У недељу, 12. августа 2018. године, Његово Преосвештенство, Епископ источноамерички Господин Иринеј служио је Свету Литургију у Храму Светога Јована Крститеља у Патерсону.

Епископу Иринеју саслуживали су надлежни парох протојереј Ђокан Мајсторовић, високопреподобни протосинђел Андреј Дечанац и протођакон Милош Ждралић. Одговарао је храмовни хор, а цркве је била испуњена вернима народом.

У својој беседи, Владика Иринеј је рекао да од ове недеље више из Јеванђеља не слушамо о догађајима из Христовог живота, већ чујемо параболе. Човек је створена да буде подобије, прилика божија, да постане сличан Богу. Лик је поклон, а подобије задатак. Чујемо о овоме господару из Јеванђеља. Он је дакле човек, стреми ка добром, узраста, али је и господар, што у свом правом смислу значи да служи другима. Кад видимо праве монархе у историји, схватимо да је господарење људима уствари непрестана служба другоме.

Оваквом господару слуга дугује 10.000 таланата, новац који се у оно време није могао зарадити за три живота, рекао је Владика. Господар све опрашта и то је уствари одговор Петру на питање: ”Колико треба пута праштати?” Бесконачно много пута је одговор.

Дужник среће свога другара и дави га за 100 динара. Овај дужник коме је опроштено, такође је добио лик божији на поклон, али ништа није уложио у подобије, подвукао је Епископ. Таланат је новац, али и таленат човеков и у оба треба уложити. Дуг је самим тиме дужност да се умножи таленат који нам је Бог даровао. Ми тај дуг не плаћамо Богу, већ својој заједници, другоме. Кажемо у Молитви Господњој: ”Опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим.” Та равноправност је битна, опраштамо да би нам било опроштено.

То је Христова поука, закључио је Владика и додао да данас славимо и велику светитељку - Свету мати Ангелину Српску. Добро је што је данас са нама отац Андреј са страдалног КиМ, он зна да је Мати Ангелина уствари била пореклом православна Албанка, она коју зовемо српском. То је за нас битно, ми не смемо мрзети читав један народ, то није Јеванђеље, рекао је Епископ.

Светој Чаши приступила су многобројна деца, а после Заамвоне молитве прочитан је молебан за КиМ.

Затим је у црквеној сали приређен ручак за све, а после ручка, уз благослов Епископа Иринеја, отац Андреј је одржао предавање на тему данашње ситуације на КиМ.

На почетку предавања отац Андреј је рекао да је у Америку, тачније у Вашингтон дошао како би учествовао на конференцији о верским слободама у Југоисточној Европи. Апсолутно није знао да ће се ситуација на КиМ тако погоршати током његовог боравка овде. Одмах је додао да се за КиМ одомаћио назив - Косово, што је лоше и погрешно, јер ми треба да инсистирамо на имену Метохија, јер назив МЕТОХИЈА, као топоним који сведочи о томе да је у питању манастирска земља, део православне и српске цивилизације и културе, насупрот покушајима да се та земља отме и географски и културно.

КиМ је срж нашег идентитета. Људи то можда не знају да артикулишу, не знају да то филозофски објасне, али то осећају. Центар нашег националног бића је Косовски завет. Завет, а не мит, како неки данас говоре. Митологија и митови су део људске историје пре Христа, пре слободе. У миту нема заједнице са боговима, нема слободе односа, само оно што је суђено и то важи и за богове и за људе. Насупрот овоме стоји Завет, Савез. Савез је договор слободних личности, две стране. Косовски завет је за нас наставак Новога завета, рекао је отац и појаснио: Кнез Лазар и његови витезови су хришћани, верна чеда Новога завета. Они су положили живот за ближње, нису жалили свој живот да би одржали заповест из Новога завета.

Срби постоје и пре Косовске битке, рекао је отац Андреј, али тај моменат, та битка, то је референдум нашег народа, ту смо се определили за свој пут у историји. После Косовске битке сва регионална племена дефинитивно постају један народ. САД је номогуће замислити без Рата за независност, без Устава, а Србију без КиМ. Српски народ имао је током своје историје многа битна опредељења. Последње такво опредељење било је 1999. године, током бомбардовања. Косовски завет, који је у сржи сваког нашег опредељења, вољна је и разумна жртва. Ту жртву најпре је поднео Лазар. Његов син, Деспот Стефан, такође је поднео жртву, другачију додуше, али ништа тежу.

Када говоримо о Косовском Завету, Савезу, поновио је отац Андреј, он подразумева слободу између две стране које га склапају, које у томе учествују. Он подразумева слободну вољу и свако ко га пориче, одбија или исмејава, тај се не може назвати Србином, шта год ко мислио о томе. Године 1999., две трећине нашег народа морало је да оде са КиМ. Једна трећина је остала, њихова је савест чиста и сматрали су да немају због чега да иду, и на ту трећину сручио се сав гнев Албанаца. Муслимани не цене опроштај, у њиховој етици он нема посебну улогу и они Христове речи генерално не познају. Од тада је нестало 150 цркава и 400 гробаља, подвукао је отац Андреј и додао: У Илијади, тројански цар Пријам одлази у грчки логор да тражи тело свог сина Хектора од разјареног Ахила и Ахил престаје да скрнави тело свог непријатеља и предаје га његовом оцу. Филозофи овај тренутак узимају као историјски почетак цивилизованог понашања човечанства када су у питању покојници и поштовање истих, али ни ту тековину Албанци нажалост не познају.

Отац Андреј је описао свакодневни живот у енклавама: 70.000 Срба изложено је пљачкању, страху, неизвесности, лажним оптужбама. О свему овоме треба више говорити у САД. Људи у САД који одлучују, о овоме не знају ништа. САД је данас оно што је Рим био у Христово време. Морамо да утичемо на њих, ту се доносе одлуке и једино САД могу да помогну. Сви Албанци на КиМ су свесни да без САД они не могу ништа чинити. На КиМ влада ужасно безакоње наставио је отац, не поштују се никакви закони. Манастиру Дечани одузелии су земљу, Уставни Суд је пресудио да је то противзаконито, али то ништа не мења.

Он се осврнуо и на намеру Владе у Београду да се КиМ подели и рекао да је то потпуно погрешно. КиМ је de jure, српско. Политички притисак, којим они правдају ту намеру, може да се истрпи. Ако дође до поделе, Срби јужно од Ибра ће нестати. Народ се застрашује вестима о подели. Кинески амбасадор у Србији недавно је рекао да је Кина чекала 100 година да врати Макао и Хонг Конг. Треба само истрпети ову игру нерава и бити мудар. Срећа је у томе да је већина значајних цркава и манастира на југу КиМ, ту је Богословија, Епископија. Срби на КиМ имају много деце, Богословија је пуна ђака, иако је у Мартовском погрому запаљена. Све то улива наду у опстанак, закључио је отац Андреј.