Ове године, 17. маја, навршава се пет година од упокојења протођакона др Станимира Спасовића, дугогодишњег професора Богословије Светог Саве у Београду и Богословског факултета у Либертивилу крај Чикага (САД).

Професор Спасовић Цане, како су га звали сви они који су га познавали, рођен је 3. фебруара 1937. године у Катрги крај Чачка. После завршене основне школе уписао је Богословију Светог Саве у Манастиру Раковица, а по њеном завршетку студије на Богословском факултету у Београду. Одлуком Светог Архијерејског Синода постављен је 1. новембра 1963. године за суплента у Богословији Светог Саве. Као суплент, а касније и професор, студирао је и дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду. Као професор Богословије остао је у трајном сећању генерација којима је предавао Историју српске Цркве и Црквено право. Имао сам част да сам припадао генерацији којој је поч. професор Спасовић предавао ове предмете и пет година био васпитач у интернату. И као професор и као васпитач, био је строг, али правичан. Тражио је знање и волео је ред и дисциплину. Нама, малим ђацима, то је тешко тада падало, али смо му доцније у животу били захвални на томе.

Господ га је обдарио дивним гласом и слухом, тако да су многи долазили у Маркову цркву у Београду где је као ђакон служио, да би уживали у лепоти богослужења. Певао је у Хору београдских свештеника и Београдских мадригалиста, са којима је одлазио на турнеје по Европи и Америци, тако да су и други могли да чују нашу духовну музику и да уживају у њеној лепоти, али и у лепоти његовог гласа.

Пошто се од почетка свог рада у црквеној просвети бавио Историјом српске Цркве и Црквеним правом, разумљиво је што је тема његове докторске дисертације, коју је одбранио на Богословском факултету 1983. године, била историјско-правна и гласила „Развитак живота и устројство Цркве у Србији у XIX веку“.

Када је 1986. године отворено одељење Богословског факултета из Београда у Либертивилу (САД), проф. Спасовић је са благословом Светог Архијерејског Синода отишао да помогне да оно заживи. Када се доцније Богословски факултет у Либертивилу осамосталио, он је остао за стално да предаје на њему као професор. Још више се посветио раду на пољу из Историје српске Цркве, где је дао немерљив допринос у књигама у којима је систематски обрадио историјат епархија наше Цркве у Северној и Јужној Америци, Западној Европи и Аустралији. Остао је у трајном сећању својих студената као предавач и врстан познавалац наше црквене и националне историје и Црквеног права.

По завршетку радног века и повратку из Америке 2010. године, био је причислен Храму Светог Апостола и Јеванђелиста Марка у Београду. У знак захвалности и љубави према овом храму, написао је монографију посвећену њему. Волео је да дође у Богословију Светог Саве о Ваведењу и на Теодорову суботу и да служи у школској капели, а затим са професорима и гостима Школе подели успомене.

Отишао је из наше средине после дуге и тешке болести. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његово име биће трајно сачувано како у Богословији Светог Саве, тако и у свести генерација његових ученика којима је предавао. Нека Господ упокоји душу уснулог протођакона Станимира и настани у рајском насељу где праведници почивају.

Протојереј-ставрофор др Драган Протић,
ректор Богословије Светог Саве

Извор: Православље, 15. мај 2018.