CELEBRATION OF THE PARISH FEAST DAY AT SAINTS PETER AND PAUL SERBIAN ORTHODOX CHURCH IN ATLANTA

The Parish of Saints Peter and Paul in Atlanta solemnly celebrated its patronal feast, the Feast of the Foremost Apostles Saints Peter and Paul, on Sunday, July 12, 2026. The central event of the celebration was the Hierarchical Divine Liturgy, presided over by His Grace Bishop Irinej of Washington–New York and Eastern America.

The celebration began on the eve of the feast, Saturday, July 11, with the celebration of Great Vespers, served by Protopresbyter-Stavrophor Boris Čolović, parish priest of Saint Basil of Ostrog Church in Greensboro, NC.

A special source of spiritual joy for the faithful was the presence of the holy relics of the Martyrs of Prebilovci and Venerable Anastasia, mother of Saint Basil of Ostrog, which were brought to our church by Protopresbyter Boris Čolović. Presbyter Srebrenko Vidaković, parish priest of Saint Simeon the Myrrh-Gusher Church in Charlotte, NC, prayerfully added to the celebration with his presence. Hieromonk Gabriel (Davis), from Saint Mary of Egypt Russian Orthodox Church in Atlanta, brought the relics of the Holy Apostle Andrew the First-Called, brother of the Holy Apostle Peter.

To the great joy of our parish, the relics of the Holy Apostle Andrew were permanently donated to our church. During the evening service, the faithful approached and venerated the holy relics with reverence and heartfelt prayer, asking for blessing, health, and spiritual strength.

On the feast day itself, Sunday, July 12, the Hierarchical Divine Liturgy was presided over by His Grace Bishop Irinej. Concelebrating with him were Protopresbyter-Stavrophor Boris Čolović, Presbyter Srebrenko Vidaković, Hieromonk Gavrilo (Davis), and the host parish priest, Protopresbyter Miladin Blagojević.

In his inspired and fatherly archpastoral sermon, Bishop Irinej spoke about the Holy Apostles Peter and Paul as pillars of the Church of Christ. Although they differed in their background, character, and path through life, they were united by the same faith, love for the Lord, and tireless zeal in preaching the Gospel.

Reflecting on the Gospel account of the healing of the paralytic, the Bishop reminded the faithful of the power of sincere faith, love, and true friendship. The paralytic was completely unable to approach Christ by himself, but his friends, filled with faith, brought him before the Lord, firmly believing that Christ could heal him.

Christ did not look only at the illness visible to the human eye. He saw the depth of their hearts and the faith with which they approached Him. Seeing their faith, He said to the sick man, “Take heart, son; your sins are forgiven.”

The scribes who were among those gathered thought that Christ was blaspheming, since only God has the authority to forgive sins. The Lord knew their thoughts and revealed that their hearts contained knowledge, rules, and judgment, but no joy over the salvation and healing of another human being.

The Bishop especially pointed to the danger of losing, over the course of life, the purity, sincerity, and ability to rejoice in what is good that are found in children. When we look at young children participating in the Divine Liturgy with joy and pure hearts, we can better understand why the Lord calls us to become like children. This is not a call to immaturity, but to purity of heart, trust, sincere love, and the joy that the scribes had lost.

To show that He has authority not only to heal but also to forgive sins, Christ commanded the paralytic to rise, take up his bed, and return home. Through this miracle, it was revealed that Christ is not merely a teacher or a prophet, but the true God and the Son of the living God.

This Gospel account also reminds us of the importance of the people around us. The faith, love, and prayers of those close to us can bring us before Christ even when we ourselves are weak and helpless. We are therefore called to be true friends to one another, to bear one another’s burdens, and to bring one another to the Lord with faith and hope, stated the Bishop.

Following the Divine Liturgy, the Slava bread was blessed and broken together with this year’s Slava hosts, Mr. Milisav and Mrs. Maja Radović, their children, and the gathered faithful. Saša and Željka Tojčić and their family accepted the honor of serving as Slava hosts for the following year.

The celebration then continued beneath the church pavilion, where the Circle of Serbian Sisters prepared a generous agape meal for everyone present.

At the beginning of the formal program, the parish priest, Protopresbyter Miladin Blagojević, addressed the gathering. He first expressed his deep gratitude to His Grace Bishop Irinej for his visit, fatherly blessing, and spiritual instruction, as well as to the clergy whose presence enriched the feast-day celebration. He offered special thanks for the holy relics that had been brought to the church, and also thanked the Circle of Serbian Sisters, the church choir, and everyone who contributed their time and effort to the organization of the celebration.

In his welcoming remarks, he reflected on the profound changes taking place in the world and on how quickly the values inherited from our fathers, grandfathers, and ancestors are disappearing. Orthodoxy itself is facing serious trials, because many desire its name and outward beauty, but not the life of prayer, repentance, service, and sacrifice to which it calls us.

He especially emphasized that, in earlier times, being a true steward and supporter of the Church meant far more than simply making a financial contribution. It meant arriving first and leaving last. It meant working, cleaning, repairing, preparing, welcoming guests, and caring for the church as one’s own home. With gratitude, he remembered people of true faith who did not speak much about sacrifice and service, but who sacrificed and served. They did not ask who would notice them, but only what still needed to be done.

Nevertheless, he stressed that there are many reasons for hope. The churches built by members of our parish, the work of the Foundation established by Aleksandra and Zorana in support of young students, the growing number of people discovering the path to Orthodoxy, and the presence of so many faithful at this year’s celebration all bear witness that the flame of faith continues to burn.

Orthodoxy, he noted, is not intended for only one nation, but for all people, because Christ came for the salvation of the entire world. We therefore have a responsibility to pass it on to others in its fullness—not as a passing trend or a cultural decoration, but as a life founded upon prayer, fasting, repentance, humility, sacrifice, and love. People of true faith and service brought us to where we are today, and it is now our responsibility to preserve the inheritance we have received and pass it on to future generations.

Following his remarks, Mrs. Gordana Lozo, president of the Circle of Serbian Sisters, addressed those present. She expressed her joy over the shared gathering and invited all new female parishioners to become part of this noble women’s organization, which has faithfully served the Church and community for decades.

An emotional address was then given by Mrs. Tatjana Ramić, who had returned only a few days earlier from Kosovo and Metohija, where she had visited Serbian holy sites and met with members of the Serbian community who continue to live there.

Tatjana shared her deep and moving impressions from the pilgrimage, speaking about the beauty and spiritual strength of the sacred sites of Kosovo and Metohija, as well as about the people who, despite many trials, remain on their ancestral land. She especially emphasized how meaningful visits from people living in the diaspora are to them, because such visits assure them that they have not been forgotten and that the unity of our people reaches beyond geographical distance.

One of the most solemn and emotional moments of this year’s program was the presentation of scholarships by the Foundation of sisters Aleksandra Strang and Zorana Mršić, which has supported students of our parish for five consecutive years.

The Foundation operates under the auspices of Saints Peter and Paul Parish and, since its establishment, has provided financial assistance to a total of twenty-four students. This noble example shows how love for the Church, education, and young people can produce real and lasting fruits.

This year’s scholarship recipients were Katarina Blagojević, Mihailo Blagojević, Jovana Erak, Višnja Guševac, Kristian Ninković, Bojan Novaković, Anastasija Pejić, Andrej Pejić, Tijana Taylor, and Luka Zekanović.

In accordance with an established parish tradition, students who graduated from high school this year and distinguished themselves through regular participation in the Divine Liturgy and selfless service to the parish were presented with copies of the Orthodox Study Bible. This year, the recipients were Tijana Taylor and Andrej Pejić.

At the conclusion of the program, His Grace Bishop Irinej addressed the gathering once again. He reminded everyone that this year marks both the 250th anniversary of American independence, and the 170th anniversary of the birth of the great Serbian and world-renowned scientist Nikola Tesla.

The Bishop expressed his great joy that our parish has a foundation devoted to supporting young people in their education. He noted that perhaps among today’s scholarship recipients there may be a future scientist, inventor, or distinguished individual who will one day contribute through knowledge and hard work not only to the Serbian people, but to all humanity.

Thanking the parish for the invitation and warm hospitality, the Bishop offered words of fatherly encouragement and once again bestowed his blessing upon everyone present.

On this occasion, we extend our sincere gratitude to His Grace Bishop Irinej, all concelebrating clergy, this year’s Slava hosts, donors and benefactors, the Circle of Serbian Sisters, the church choir, our youth, the Church School, the Parish Executive Board, and all the faithful whose love, prayers, and hard work made this year’s patronal celebration dignified, festive, and joyful.

Through the prayers of the Holy Apostles Peter and Paul, may the Lord grant everyone health, blessings, spiritual joy, and the strength to remain steadfast in faith, love, and service to His Holy Church.

ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ У ПАРОХИЈИ СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА У АТЛАНТИ

Парохија Светих апостола Петра и Павла у Атланти свечано је прославила своју храмовну славу – Св. Првоврховних Апостола Петра и Павла – Петровдан, у недељу, 12. јула 2026. године. Централни део прославе била је Света архијерејска литургија, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ вашингтонско-њујоршки и источноамерички господин Иринеј.

Прослава је започела уочи празника, у суботу, 11. јула, вечерњим богослужењем које је служио протојереј-ставрофор Борис Чоловић, парох Храма Светог Василија Острошког у Гринзбороу.

Посебну духовну радост верницима донело је присуство моштију Светих Пребиловачких Мученика и Преподобне Анастасије, мајке Светог Василија Острошког, које је у нашу цркву донео протопрезвитер Борис Чоловић. Презвитер Сребренко Видаковић, парох Храма Светог Симеона Мироточивог у Шарлоту увеличао је славу својим молитвеном присуству. Јеромонах Гаврило (Давис), из Руске Православне Заграничне цркве Свете Марије Египћанке у Атланти, донео је мошти Светог апостола Андреја Првозваног, рођеног брата Св. Апостола Петра.

На велику радост наше парохије, мошти Светог апостола Андреја трајно су дароване нашем храму. Верни народ је током вечерњег богослужења, са побожношћу и усрдном молитвом, приступао светим моштима и целивао их, молећи се за благослов, здравље и духовну снагу.

На сам дан празника, у недељу, 12. јула, Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Иринеј. Саслуживали су протојереј-ставрофор Борис Чоловић, презвитер Сребренко Видаковић, јеромонах Гаврило (Давис) и надлежни парох, протојереј Миладин Благојевић, који је тог дана славио са својом породицом своју Крсну славу.

У својој надахнутој и очинској архипастирској беседи, Владика Иринеј говорио је о Светим апостолима Петру и Павлу као стубовима Цркве Христове. Иако различити по пореклу, карактеру и животном путу, они су били сједињени истом вером, љубављу према Господу и неуморном ревношћу у проповедању Јеванђеља.

Тумачећи јеванђелски одељак о исцељењу одузетог човека, Владика је подсетио верни народ на снагу искрене вере, љубави и истинског пријатељства. Одузети човек био је потпуно немоћан да сам приђе Христу, али су га његови пријатељи, испуњени вером, донели пред Господа, чврсто верујући да га Он може исцелити.

Христос није гледао само на болест која је била видљива очима, већ је видео дубину њихових срца и веру којом су приступили. Видевши њихову веру, обратио се болесном човеку речима: „Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.“

Књижевници који су се налазили међу окупљенима помислили су да Христос хули на Бога, јер само Бог може опраштати грехе. Господ је познао њихове помисли и показао да је у њиховим срцима било знања, правила и осуђивања, али не и радости због спасења и исцељења једног човека.

Владика је посебно указао на опасност да човек током живота изгуби детињу чистоту, искреност и способност да се радује добру. Посматрајући малу децу која са радошћу и чистим срцем учествују у Светој литургији, можемо боље разумети зашто нас Господ позива да будемо као деца. То није позив на незрелост, већ на чистоту срца, поверење, искрену љубав и радост коју су књижевници изгубили.

Да би показао да има власт не само да исцељује већ и да опрашта грехе, Христос је заповедио одузетом човеку да устане, узме своју постељу и оде кући. Овим чудом откривено је да Христос није само учитељ и пророк, већ истинити Бог и Син Бога живога.

Ова јеванђелска прича истовремено нас подсећа колико су важни људи који нас окружују. Вера, љубав и молитве наших ближњих могу нас довести пред Христа чак и онда када смо сами слаби и немоћни. Зато смо позвани да једни другима будемо истински пријатељи, да носимо бремена ближњих и да једни друге, са вером и надом, приводимо Господу, рече Владика Иринеј.

После Свете литургије преломљен је славски колач са овогодишњим кумовима, господином Милисавом и госпођом Мајом Радовић, њиховом децом и сабраним верним народом. Кумства за наредну годину прихватили су Саша и Жељка Тојчић са својом породицом.

Прослава је потом настављена под црквеним павиљоном, где је Коло српских сестара припремило богату трпезу љубави за све присутне.

На почетку свечаног програма сабранима се обратио надлежни свештеник, протојереј Миладин Благојевић. Он је најпре изразио дубоку захвалност Његовом Преосвештенству Епископу Иринеју на доласку, очинском благослову и духовној поуци, као и свештенослужитељима који су својим присуством увеличали празнично сабрање. Посебно је захвалио на донетим светим моштима, Колу српских сестара, црквеном хору и свима који су својим трудом допринели организацији прославе.

У свом поздравном слову подсетио је да свет у којем живимо пролази кроз велике промене и да вредности које смо примили од својих очева, дедова и предака све брже ишчезавају. И Православље се данас налази пред озбиљним искушењем, јер многи желе његово име и спољашњу лепоту, али не и живот испуњен молитвом, покајањем, служењем и жртвом.

Посебно је нагласио да је некада бити домаћин у Цркви значило много више од давања прилога. То је значило доћи први и отићи последњи, радити, чистити, поправљати, припремати, дочекивати госте и бринути о храму као о сопственом дому. Са захвалношћу се присетио људи истинске вере који нису много говорили о жртви и служењу, већ су се жртвовали и служили, не питајући ко ће их видети, него шта још треба учинити.

Ипак, истакао је да постоје бројни разлози за наду. Храм које су подизали верници наше парохије, дело Фондације Александре и Зоране, која помаже младим студентима, све већи број људи који проналазе пут ка Православљу, као и присуство толиког броја верника на овогодишњој слави, сведоче да пламен вере и даље гори.

Православље, како је речено, није намењено само једном народу, већ свим људима, јер је Христос дошао ради спасења целога света. Зато смо дужни да га другима предамо у његовој пуноћи – не као пролазну моду или културни украс, већ као живот заснован на молитви, посту, покајању, смирењу, жртви и љубави. Људи истинске вере и служења довели су нас довде, а на нама је да примљено наслеђе сачувамо и предамо будућим поколењима.

Након тога присутнима се обратила госпођа Гордана Лозо, председница Кола српских сестара. Изразила је радост због заједничког сабрања и позвала све нове парохијанке да се придруже овој племенитој женској организацији, која већ деценијама верно служи својој Цркви и заједници.

Уследило је емотивно обраћање госпође Татјане Рамић, која се само неколико дана раније вратила са Косова и Метохије, где је обилазила наше светиње и сусретала се са српским народом који тамо живи.

Татјана је пренела своје дубоке и дирљиве утиске са ходочашћа, говорећи о лепоти и духовној снази косовско-метохијских светиња, али и о људима који, упркос многим искушењима, остају на својим вековним огњиштима. Посебно је нагласила колико им значе посете људи из дијаспоре, јер оне потврђују да нису заборављени и да јединство нашег народа превазилази географске удаљености.

Један од најсвечанијих и најемотивнијих тренутака овогодишњег програма била је додела стипендија Фондације сестара Александре Странг и Зоране Мршић, која већ пету годину заредом подржава студенте наше парохије.

Фондација делује под покровитељством Парохије Светих апостола Петра и Павла, а од свог оснивања до данас финансијски је помогла укупно 24 студента. Овај племенити пример показује колико љубав према Цркви, образовању и младим људима може донети конкретне и трајне плодове.

Овогодишњи добитници стипендија су: Катарина Благојевић, Михаило Благојевић, Јована Ерак, Вишња Гушевац, Кристиан Нинковић, Бојан Новаковић, Анастасија Пејић, Андреј Пејић, Тијана Тејлор и Лука Зекановић.

По већ установљеној традицији, ученицима који су ове године завршили средњу школу, а који су се истакли редовним присуством на Светим литургијама и несебичним помагањем у животу парохије, уручен је на дар примерак „Orthodox Study Bible“. Ове године Свето писмо добили су Тијана Тејлор и Андреј Пејић.

На крају програма још једном се обратио Његово Преосвештенство Епископ Иринеј. Подсетио је присутне да се ове године обележава 170 година од рођења великог српског и светског научника Николе Тесле.

Владика је изразио велику радост што при нашој парохији постоји фондација која помаже младим људима у њиховом образовању. Нагласио је да се можда управо међу данашњим добитницима стипендија налази неки будући научник, проналазач или велики човек који ће једнога дана својим знањем и радом допринети не само српском народу већ и читавом човечанству.

Захваливши се на позиву и гостопримству, Владика је свим присутнима упутио очинске речи охрабрења и још једном их благословио и подсетио је све да се ове године обележава такође 250. годишњица америчке независности, и 170. годишњица рођења великог српског и светски признатог научника Николе Тесле.

Овом приликом изражавамо искрену захвалност Његовом Преосвештенству Епископу Иринеју, свим свештенослужитељима, овогодишњим кумовима, донаторима и добротворима, Колу српских сестара, црквеном хору, омладини, Црквеној школи, парохијској управи и свим верницима који су својом љубављу, молитвом и трудом допринели да и овогодишња храмовна слава буде достојанствено, свечано и радосно прослављена.

Нека Господ, молитвама Светих апостола Петра и Павла, подари свима здравље, благослов, духовну радост и снагу да истрајемо у вери, љубави и служењу својој Светој Цркви.