајами, и тамо се састали са камперима из Северног Мајамија, Орланда, Џексонвила, Северне Каролине, а тамо је било и двоје деце (на одмору) из Канаде. Свеукопно је било 43 кампера. Све је топло дочекао домаћин, прота Светозар Веселиновић као и чланице Кола српских сестара.
Тема кампа је била Св. Литургија, с посебним нагласком на Евхаристију. Првога дана кампа, после јутрањих молитви, о. Драган Зарић, који опслужује две мисионарске парохије у Северној Каролини, говорио је камперима о Светој Литургији, шта је то и какву централну улогу има у нашим хришћанским животима. Попадија Наташа Брњош, супруга о. Љубише Брњош, пароха у Орланду, је поучавала млађе кампере да певају одговарање на богослужењима.
Другог дана кампа, о. Љубиша је говорио камперима о Евхаристији, почео је са показивањем како свештеник ради проскомидију а онда је објаснио освећење дарова и значај безкрвне жртве. После овога деци су показане и објашњене свештеничке и владичанске одежде.
Кампери су преко ноћи били у кабинама (брвнарама) изнајмљеним од Државног Парка (Река Олета), који се налази недалеко од цркве Св. Симеон, и права је сеоска оаза близу градске метрополе. Своје слободно време кампери су проводили у парохијској просторији за игре као и у самом парку где су спавали, а такође су посетили и Зоолошки врт у Мајамију.
После Св. Литургије на празник Ђакона Авакума, Игумана Пајсија и Пророка Данила, на којој је већина кампера оримила свето причешће, кампери су имали последњи заједнички оброк заједно, сви су се поздравили и кренули својим кућама.
Желимо да се захвалимо Његовом Преосвештенству Владики Митрофану за његову подршку и савете, Проти Светозару, и Црквеном Одбору СПЦ Св. Симеон као и чланицама Кола српских сестара. Нека им Бог подари напредак и успех на многе године!
(2 images)
|
|
| 
СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ
ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ Пред Божић, 2005 "А кад видјеше звијезду,
обрадоваше се веома великом радости"
(Мт. 2,10).
Драга браћо и сестре, Пре две хиљаде година, мудри и учени људи онога времена, вођени чудесним звездом, кренули су од Истока према Западу. И кад су стигли у Витлејем, обрадовали су се неисказаном радошћу, јер су пронашли новорођеног Јудејског Цара (Мт. 2,2). Дошавши до детета поклонили су Му се и даривали Га златом, тамјаном и измирном (Мт. 2,11).
|  Како нам вели Свето Писмо, мудраци су Му дали оно што је најскупље и најдраже. А изнад свега, поклонили су Њему сами себе. Јер су превалили огромни пут, поднели много муке и пролили много зноја, да би видели Траженога. И верујемо да је Новорођеном Богомладенцу Цару, Господу Исусу Христу, милије било њихово лично клањање од свег њиховог злата, тамјана и измирне. И ми данас, љубљена браћо и сестре, најпре дарујмо Спаситељу наше душе, срце и тело. Јер ће Му то бити најблагоугоднија жртва (Рим. 12,1). Међутим, не заборавимо ни оне најмање, најсиромашније, напрезреније, гладне и жедне, са којима се Он изједначио, рекавши: "Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем, неће изгубити плату своју" (Мт. 9,41). А таквих има на милионе и милионе по свим континентима. Помислимо опет на старе и нејаке, на Косову и Метохији, у овој земљи, и по целоме свету, на оне који су настрадали од природних непогода: потреса, поплава и пожара, и отворимо наша срца. Дарујмо им у име Христово и плата нам неће пропасти. У име свих њих захваљујемо се свима вама. Такође, хвала вам од свег срца и душе што сте до сада приложили за наше Цркве, нашу Епархију и наше манастире. Увек се сећајте речи великог Апостола: "А добро чинити да нам не досади..."(Гал. 6,9) Са несказаном духовном радошћу све Вас очински поздрављамо, кличући: Х Р И С Т О С С Е Р О Д И !
В А И С Т И Н У С Е Р О Д И !
+Митрофан ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ
|
|
|
26. октобар 2006. године
2005 СЕМИНАР ЗА СВЕШТЕНИКЕ
ОДРЖАН У СТИЛТОНУ, ПЕНСИЛВАНИЈА
Стилтон, ПА - Осамнаести по реду Годишњи семинар свештеника почео је у понедељак, 24. октобра доласком Његовог Преосвештенства Епископа Источноамеричког Господина Др. Митрофана заједно са 16 епархијских свештеника у Српску Православну цркву Светог Николе у Стилтону, где их је срдачно дочекао месни свештеник пречасни Протојереј Ставрофор Србољуб Јоцковић. После Вечерњег богослужења и вечере одржан је кратак састанак са Преосвећеним Владиком.
Следећег дана стигли су још шесторица свештеника, плус петорица из локалних православних парохија, што је учинило да, насупрот кишовитом времену, ово буде најбоље посећен семинар за дуго времена, са укупно 28 свештеника и два ђакона.
Света архијерејска Литургија је почела тачно у 7:30 ујутру. Са Његовим Преосвештенством су служили у Св. олтару Протојереј Ставрофор Србољуб Јоцковић, Протојереј Родни Торбић, јереј Живко Велимировић, јереј Алекса Мићић, Ђакон Милан Медаковић и Ђакон Драгослав Косић.. После доручка стигао је овогодишњи главни предавач на семинару Протојереј Ставрофор Др. Недељко Гргуревић. Тема предавања је била: Светосавље и Северно Амерички континент са погледом у будућност. Ова тема, која се дотакла, између осталих ствари, питања вишеструких православних јурисдикција у америчким градовима и идеја Светосавља код Српског народа, развила је живу дискусију, укључујући драгоцене коментаре не само од наших свештеника него и од гостију браће свештеника из других јурисдикција.
(9 images)
|
|
|  понедељак, 3. октобра 2005. године.
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ПРЕДСТАВНИКЕ МЕДИЈА
И ПРИЈЕМ У САБОРНОЈ ЦРКВИ У ЊУЈОРКУ
Из Црквене канцеларије Св. Саве, Њујорк – У среду, 28. септрембра 2005. године у 11,00 часова одржана је PRESS CONFERENCE И ПРИЈЕМ за градске и верске представнике, представнике Завода за заштиту споменика и велике добротворе обнове цркве Св. Саве, поводом завршетка промене крова. Међу осамдесетак званица и гости били су: сенетор Лиз Круегер из дистриката 26, где се налази наша црква, сенатор Томас Дуане, из дистриката 29, Високи представници завода за заштиту споменика међу којима је Мisha Hunter, Ann Isabel Friedman, Karen Ausis, Аркхитекти и извођач радова Stiller and Plavy, Eleanor Dwight, биограф познате књижевнице Edith Warton, која се венчала у нашој цркви, Његова Екселенција Амбасадор БиХ при УН Др. Милош Прица, Његово Преосвештенство Епископ Др. Митрофан који је за ову прилику допутовао из Питсбурга, прота Др. Robert Stefanopulos, старешина Саборне цркве Св. Тројице из Грчке православне цркве, прота Тома Стојшић из Патерсона, о. Живко Велимировић из Елизабета, John Erickson, Декан Академије св. Владимира, протестантски свештеници Rev. Douglas Ousley, из цркве св. Рођења, (Church of the Incarnation) 209 Madison Ave. (Ова црква се 1943 побратила са манастиром Жичом у Србији и у њој се налази полоча посвећена том догађају), Rev. Andrew Mead, Декан цркве св. Томе са Pete Авеније.
|  Пријем се састајао из кратког прогрома којег је водила Др. Зорка Милић, председница Одбора за Обнова и Развоја, разгледања цркве са историјским информацијама и информацијама о обнови, а на крају је уприличено послужење.
После програма и разгледања цркве, гости су могли много да науче о виталности и одлучности српске заједнице у Њујорку, која зна шта је вредно, а то је да сачува своју светињу, своје културно и историјско наслеђе у сред Њујорка те најзначајније светске митрополе. Поштујући себе и своје вредности, поштујемо и друге, јер обнављајући своју цркву у исто време обнављамо и чувамо Национални историјски споменик високог ранага државе Америке.
Хвалећи храброст и одлучност Срба Њујорка у грандиозном подухвату обнове своје цркве, Сенатор Кругер, а и други говорници су јасно нагласили квалитетан допирнос српске заједнице граду Њујорку и да су Срби тиме ставили свој печат, уткали се у ову мултиетничку и мултиверску шареницу.
Владика Митрофан у свом обраћању је такође похвалио рад и активност њујоршке парохије како на духовном тако и на грађевинском плану.
Новине “New York Resident” ће писати о нашој цркви на насловној старни у издању за 10. октобра.
| 
|  ВЕЛИКА ПРОСЛАВА У ГРИНЗБОРО
ПОВОДОМ ОТПЛАТЕ ДУГА ЗА ЦРКВЕНО ЗЕМЉИШТЕ
Гринзборо, Северна Каролина - За неке од нас тај дан је почео јако рано, за неке ''мало'' касније, а опет неке предходна ноћ се само прелила у јутарње светло. Требало је све то организовати, уредити, саградити и окитити.
|  Месецима смо очекивали нашег Владику Митрофана, да га угостимо и да му се чак похвалимо колико смо већ до сада постигли. Ово нам је била прилика да почаствујемо Владику и наше госте, прославимо славу нашег Кола Србских Сестара, Малу Госпојину и да симболички спалимо кредит на наше земљиште. Владика нам је увек добродошао и захвални смо му на свом његовом разумевању, саветима и несебичној подршци и приступачности. Коло сестара наше парохије заслужује високе похвале и дивљење свих нас на свом њиховом залагању и труду, а нарочито делима. Не сећам се бас ни једне прилике када нису биле више него на нивоу очекивања, и надамо се да ће пристати и даље у устом, веч уиграном саставу, да нам радосно и услужно ''играју'' у том колу
|  Од краја Маја месеца ове године (само након 5-6 година труда), наша кућа/црква, али и свака травка и дрво и неравнина, па чак и покоја непријатељски настројена биљка, је заиста наша. Отплатили смо сваку пару бившим власницима и сада пуним плућима дишемо и шепуримо се по своме!!! Тог дана смо имали чак и своје ''паркинг мајсторе'' који су нас организовали да би било сигурно и довољно места за службу коју смо одржали напољу, за многе госте и за децу, коју је била милина гледати како се слободно јуре и играју, без страха од саобраћаја. Узурбано су се детаљи приводили на своје место, и ускоро смо чули ширене аутомобила које су нам довеле Владику. Његов аутомобил се зауставио одмах до улице, и заиста смо били дирнути видећи га како је скромно и достојанствено препешачио остатак пута до нас. Прве речи добродошлице је чуо из уста деце која су стрпљиво, и сигруно с тремом, стезећи оне букете цвећа у рукама, очекивала да изговоре своје реченице. Нежно их је Владика љубио у косу, позравио се са свештеницима, са некима од присутних парохијана....и било је већ време да се служи Богу.
|  Присуствовати тој Светој Литургији било је више него дирљиво, прекрасни, и изнад свега, узвишено. Свету Литургију је служио Његово Пресвештенство Владика Митрофан, уз саслужење, протојереја ставрофора Милана Стојановића и протојереја Милана Крстића из флориде, надлежног свештеника о. Драгана Зарића, као и ђакона Драгослава Косића. Њима су у олтару помагали неколико чтецева. Наше беле и црвене, прекрасно украшене, одоре су нам стигле неколико дана пре тог свечаног дана, што се код нас каже ''као поручене'', а овом приликом као да су на леђима наших свештеника оживеле. При сваком њиховом покрету су лепршале као крила анђела. Заиста величанствен призор.
| Шатор је штитио прекрасно украшен олтар, а наши мајстори су заиста мајсторски саградили, за ту прилику, и подиум. А унутра је била и једна елегантна столица коју са ја за ту прилику донела из куће мог недавно преминулог брата јединца. Било ми је тако битно да баш његову столицу буде удостојена ''боравка'' у најсветијем месту на овоме свету, нашем православном олтару, и да на њој седи једна таква личност као што је Православни Владика. Чини ми се као да сам тиме мог Богољуба приближила и самом Господу.
Ми смо навикли да нас отац Драган целу Свету Литургију одслужи сам (па још успут да даје упутства помагачима шта где и како да раде), а сада смо гледали олтар који је ''врвео'' од свештеника, на челу са Владиком. На први део Литургије за певницом је појао наш дечији хор, који је био под диригентском ''управом'' нашег много вољеног Руса Николас-а. Светој Литургији је присуствовало већина наших парохијана, одо две стотине, а волела бих да могу рећи ''било нас је на хиљаде'', али као што је Господ наш Исус Христос од удовице примио њене две лепте, сав њен иметак, тако се надамо да ће Он примити и ову нашу бројност, јер нас и има свега око 150 породица.
Круна сваке св. Литургије је Св. Тајна Причешћа, а ова круна је блистала још и окицама и осмесима дечице која су чекала да се прва причесте. Онако мали и несташни, али су врло смерно и стрпљиво, са рукицама прекрштеним на грудима, чекали на свој ред. Ми одрасли смо се само згледали и размењивали осмехе среће видевши их како ''не-типично србски'' дисциплиновано и без прескакања у реду, прилазе св. Чаши. Заиста смо имали шта да видимо и чему да се научимо од деце.
Онда је Владика са свим свештеницима, ђаконом обавио обред освећења славског колача. Било је прекрасно гледати (а било је и доста оних који су снимали) Владику како сваком детету приноси славски колач да га целива. На реду су стигле и сестре Кола на челу са нашом Јованком, па и Олга која је тај прелепи колач и направила. Владика у средини, око њега деца, па Коло сестара, па онда ми остали који смо се тискали да бар мало дотакнемо колач и тиме добијемо благодат од освештаног славског колача.
Одмах после Св. Литургије, док се одржавао краћи састанак са црквеним одбором, све је као чаробниим штабићем (али и уз доста зноја и жуљева по рукама) било преобраћено у ново рухо. Сада смо имали столове и столице, и место за приредбу, и храну на 6-7 дугачких столова (и саме су је очи јеле и уживале), и наравно места за колце и живу музику. (Најбољи комплимент домачици је ако се храна коју је припремила поједе, а наше ''домачице'' су добиле прегрште похвала носећи кућама празне чиније).
Сваки је од ових делова био у потпуности искоришћен, а да и не заборавимо наше дечаке који су се слатко изјурили и наиграли ногомета на нашем игралишту.
Ни умор од фудбола, ни понека искривљена лептир масна, или извучена кошуља дечака наше школе, није сметала да заједно са осталом дечицом нам приреде још једну радост, радост њихових рецитовања и појања. Брујала је природа од дечијих гласова у појању прелепе песме од светога владике Николаја, Христос Воскресе. Треперила су и наша срца. Хвала им.
А наш Владика и гости свештеници и други гости су нам обећали да ће нам ускоро поново доћи. Наша мала парохија је дала све од себе, али је зато добила тако много за узврат, да једва чекамо прилику да се поново покажемо као добри дамаћини, како то нама Србима и Православним Хришћанима и прличи.
Тог дана су нам заиста и душе и тела била нахрањена.
Душица Прелевић
| 
|  СЛАВА ПАРОХИЈЕ ПОРТЛАНДСКЕПортланд, Мејн 18. септембар 2005. - У недељу, 18. септембра свечано је прослављена парохијска слава портландске парохије у малом приградском граду Бидефорду где је настањено око 100 породица које су расељене са простора бивше Југославије после последњих ратова. Свету Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ Др. Митрофан уз саслужење месног пароха оца Ивана Марјановића, оца Александра Влајковића из бостонске парохије и оца Џона Тига из Антиохијске јурисдикције. На Литургији је одговарао хор Кир Стефан Србин из цркве Светог Саве из Торонта који су својим певањем очарали све присутне. Дан раније, овај хор је учествовао на хуманитарном концерту у Кембриџу за добробит српске сирочади после задњих ратова. На крају Литургије пресечен је славски колач а затим подељена трпеза љубави у црквеној сали. Коло Српских Сестара и овог пута је домаћински дочекало и угостило око 200 гостију. Кумови славе су били Вељко и Стана Регоја са децом. Беседа Владике Митрофана (делови)
« Тако да се светли светлост ваша пред људима(народима)и да виде ваша добра дела...» Данас прослављамо оне који светле пред народима из рода нашега, прослављамо Св. Тројицу: Оца , Сина и Св. Духа. Шта значи «да се светли светлост ваша»? Шта је то «светлост ваша»? То је душа наша, то је срце наше које може да зрачи љубављу, али може да зрачи и мржњом. Свети оци наши које славимо данас, показују да су они светлост истинита. Данас славимо Сабор Српских Светитеља. Они су наш облак светли који лебди изнад наше нације. Као што је лебдео облак изнад изабраног народа тако и облак наших светих лебди изнад нас и чува нас. Да ли смо свесни величине тих светих? Светог Симеона који је напустио све и отишао у Хиландар. Светога Савe који је у 17. години оставио све и замонашио се. Замислите ваше дете да оде од благостања у манастир. Растко је имао много више. Био је принц-кнез и све је оставио да би отишао у манастир. Да ли смо достојни величине Св. Кнеза Лазара. Могао је да се савије да постане турски поданик. Не, он је изабрао друго- слободу у Христу јер је знао да је земаљско за малена царство а небеско увек и до века. Да ли смо свесни Свете царице Милице која је после Лазареве смрти узела велико бреме- да води државу и да заједно са младим Стефаном држи је у јединству.... Шта да кажемо за мученике 19. века: Ђакона Авакума који је певао : Срб је Христов радује се смрти. Погледајте икону Сабора Српских Светитеља. Видећете краљеве, кнежеве, мученике, обичне људе, ратаре итд. То је понос нашег рода. Погледајмо мученике 20. века из 2. светског рата: старца Вукашина из Клепаца, Митрополит Доситеј загребачки коме Степинац поручује да се сели јер му није безбедно у НДХ. Он одговара: Главу дајем али мој народ не остављам. Тако је и било. Положио је свој живот за своју паству. Ово су дела која светле и која ће светлети иза нас. Свети ап. Павле у посланици Ефесцима нам поручује: Поштујте наставнике ваше и следујте им... Следујмо и ми учитељима нашим на челу са Светим Симеоном Мироточивим, Светим Савом, Светим муч. јасеновачким, пребиловачким и свим оним које ми и не знамо... Нека њиховим молитвама Бог спасе род наш, све вас који сте данас овде и наш народ на Косову и Метохији.
| 
|  ВЛАДИКА МИТРОФАН У ПОСЕТИ БОСТОНСКЕ ПАРОХИЈЕ
Бостон, 19. септембар 2005-
Приликом своје недавне посете Портландској парохији за њихову славу,
Преосвећени Владика Митрофан је посетио будући храм Бостонске парохије
у Кембриџу, држава. Владика је детаљно разгледао цркву, црквену салу и
имање споља и изразио велико задовољство што ће Бостонска парохија
ускоро имати адекватан храм за богослужење. Ако Бог да у октобру треба
да се заврши пренос власништва а свечано отварање треба да буде у
новембру месецу.
| 
|  14. април 2005. године
ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНИКА ИСТОЧНОАМЕРИЧКЕ ЕПАРХИЈЕ
Марс, ПА - У седишту источноамеричке епархије, у капели Св. Никодима српског у Марсу, Пенсилванија 13. априла одржана је исповест свештеника која се по традицији одржава у време Васкршњег поста. Око 25 свештеника и два ђакона из питсбуршког, кливеландског и вашингтонског намесништва су узела учешћа у овом догађају. Свету Пређеосвећену Литургију служио је епископ Г. Др. Митрофан уз саслужење следећих: Протојереја-ставрофора Недељка Гргуревића, Јанка Рајлића, Стевана Степанова и Србољуба Јоцковића. Такође, служили су и ђакони Драгослав Косић и Милан Медаковић. Исповедник је био Прота Матеја Матејић.
После Свете Литургије Владика Митрофан је надахнуто беседио на тему Свете Тајне исповести, која није само потребна за наше измирење са Богом већ и са нашим ближњим. Владика је говорио о великој потреби исповедања наших грехова, који не треба да се посматрају као наше личне тајне, већ као ''темпиране бомбе у нама самима које су спремне да експлодирају, угрожавајући оне који су око нас.''
После Св. Литургије служен је посни ручак за све присутне. После ручка Владика се поново обратио свештеницима захваљујући онима који су путовали из далека да би дошли на овај дан. Свештеници су онда имали прилику да разговарају са Преосвећеним Владиком на разне теме и да планирају будућа догађања као летњи камп и свештенички семинар, који треба да се одржи у септембру месецу.
| 
| среда, 9. март 2005. године
БЕСЕДА НА САХРАНИ ПРОТОЈЕРЕЈА-СТАВРОФОРА НЕДАДА РЕСАНОВИЋА,
Кливленд, Охајо
''Вером ходимо а не гледамо'' (2. Кор. 5,7)
Претходне речи Светог Апостола могу се потпуно применити на нашег драгог оца Ненада. Када сам пре неколико месеци разговарао с њим, упитах га: ''Како је здравље мој оче Ненаде?'' Он ми одговори: ''Не питај ме, мој Владико, како ми је здравље, него ме питај како је моја болест. Здравље сам давно изгубио. Али хвала Богу још се хода.'' И после Свете Литургије на којој се причестио, рече ми: ''Молим Те, Владико, помоли се за мене, да не изгубим вид. Најтеже ће ми бити ако не будем могао да читам.'' И приметио сам, као и многи од вас, да му је физички вид почео нагло да слаби. Али с дргуге стране, духовни му се свакога дана све више и више изоштравао. А то је била његова вера.
|  Исто тако, од братије свештеника увек је тражио да се моле за њега да тих миран, безгрешан хришћански крај живота проведе. А не само да је он друге молио, него се и сам молио. Јер шта нам користи молитва других ако ми сами не упражњавамо молитву? И Господ му је подарио тих и миран хришћански крај живота.
Није се плашио смрти, него се по речима Св. Јована Златоустог само плашио греха. Јер смрт налази своју силу у греху (1. Кор. 15,56). Како дивно вели једна црквена песма: ''Пре Христова Васкрсења смрт је била страшна за човека, а после Христова васкрсења, човек је био страшан за смрт.''
Отац Ненад је био човек дубоке вере. На њега су наваљивала велика физичка и духовна искушења. Најпре је изгубио своју животну сапутницу Емилију, а затим пре две године и сина Стевана. Верујем да је Господ хтео да искуша његову веру као праведнога Аврама (Пост. 22,1). И кад му је један од братије свештеника изразио саучешће рекавши: ''Примите оче Прото, моје саучешће на великом губитку.'' ''Какав губитак?'' сместа је одговорио. ''Ако је уз Христа мој син, никада није губитак. Ако је без Христа, и да је жив, за мене је губитак.'' У свим невољама и страдањима он се крепио божанственим речима Светога Апостола Павла: ''Друго вас искушења није снашло осим човјечијега: вјеран је Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити са искушењима и крај, да можете поднијети'' (1. Кор. 10,13). Стога је и могао казати са старозаветним праведником ''Господ даде, Господ узе, нека је благословено име Господње'' (Јов 1,21).
|  Више година борио се са својом болешћу и није духовно малаксао. Свестан беше да су садашња страдања ништа према оној слави која ће нам се открити (Рим. 8,18). Трпљење његово је било подобно Јовљевом. Живео је у Христовој нади, да ми када ''се наша земаљска кућа, тјелесни шатор, разруши, имамо здање од Бога, кућа нерукотворену, вјечну на небесима. Јер за тим и уздишемо желећи да се обучемо у свој небески стан, тако да се и обучени, не нађемо нади'' (2. Кор. 5, 1-3). Није ли то слично ономе што опет многострадални Јов вели: ''Али знам да је жив мој искупитељ и да ће на послетку стати над прахом. И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у тијелу своме видјети Бога. Ја исти видјећу га, и очи моје гледаће га а не друге (Јов 19, 25-27).
Сву је своју веру, наду и љубав полагао у Васкрслог Христа. Често сам га слушао док је поучавао у манастиру Марчи или овој Цркви, да је Васкрсли Христос центар свега. У Њему је смисао нашега живота (Рим. 5,18). Речи Апостола Павла: ''Ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша па празна и вјера наша'' (1. Кор. 15,14) трепериле су свагда у његовом срцу и души. Кад је питању био Христос, Црква, Јеванђеље, свети канони, код њега није било компромиса. Христос је био мерило свих ствари. Све је сматрао за штету и трице према превасходном познању Христа Господа. Његово је правило било: Све треба оставити само да се Христос добије (Филип. 3,8). То су многи приметили током његове активне парохијске службе.
|  Није ми познато да је наш драги покојник много оставио написаног. Али што је најважније, оставио је написано не на папиру или каменим таблицама, него на телесним таблицама срца (2. Кор. 3,3). Редовно је свакога четвртка под сводовима овога светога храма држао часове за одрасле тумачећи речи живота и напајајући жедне на изворима вечних вода и хранећи гладне небесним хлебом. То је оно што вечно остаје и важније је, него да је отац Ненад написао десетине књига високе философије по људском предању, по науци света, а која није по Христу (Кол. 2,8). У свакој прилици поучавао је православне душе да се пазе од куж нога духа овога света, синкретизма и извитопереног хришћанства.
Драги оче Ненаде,
Дошао је час да се растанемо од Тебе, али привремено. И знам шта ћеш поручити Твоме сину Николи и другој родбини, сродницима, пријатељима и познаницима, као и Твојој братији саслужитељима: ''Не тугујте као они који немају наде (1 Сол. 4,12). Не заборавите Хрисове речи: ''Ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре, живјеће'' (Јн. 11,25). Имате сада невоља и патњи. Али не заборавите: Бог ће убрисати сваку сузу са очију ваших (Откр. 7,17). И свакако да би им рекао са Светим Кипријаном: ''Када наши мили и драги одлазе из света, пре треба да се радујемо неголи да тугујемо. Сећајући се ове истине, блажени Апостол Павле у својој посланици пише, говорећи: ''Јер је мени живот Христос и смрт добитак'' (Филип. 1,21).
Хвала Ти за све што си учинио за Српску Православну Цркву и свој мученички народ. И сам си с њим страдао и патио. Прошао си с њим кроз огањ и воду. Али као што је Тебе Господ довео у починак (Јевр. 4,9-11), нека и нас све доведе. Хвала Ти за рад на парохијама где си богослужио. А изнад свега, на проповедању речи Божије Твојој духовној деци у Цркви Светога Саве у Кливеланду у чијим си срцима дубоко урезао Христов лик (Гал. 4,19). Настојао си да то чиниш ''у време и нереме'' (2 Тим. 4,2). Већ овог тренутка осећамо да нам много недостајеш. Не заборави нас пред престолом Вишњега (2 Петр. 1,15).
Нека Ти је вечан помен и Бог нека Ти душу прости!
| 
|  понедељак, 28. фебруар 2005. године
ГОДИШЊА СКУПШТИНА
ЕПАРХИЈЕ ИСТОЧНОАМЕРИЧКЕ
Кантон,Охајо- Годишња Скупштина Епархије Источноамеричке званично је почела у петак, 25. фебруара, 2005 Призивом Светог Духа, који је служен после Вечерњег богослужења. Поред Његовог Преосвештенства Епископа Митрофана било је укупно 57 учесника, од тога 27 свештеника из Епархије, 1 гост свештеник, 3 ђакона, 15 председника ЦО, 14 делегата и 4 посматрача. Укупно је било заступљено 32 цркве. У свом годишњем извештају Владика Митрофан је говорио о разним активностима као и о пастирским посетама које је учинио у току протекле године. Епархија је примила 4 нова свештеника: свештеника Милана Пајића из Канадске Епархије, Протонамесника Ивана Марјановића из Жичке Епархије, свештеника Љубишу Брњоша из Захумскохерцеговачке Епархије и ђакона Перицу Живановића из Темишварске Епархије. Две парохије су примљене из Митрополије Новограчаничке: парохија Св. Апостола Луке из Вашингтона и Светог Васкрсења из Лебанона у Пенсилванији.
|  Владика је поменуо парохије у Аликвипи, Ст. Петерсбургу, Шарлоту, Џексонвилу, и Патерсону које су имале радове на реновирању. Такође, радови су извођени на постављању фрески у епархијској капели. Међутим, највећи радови до сада су учињени и још увeк трају на катедрали Светог Саве у Њујорку. Владика је захвалио парохијском свештенику, Црквеној управи, Грађевинском одбору као и свим парохијанима за њихову подршку. Најважнији догађај у току прошле године били су Епархијски дани Источноамеричке Епархије, што ће постати традиција за нашу Епархију. Владика се такође осврнуо на страдање Српског народа на Косову и Метохији, нарочито у марту месецу прошле године, као и на катастрофалан пожар у манастиру Хиландару.
У име Епархијског хуманитарног одбора извештај је поднео свештеник Рајко Косић. Он је захвалио Господину Милану Пушкару и Др. Ненаду Јанићијевићу који су обезбедили велике количине лекова да се пошаљу. У току протекле године послата су 3 контејнера. Нажалост, слање лекова убудуће неће бити могуће због законских промена у Србији.
Пред крај првог дана Скупштине Протојереј Раде Мирић је детаљно најавио садржај Епархијских дана за 2005. годину који ће се одржати 6. и 7. августа на имању у Шејдланду, ПА. Тема ће бити ''Позван да будеш Православац''. Између осталих предавача очекују се Игуман Герасим и отац Дамаскин иѕ манастира Светог Германа Аљаског који су прешли у Православље. Такође, отац Војислав Билбија ће одржати предавање и певати своје духовне песме.
|  Други дан Скупштине је почео Светом Архијерејском Литургијом на празник Светог Симеона Мироточивог. После доручка, свештеник Александар Влајковић је одржао предавање на тему улоге свештеника на парохији у Америци. У свом излагању он се дотакао неколико аспеката свештенства, образлажући у детаље разлике између свештенства и лаика и неопходност сарадње једних са другима у животу цркве.
После предавања било је говора о начину издржавања парохија Кроз Старатељство о чему је говорио Господин Симо Чугаљ. Архијерејски заменик Протојереј Ставрофор Недељко Гргуревић је посебно поздрављен на Скупштини за његов допринос. Прота Недељко ускоро одлази у пензију са своје парохије у Џонстауну. Прота Драгољуб Малић је позвао све присутне на велики јубилеј у његовој парохији у Монровилу- прославу 100-годишњице у септембру месецу.
Посебна захвалност је одана Проти Драгану Филиповићу, као домаћину, Колу Српских Сестара за припремање хране као и свом парохијанима Цркве Св. Ђорђа у Кентону за њихово гостопримство. Следећа Скупштина ће се одржати у Мидланду, ПА идуће године.
| 
|  10. фебруар 2005. године
ВЛАДИКА МИТРОФАН ПОСЕТИО ЈЕ МИСИОНАРСКУ ПАРОХИЈУ У ЏЕКСОНВИЛУ
Џексонвил, Флорида - Његово Преосвештенство Епископ источноамеричи Г. Др. Митрофан претходног викенда је боравио на Флориди, гдје је обавио освећење молитвеног мјеста Џексонвилских Срба на имању у Џексонвилу. Посјети овој мисионарској парохији претходио је долазак у Орландо, гдје је Епископ Митрофан обишао тамошњи храм Свете Петке и црквено-школску општину.
|  Послије вечерње коју је служио свештеник Љубиша Брњош, парох у Орландо, Владика Митрофан се састао на вечери са свештеником и члановима новоизабраног црквеног одбора, чију је заклетву обавио након вечерње. Током вечере се разговарало на разне теме, углавном по питању унапређења ове мале заједнице у Централној Флориди, те изналажењу могућности подизања храма на имању у Лонгвуду, јер је постојећа зграда веома трошна и сада је најповољније вријеме да би се нешто почело радити по том питању.
| Сутрадан, у 10 часова, почела је Света Архијерејска Литургија и освећење просторија у Џексонвилу. У литургијском сабрању, поред Владике Митрофана и о Љубише, учествовао је и отац Драган Зарић, који је уједно био и први администратор ове мисионарске парохије, те најзаслужнији за њено оснивање на просторима Северно-Источне Флориде, у овом најпространијем граду на Флориди.
|  У бесједи током литургије, владика се дотакао живих примјера хришћанске љубави и милосрђа, те позвао народ да помогне своју браћу на Косову и Метохији, за које је прије неколико дана и сам Свети Архијерејски Синод интервенисао пославши молбу за хитну помоћ. Након Свете Литургије, уприличен је ручак који су изузетно лијепо припремиле сестре у Џексонвилу. Владика је послије ручка поразговарао са новоизабраним члановима Повјереништва за Џексонвил и предложио је да се што прије изнађу могућности за долазак сталног свештеника. Повјереништво се са тим предлогом сложило, јер сматрају да би за то били спремни прије јесени и славе храма, Светога краља Милутина. Тако, уз Божју помоћ и благослов Светога Краља, можемо очекивати и да ће се братство свештеника на Флориди за пар мјесеци умножити, а овај народ и црква у Џексонвилу добити свога пастира и началника.
| 
|  1. фебруар 2005. године
СВЕТОСАВСКА ПРОСЛАВА У БОСТОНУ
Бостон, Мaсећусиц - Прослава Светог Саве у парохији бостонској почела је у среду 26. јануара Великим Вечерњем уочи празника. На сам дан Светог Саве је одслужена Света Литургија. Централна прослава Савиндана је одржана у недељу, 30. јануара. Свету Литургију је служио Епископ источноамерички Господин Митрофан уз саслужење Протонамесника Ивана Марјановића, пароха портландског и Протонамесника Александра Влајковића,пароха бостонског. Домаћини ове године су били Петар и Вера Величковић са децом. Ово је уједно и храмовна и школска слава бостонске парохије.
|  У свом обраћању народу у цркви Преосвећени Владика је између осталог рекао: ''Ми данас прослављамо дивне светитеље вере, примере вере. Један од њих је пример вере, Св. Антоније Велики, чудотворац, подвижник, који је доживео дубоку старост. Замислите да он у пустињи египатској проведе око сто година живећи најстрожијим монашким животом. И живећи, чиме? Вером и молитвом. Данас прослављамо и другог светитеља вере, нашег Светог Саву, пример вере и молитве који је напустио све. Напустио је очев дом. Могао је да буде принц, можда краљ. Ко зна, по својим способностима могао је да постане и цар. Али све то он оставља и за киме иде и кога тражи? Можда је и он викао као слепи Вартимиј: помилуј ме и отвори ми очи. Које очи? Да ли физичке? Не. Свети Сава је имао физички вид. Отвори ми духовне очи. Данашњи пример нам говори, драга браћо и сестре, да никада не треба да очајавамо, било шта да нам се деси. Да увек имамо веру у Бога.
|  Нека би молитве Светог оца нашег Саве и Светог оца нашег Антонија Великог и свих светитеља помогле нам да добијемо веру као што је добио слепи Вартимеј, да прогледамо не физички, него духовно да прогледамо. Да видимо Христа у срцима нашим. Видићемо га ако му се будемо молили, ако га будемо жарко желели. Ако га будемо волели више од свега он нас никада неће напустити. Честитам вам, драга браћо и сестре, данашњу славу, и нашу и вашу, свих нас Срба а нарочито наше дечице, Светога Саву, који је подизао цркве, манастире, школе и учио дечицу, и не само дечицу већ и нас одрасле, да се Богу моле. Живели и срећна вам слава!''
|  После резања славског колача свечаност је настављена у црквеној сали која је била премала да прими све оне који су дошли тога дана у цркву. После ручка уследио је програм који су припремила деца из парохије. У програму је учествовало двадесет петоро деце. Деци се на крају обратио Владика Митрофан нагласивши да су Христос и Свети Сава њихови најважнији учитељи. Између осталог Владика је рекао: Не заборавите драга децо, имаћете многе учитеље, многе професоре ваше, али најбољи ваши професори су ваши родитељи. Најбољи професори су свети људи. Најбољи ваш учитељ, како каже Свети Климент Александријски, јесте Господ Исус Христос. Он је најбољи педагог који својим примером, својим радом показује како треба да се живи. Нико нам није боље показао него сам Господ Исус Христос. Нека вам је срећна слава и нека вас чува Свети Сава. Завршавам молитвом нашег великог Владике: дај Боже да се Срби сложе, обоже и умноже, и да им нико ништа не може! Живели на многаја љета!
Затим су деца примила благослов и поклоне од Преосвећеног Владике чиме је завршена прослава. Био је ово заиста још један радостан дан у животу бостонске парохије под омофором Светога Саве.
Протонамесник Александар Влајковић
| 
|  1. фебруар 2005. године.
ПРОСЛАВА СВ. САВЕ У ПОРТЛАНДУ
Портланд, Мејн - У цркви Св. Димитрија у Портланду Св. Сава је и ове године прослављен достојанствено и свечано. Уз присуство Његовог Преосвештенства Епискoпа Митрофана, оца Александра из Бостона, оца Џона и Грчког свештеника оца Василија, свечаност је почела вечерњом службом. После службе Епископ Митрофан је пререзао славски колач са домаћином славе Милованом Крсмановићем. У беседи Владика је говорио о Св. Сави и о пролазним и вечним стварима у нашем животу, што је препуно црква слушала са одушевљењем. Око двадесеторо деце је рецитовало песмице о Св. Сави а онда им је Владика поделио пакетиће.
После се прешло у црквену салу где је настављено славље уз заједничку вечеру и звуке виолине младих талената ове парохије.
Парох портландски протонамесник Иван Марјановић
|
| 
|  13 јануар 2005. године.
ЈЕЗИК ЧУВАР КОРЕНА
Кливеланд, Охајо - У суботу 8 јануара ове године на други дан Божића, одржана је школска божићна приредба са забавом, у великој сали Саборног храма Светога Саве у Кливеланду. Забаву су организовали Управни одбор, наставници и ученици Српске школе Свети Сава. Дечијој приредби присуствовали су свештеници на челу са епископом источно америчким др. Митрофаном и мноштво народа, који су дошли да дају подршку нашој дечици.
На почетку програма старешина храма отац Живојин Јаковљевић се захвалио епикопу Митрофану, свештенству и свима присутним који су дошли у великом броју, а затим су деца отпевала Светосавску химну. Програм је водио Горан Дебелногић председник скупштине Српске школе. Он се на почетку, такође захвалио свештенству и присутним који су дошли у великом броју. ''Сматрали смо да је нама најрадоснији дан рођења Христовог, дан радости дечије, најпримеренији за прву приредбу наше школе, која отвара нове могућности за нашу будућност на овим просторима, држећи се оне народне изреке ''посејте њиву будућих дана, радите на њиви са свију страна''. Свима вама драга браћо и сестре који сте дошли вечерас од срца хвала, а оно чиме смо се ми руководили у организацији ове вечери, можда најбоље одсликавају стари стихови, ''од срца су ми остали лепа дара три, име Србин, мач и крв што у срцу ври, од матере свети дар српски језик и олтар''. Наши малишани ће свима нама показати потребу, оправданости и значај ове школе, и зато сетимо се оне старе речи, оног старог стиха, ''држите школе деца вас моле, јер има ли горег срама и стида, него своме чеду не дати вида''. Заиста је право чудо да и овдје ван наше отаџбине, постоје оваква школа, а да она траје и опстане заслуге су онима којима је поверено да просвећују и образују наше малишане, а то су учитељи наше школе. Ово је прилика да их представимо, да им се захвалимо за труд који улажу, а посебно за ентузијазам који су показали, и показују ван наставе, као што је ова приредба за чије припреме су проведени сати и сати времена, од своје породице и обавеза. Па да их поздравимо и представимо. Учитељица првог разреда Нада Марковић, учитељица другог разреда Мира Лазић, учитељ трећег разреда Јован Гулић. Са нама није учитељица која се бави подучавањем оних којим је српски језик непознаница Гордана Чавић'', рекоа је Горан Дебелногић.
| 
|  Први су наступили ученици најмлађег разреда учитељице Наде Марковић са рецитацијама, и драмским комадима, а сестра и брат Јелена и Стефан Дебелногић отпевали су црногорску народну песму ''Пјевај Маро''. Затим су наступили други и трећи најстарији разред, али су ипак најсимпатичнији били првачићи. Ова деца која су већином рођена у Америци, заиста су показали колика је, у овом тренутку моћ Српске школе.
Сва три разреда имали су прилику да се такмичу у ликовним радовима на тему, Божић, рођење Христово, или Божић како га Срби славе у својим домовима. Ученици старија два разреда имали су могућности да се таммиче из писане речи, са литерарним радовима на задату тему, ''писма фамилији у отаџбини'', или на тему ''личног доживљаја Божића.'' Радове је оцењивао стручни жири састављен од наставника Српске школе, члан одбора Српске школе Дејан Марковић и уметник ''Plain Dealer''-а Милан Кецман.
|
|  Чланови одбора Српске школе Бранимир Станковић Буца и Боро Вуковић прогласили су права три места у ове категорије. Победници су примили дипломе, и вредне и лепе награде. Победници у области литерарних радова Јелена Дебелногић и Јелена Мајсторовић, прочитали су своје радове.
На крају програма присутнима се обратио Горан Ђого председник Управног одбора Српске школе: ''Драга браћо и сестре, нећу да дуљим јер програм био садржајно дугачак. Желим да у име школског одбора Његовом Преосвештенству владики Митрофану да се захвалим да је нашао времена да нас посети, да да охрабрење нашој деци, нашим родитељима. Хвала Вам преосвећени владико. Желим да се захвалим и часним оцима, проти Василију, нашем свештенику оцу Живојину, и ђакону Милану, што су такође подржали нас и подржавају у овом што радимо. Желим да се захвалим нашим родитељима што улажу, што се брину за своју децу, што улажу труд, време и средства, да пруже својој деци образовање и нај боље могуће за наше услове, у српском језику, веронауци, српској култури и историји. Желим да се захвалим нашим родитељаим на њиховом изванредном раду са децом, желим да се захвалим свима вама браћо и сестре који сте дошли вечерас овдје да нас подржите. Желим да се захвалим сестри Јелки и сестри Гини Александровић и мајкама наше деце које су помогле да се храна спреми за вечеру да се угосте гости. Хвала вам велика на вашем труду. Желим да се захвалим и Очевима који су у позадини радили да се ово догоди што се вечерас догодило,'' рекао је Горан Ђого. Затим је Ђоко као реч владики Митрофану.
|  ''Високо пречасни и часни оци, драги учитељи и драга дечицо наша, једна стара изрека латинска каже ''ко добро почне пола посла има.'' Ја мислим да сте ви добро почели само наставите тако. А наш народ је то другачије рекао ''прегаоцу Бог даје махове.'' Вама ће дати махове. И ја се захваљујем на вашем труду, захваљујем се оцу Живојину и свима онима који раде, а захваљујем се свакако и родитељима, јер без родитеља ништа се не може да учини. Тако нашој дечици кажем да не забораве оно што јесу, да не забораве своје име, да незабораве своју историју, да незабораве своју веру, пре свега. Само тај начин кроз то сећање на нашу историју на наше свете претке, ми ћемо продужити битисање у овој великој држави. Од свег срца ја вас још једном поздрављам ''Христос се роди'', и срећна вам слава Свети Сава и на много година'', рекао је владика Митрофан.
После школске приредбе настављена је забава, свирао је Драго Мичић вођа оркестра Жута Оса.
Јово Батковић, Кливеланд
| 
|  7. децембар 2004 године
ПОСЈЕТА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ИСТОЧНОАМЕРИЧКОГ Г. МИТРОФАНА ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ
Буенос Аирес, Аргентина - Његово Преосвештенство епископ источноамерички Г. Др. Митрофан боравио је у Јужној Америци од 30. октобра до 8. новембра 2004 године.
На дан Св. Петра Цетињског служио је свету Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Буенос Аиресу. Велики број вјерника окупио се око свог духовног пастира слушајући бесједе и поуке, од којих су најважније биле да се чува јединство СПЦ, јер без црквеног јединства нема ни националног, као и да не тражимо непријатеље међу нама самима, пошто их има много споља.
|  Од 3. до 6. новембра, у пратњи оца Зорана Радовића, Његово Преосвештенство епископ Митрофан посјетио је Сантјаго, главни град Ћилеа. Неколико десетина новодошлих емиграната радосно је дочекало свог архипастира. Основана је парохија посвећена Св. Владици Николају жичком, коју ће до доласка новог свештеника опслуживати јереј Зоран Радовић, парох буеносаирељски.
Захваљујући труду г. Дамира Солара, почасног конзула Србије и Црне Горе у Ћилеу, епископ Митрофан примљен је на вискоком државном нивоу: у кабинету предсједника, министра вјера и код градоначелника општине Провиденција, гдје су углавном настањени новодошли Срби.
По повратку у Аргентину Његово Преосвештенство свакодневно је богослужио. Посјетио је Њихова Високопреосвештенства митрополита Грчке Православне Цркве Г. Тарасија и митрополита Руске Православне Цркве (московска патријаршија) Г. Платона.
Седмог новембра Владика Митрофан је служио свету архијерејску Литургију у храму Светога Саве. За вријеме трпезе љубави сви вјерници су са својим Владиком запјевали Химну Светом Сави.
Осмог новембра, на дан Св. Великомученика Димитрија, Преосвећени Владика је служио свету Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице. Истог дана, послије вечерње службе, отпутовао је у сједиште своје епархије.
Јереј Зоран Радовић
парох буеносаирељски
| 
| 3. децембар 2004 године.
КРШТЕЊЕ У БОСТОНУ
Бостон, Месећусец - У суботу, 27. новембра Његово Преосвештенство Владика Митрофан је извршио Свету Тајну крштења у цркви Св. Саве у Вејкфилду над малом Драгињом Влајковић.
Била је ово посебна радост, тим више јер је ово шесто дете Оца Александра и попадије Вере Влајковић које Владика крштава. Поред Владике Митрофана саслуживали су отац Ђокан Мајсторовић из Њујорка, отац Иван Марјановић из Портланда и месни парох о. Александар. Осим многобројне родбине из Чикага, Флориде, Канаде и Србије, Светој Тајни је присуствовало и око 100 парохијана из Бостона. Ваља напоменути да је мала Драгиња петнаесто праунуче Драгиње Ћурчић чије име и носи.
| 
| 23 новембар 2004. године
ПАРОХИЈА У КОЛУМБУСУ ПРОСЛАВИЛА КРСНУ СЛАВУ
Колумбус, Охајо - У недељу 21 новембра 2004. године парохија Св. Стевана Дечанског у Колумбусу је прославила своју Крсну Славу. Архијерејској Светој Литургији чиноначалствовао је Његово Преосвештенство Епископ Г. Др. +Митрофан. Отац ђакон Драгослав Косић и мјесни парох, јереј Исак Кисин такође су учествовали у литургијском благодарењу. Мноштво благочестивог народа је присуствовало Св. Литургији а после и благосиљању славског колача које је обављено у црквеној сали.
|  Верни народ окупљен у црквеној сали поучен је прекрасним беседом Преосвећеног Владике Митрофана, која никога није оставила равнодушним. Присутнима се такође обратио поздравним говором предсједник црквене општине Дејвид Кос. Свечани славски ручак припремљен је од Кола Српских Сестара а печење са ражња од Братсва Свети Ђорђе.
Ентузијастична организација, Братство Свети Ђорђе, иако веома млада по постојању окарактерсана је врло плодоносним резултатима. Кумови овогодишње славе били су Милорад и Бранкица Гроздић са својом дечицом Дејаном и Иваном.
Заиста ово бијаше дан велике духовне радости за све присутне.
јереј Исак Кисин
| 
|  18. новембар 2004. године
СЛАВА ХРАМА СВЕТОГ КРАЉА МИЛУТИНА У JACKSONVILLE-У
Џексонвил, Флорида - Благословом Божијим, у недељу 14. новембра Српска Православна Црквено-школска Општина Светог Краља Милутина Српског у Џексонвилу је прославила своју храмовну славу. Литургијским слављем је началствовао свештеник Љубиша Брњош, парох из Орланда и привремени администратор парохије у Џексонвилу, коме је ово била прва света Литургија у Џексонвилу.
|  Ова млада српско-православна заједница у Џексонвилу броји око 300 српских домаћинстава, која су ту тек неколико година. Већина их је стигла у Сједињене Државе након голготе рата који су прошли, углавном кроз неки од концентрационих логора за Србе на територији Хрватске и Босне и Херцеговине, гдје су провели засигурно најтеже тренутке свога живота. Након релативно кратког периода адаптације у САД, овај народ је уз помоћ свог тадашњег свештеника оца Драгана Зарића почео да гради прву живу Цркву, служећи и Богу се молећи у другим црквама Џексонвила и околине, а недуго затим су и купили земљиште гдје се сада налази мали храм у част Светог Краља Милутина.
Кум славе храма ове године је био Госп. Станко Пречаница са својом породицом, а од њега је улогу домаћина за идућу годину преузео Госп. Момчило Нилолић. Славском ручку су присуствовали многи гости из Чикага, затим из Орланда, те из других мјеста Флориде и САД-а. Послије ручка, забава је потрајала до касно у ноћ, уз звуке оркестра који је дошао, за ову прилику, из Чикага.
|  Између осталог, окупљеном сабрањом су се обратили свештеник о. Љубиша Брњош и предсједник Црквено-школске Општине Госп. Чедо Златковић, који је нагласио да се нада да ће ова млада Црквена општина ускоро изнаћи могућност и средства да буде једна цјеловита парохија са својим свештеником, једна заједница окупљена око Христа Началника и Пастира.
Следећа света Литургија у Џексонвилу ће бити у суботу 27. новембра, а свештеник је најавио да ће служити сваке друге суботе. Епископ источноамерички Г. Др. Митрофан је такође најавио своју архипастирску посјету Џексонвилу за 6. фебруара идуће године.
Нека би Свети Краљ српски Милутин својим молитвама и заступањем пред Престолом Творца био заштитник и путеводитељ овим благочестивим људима на путу спасења у вијекове вијекова.
о. Љубиша Брњош
| 
| 17. новембар 2004. године
КЛИВЛАНДСКЕ НОВИНЕ О СРПСКОМ СВЕШТЕНИКУ
Кливланд, Охајо - У кливандским новинама Plain Dealer, од недеље 14. новембра, појавио се дирљив чланак о проти Василију Соколовићу, пензионисаном парохијском свештенику, који је донедавно служио у цркви Светог Саве у Парми. Текст описује како је проте Василија отац, свештеник Будимир Соколовић био убијен 1945. год. и како је његово тело било сахрањено да га нико не би могао пронаћи. Сада се очекује да ће на идућем Архијерејском Сабору у Београду он бити канонизован као свештеномученик. Његова икона је већ направљена и православни Хришћани широм света моћи ће да славе 11. јули као празник Свештеномученика Будимира Добрунског заједно са још 29 мученика из Другог светског рата.
| 
|
|
|
|
