The faithful people of the parish of the Holy King Milutin gathered solemnly and forever inscribed in their memories Sunday, November 9, 2025. United in Christ’s love, they celebrated their parish feast day in honor of their heavenly protector, the 25th anniversary of the parish, and the consecration and raising of the cross on the dome of the new church.

Twenty-five years is not just a number on a calendar, but a quarter-century of effort, prayer, sacrifice, and love from all those who built this holy place with their hands and hearts. This is a day of gratitude, to the Lord, who gathered and guided the faithful people, and also to every person who, through their presence, work, or prayers, laid themselves into the foundation of this parish.

The first steps were modest, but full of faith. The parish of the Holy King Milutin in Jacksonville, Florida, was founded as a missionary parish with the goal of gathering all who wished to preserve spirituality, Serbian customs, and tradition. Many members of this community settled here as early as the end of 1999 and the beginning of 2000.

In the beginning, the community did not have its own place of worship, liturgies were served in rented spaces of other churches in Jacksonville. With the blessing of the then Bishop of Eastern America, His Grace Mitrophan, and with the help of Father Dragan Zarić and the selfless efforts of many parishioners, a missionary church community was established, which purchased property with a building whose facilities were used for services and other parish events.

According to the records of Father Dragan Zarić, on December 4, 1999, he was welcomed by about twenty families. By the celebration of St. Sava in 2000, there were 33 families, and 48 families had signed the request to found a Serbian Missionary Parish in Jacksonville.

We highlight a short excerpt from the 2000 issue of the church bulletin “The Life of the Church” under the title “Letter from Jacksonville”:

“April 1, 2000, will be recorded in golden letters in church documents, as well as in the hearts of Serbs in Jacksonville. On that day, His Grace Mitrophan, Bishop of Eastern America, was the guest of the Orthodox Serbs, who welcomed and greeted him with great joy. Bishop Mitrophan served the hierarchical liturgy in the Orthodox church of the Holy Martyr Justin in the Serbian language.

His Grace blessed the desire of the gathered people to have their own parish and proposed that the parish bear the honorable name of the Holy King Milutin.”

Until the arrival of the parish priest, Father Stanislav Kravljača, on April 1, 2006, the parish had been served by priests from Orlando—Father Dragan Zarić and Father Ljubiša Brnjoš.

This festive day began with the welcoming of His Grace, Bishop Irinej of Washington–New York and Eastern America, and continued with the Holy Hierarchical Liturgy, concelebrated by Protopresbyter-Stavrophor Dragan Zarić, Protopresbyter-Stavrophor Ljubiša Brnjoš, Presbyter Srebrenko Vidaković, and Protopresbyter Stanislav Kravljača.

Bishop Irinej’s sermon deeply inspired many and invited them to reflect on the great blessing of being able to take part in building a church, reminding them of the works of King Milutin himself, who built one church for every year of his reign.

After the Holy Liturgy, for the first time in the new temple, the rite of cutting the Festal – Slava Bread and blessing the Slava wheat – Koljivo, was performed. The Slava hosts - Kumovi, Dragana and Milan Trajković, handed over a part of the bread to the future hosts, Slađana and Braco Popović.

A special moment of the celebration was the blessing and raising of the cross, which stirred strong emotions among those present. With great joy and excitement, the faithful watched as the cross was lifted onto the dome of the newly built church, as a symbol of faith and unity.

As part of the cultural program, heartfelt gratitude was expressed to all the priests who served in this parish, all members of the church board, the Circle of Serbian Sisters, the kumovi, benefactors, and everyone who in any way helped this holy work thrive.

With gratitude, they looked back on all they had built together, not only the foundations and walls, but a community of love and hope. The folklore groups once again showed how lovingly they carry on the traditions of their ancestors.

At the end of the celebration, His Grace Bishop Irinej presented an episcopal grammaton to the parish of the Holy King Milutin and to the Circle of Serbian Sisters. Grammata were also presented to Donald and Milica Pogorzelski from Boston, as well as to Michael Smith and his parents from Jacksonville, for their longstanding support.

May this jubilee be an encouragement to continue building, not only a temple of stone, but also the temple in our hearts, our families, and our community. In this way, we will build together the most exalted sanctuary, our Church in heaven!

Наш пут кроз 25. година постојања

Верни народ парохије „Свети краљ Милутин“ се свечано окупио и  заувек записао у своје мемоаре недељу, 9. новембар 2025. године. Сабрани у Христовој љубави обележили су парохијску славу у част њиховог заштитника пред Господом, 25. година постојања парохије, и освећење и подизање крста на куполу нове цркве. 

Двадесет пет година није само број на календару, већ четврт века труда, молитве, жртве и љубави свих оних који су својим рукама и срцем градили ово свето место. Ово је дан захвалности — Господу, што је сабирао и руководио верни народ; али и сваком човеку који је својим присуством, радом или молитвом уградио себе у темеље ове парохије.

Први кораци су били скромни, али пуни вере. Парохија „Свети краљ Милутин“ у Џексонвилу на Флориди основана је као мисионарска парохија с циљем да окупи све који желе да очувају духовност, српске обичаје и традицију. Многи чланови ове заједнице доселили су се на ове просторе још крајем 1999. и почетком 2000. године.

На почетку заједница није имала своје богослужбено место – литургије су се служиле у изнајмљеним просторијама других цркава у Џексонвилу. Благословом тадашњег епископа источноамеричког господина Митрофана, уз помоћ свештеника Драгана Зарића и уз пожртвованост многих парохијана, успостављена је мисионарска црквена заједница која је купила земљиште са зградом чије се просторије користе за службе и одржавање осталих догађаја у парохији.

Према записима оца Драгана Зарића, 4. децембра 1999. године дочекало га је око двадесетак породица. Већ за прославу Светог Саве 2000. године било је 33. породице, а 48. породица је потписало захтев за оснивање српске мисионарске парохије у Џексонвилу.

Издвајамо кратак одломак из весника „Живот Цркве“ под насловом „Писмо из Џексонвила“, штампано 2000. године:

1. април 2000. године биће уписан златним словима у црквеним документима, али и у срца Срба у Џексонвилу. Наиме, тога дана је Његово Преосвештенство господин Митрофан, епископ источноамерички, био гост православних Срба, што су га одушевљено дочекали и поздравили. Владика Митрофан је служио архијерејску литургију у православној цркви Светог мученика Јустина на српском језику.

Његово Преосвештенство је жељу окупљеног народа да има своју парохију благословио и предложио да парохија носи часно име Светог краља Милутина.

До доласка парохијског свештеника, оца Станислава Крављаче, 1. априла 2006. године, парохију су опслуживали свештеници из Орланда — отац Драган Зарић и отац Љубиша Брњош.

Овај свечани дан је почео дочеком Његовог Преосвештенства Епископа Вашингтонско-Њујоршког и Источноамеричког Г. Г. Иринеја и наставио Светом архијерејском литургијом уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Зарића, протојереја-ставрофора Љубише Брњоша, јереја Сребренка Видаковића и протојереја Станислава Крављаче. 

Проповед владике Иринеја дубоко је надахнула многе, али и навела на размишљање о томе колики је благослов учествовати у грађењу цркве, подсећајући на животна дела самог краља Милутина, који је за сваку годину владања саградио по једну цркву. 

Након свете литургије, по први пут у новом храму, обављен је чин резања славског колача и освећења славског жита. Кумови славе, Драгана и Милан Трајковић, предали су део колача будућим кумовима — Слађани и Браци Поповић.

Посебан тренутак свечаности био је чин освећења и подизања крста, који је изазвао снажне емоције међу присутнима. Са великом радошћу и узбуђењем, верници су посматрали како се крст уздиже на куполу новоизграђене цркве, као симбол вере и заједништва.

У оквиру културног програма упућена је искрена захвалност свим свештеницима који су служили у овој парохији, свим члановима црквеног одбора, члановима Кола српских сестара, кумовима, добротворима и свима који су на било који начин помогли да ово свето дело живи.

Са захвалношћу су се осврнули на све што су заједно изградили — не само темеље и зидове, већ заједницу љубави и наде. Фолклорне групе су и овога пута показале са колико љубави преносе традицију својих предака.

На крају свечаности, Његово Преосвештенство владика Иринеј уручио је архијерејску грамату парохији Светог краља Милутина и Колу српских сестара. Такође, грамата је уручена Доналду и Милици Погорзелски из Бостона, као и Михаилу Смиту и његовим родитељима из Џексонвила, за њихову дугогодишњу подршку. 

Нека овај јубилеј буде подстрек да наставимо да градимо — не само храм од камена, него и храм у нашим срцима, породицама и у нашој заједници. Тако ћемо заједно градити оно најузвишеније светилиште — нашу Цркву на небу!