Javascript Menu by Deluxe-Menu.com

Прослава 25-годишњице парохије и освећење новоподигнутог храма у Атланти

Октобар 13. и 14. 2018. г. остаће упамћен не само због важности за парохијане Атланте, него и за нашу Епархију и све правослaвне у Америци. Наиме на празник Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра на 25-годишњицу ове парохије   освештан је новоподигнути храм светих апостола Петра и Павла у Атланти. Његово Преосвештенство Г. Иринеј обавио је чин великог освећење храма након чега је служена Света  архијерејска Литургија са свештенством сејнтнпитерзбуршког намјесништва.

Овом великом и за парохијане на подручију Атланте најзначајнијег догађаја од постанка ове парохије предходило је Вечерње богослужење, а затим је уприличен свечани банкет.

На банкету је присуствовало преко четири стотине званица, што парохијана што браће и сестара пристиглих из Гринзбора, Кливленда, Питзбурга, Орланда, Шарлота и других градова широм Америке, који дођеше да се заједно радујемо, славимо Господа што учини да се ово велико дјело заврши.  Ипак мале су ријечи да би описале сву ту љепоту тог заједништва и слоге те вечери. Банкет је отворен молитвом и благословом Његовог Преосвештенства Г. Иринеја, а затим су чланови хора Цар Лазариз Питзбурга који су иначе били специјални гости интонирали  српску и америчку химну.

Двоје младих парохијана Тања Билаковић и Борко Комненовић су професионално водили програм припремљен за банкет, па су тако послије уводних поздрава позвали о. Миладина надлежног пароха да се обрати гостима. У свом обраћању о. Миладин, захваливши се Преосвећеном Владики Иринеју на очинским савјетима, труду и молитвама да се црква подигне, браћи свештеницима који дођоше, свим гостима, фолклорном ансамблу Талија и парохијанима између осталог  навео да: “Како  у сваком животу тако је и наша парохија у протеклим годинама имала своје успоне и падове. И ту видимо нешто што је заиста прелијепо а то је да  се и у добром и у лошем осликавала вјерност наших парохијана према својој цркви, да је ова парохија  увијек свједочила и да свједочи Васкрслог Христа пожртвованим трудом и радом , како оних који се прије нас потрудише у вјери тако и свих вас који данас чините ову парохију... О. Миладин је и  цитирао једну занимљивост коју је нашао у парохијском листу из 1996. г., ријечи тадашњег пресједника ЦШО  г. Мича Миловића:Сада се за молитве окупљамо по нашим кућама али једног дана када будемо славили 25-годишњицу парохије то ће бити у прелијепом новоподигнутом храму…Што се заиста и догодило тачно 25 година послије. На крају свог говора о. Миладин подсјетио је колико је битно да имамо повјерење једних у друге, и да управо повјерење које су парохијани ималу у њега и он у њих  предсудило  да се у рекордном кратком року уради све што је до сада урађено.

Затим је за говорницу позвана прва предсједница ЦШО гђа Пам Колинс у чијој се кући  1993. г. служило прво богослужење, чиме је започео рад тада мисионарске парохије у Атланти. Гђа Пам евоцирала је успомене на прве дане и прве чланове  који су помогли у оснивању парохије.

Велико одушевљење изазвао је излазак за говорницу и говор садашње предсједнице ЦШО гђе Вере Ваткинс. Захваливши се свима од свег срца свим присутним што су својим доласком увеличали овај диван догађај она је подсјетила да: Без чврсте и одлучне вере у Бога нема напретка, и као што нас Јеванђеље учи да нема вере без добрих дела, а   сигурни смо да смо заједнички и сложно учинили једно велико и богоугодно дело ”.

Окупљеним те вечери обратио је се и предсједник СНФ-а г. Џон Мартић говорећи о кратком историјату и значају ове организације за српски народ, честитао је парохијанима Атланте овај велики успијех и овом приликом испред СНФ-a уручио парохији поклоне ове организације.

Потом је за говорницу позван увијек драг и виђен  гост Његово Преосвештенство Г. Иринеј што је изазвало салву аплауза.

Владика је изгворио свој надахнути говор који се још препричава међу свима који су били те вечери и који ће  још дуго остати упамћен и урезан у срца наша. Како су само јасно, истинито одзвањале ријечи нашег Владике Иринеја:  

Тако и ви сада у Атланти подигли сте први Српски православани храм у држави Џорџији. Ту да се деца окупљају, да се старци поткрепљују

...Ми смо такав народ да не можемо да постојимо без наше вере православне јер ко је Србин без своје вере? – Нико и ништа!... Сада смо се ми утемељили у ове темеље нашега храма, ми смо се уградили у сами храм јер смо постали живи храм. Не само онај храм који је подигнут од цигли и од камена него живи храм душе... И сутраће се живи Бог настанити овде у вашој средини, Бог ће обитавати у вашој светињи, светињи коју сте ви подигли са вашим рукама. Ви сте подигли за мање од годину дана Богу храм, Богу кућу,  да вас Бог благослови, увек чува и штити за ову вашу несебичну љубав...

По надахнутом Владичином говору члановима Грађевинског одбора: Гђи Вери Васиљевић Ваткинс,  гђи Дарки Крсмановић, гђи Марти Мекџилтон, гђи Милици Викс, г. Мичу Миловићу и о. Миладину Благојевићу  додјељене су Епархијске грамате. Посебно дирљив моменат је био када су граматама постхумно одликовани гђа Јованка Лончарић и г. Ненад Гамбирожа дугогодишњи трудољуби на овој парохији.

По додијели грамата Владика Иринеј је гђу Веру Ваткинс предсједницу Управног одбора ове парохије испред СПЦ одликовао орденом краља Милутина за допринос и труд  на пољу изградње овога храма. На Владичин узвик Достојна! Из стотине грла у исти глас проломило се:  Достојна! Аксија! Достојна!.

У наставку прогрма све присутне својим наступом одушевио је фолклорни асамбл из Београда Талија.

          У недељу рано ујутро дошао је и тај дуго очекиван моменат освећење новога храма. Чин освећења новога храма водио је Његово Преосвештенство Владика Иринеј уз саслужење свештеника, протојереја-ставрофора: о. Јована Тодоровића,    о. Милана Крстића; протојереја о. Милана Јовановића, о. Љубише Брњоша, о. Немање Тешића; јереја о. Станислава Крављаче, о. Драгана Жарића, о. Саше Ђурђевића, надлежног пароха о. Миладина Благојевића и епархијског протођакона о. Милоша Ждралића.

У величанственом чину освећења новога храма  који се не тако често виђа Владика Иринеј је нашао вријеме да дјечици а и свим присутним који су пратили овај свети чин објасни важне моменте и детаље освећења. Тако се са великом пажњом  пратила смисао и значај прања светог престола ружином водом, воскомастика, антимиса... а нарочито светих моштију које се полажу у посебно мјесто у светоме престолу.  

По свршетку светог чина освећења и Архијерјске Литургије, припремљен је у организацији Кола српских сестара домаћински ручак за све присутне званице који је овом приликом било скоро 600 присутних. У програму који је услиједио Балкан Квартет музичк група коју предводи г. Синиша Ћирић свирала је нумере наше изворне српске музике. Када је овај квартет почео да свира познату нумеру Свилен конацдјечица  су спонтано заиграла а том дјечијем  колу придружио се и наш дивни Владика што је посебно одушевило и оставило знажан печет на све присутне.  Тинејџерска група отпјевала је неколико етно пјесама, а затим  су на позорницу изашли најмлађи чланови са вјеронауке и представили се пјесмом Ми смо деца неба”. Пошто су се сви родитељи из ове слатке групе потрудили  да се ова пјесмица која тако неописиво брзо пријања за уши научи, пјесмица је углас отпјевана са дјецом и родитељима. О. Миладин искористио је овај моменат да јавно похвали и испред парохије награди двије породице Симиће и Грбе, који за протеклих осам година  ниједном нису пропустили нити каснили да са својом дјецом дођу на свету Литургију.

Затим је гђа Вера позвала попадију Бранку Благојевић и од свег срца јој се испред  парохије захвалила, објаснивши присутним да је попадија Бранка била централна личност у организацији овог догађаја што је дочекано лавином аплауза.  

У наставку уз етно и стару српску музику овај догађај  прослављан је  дуго у ноћ.

Испред свих парохијана из Атланте још једном да изразимо једну велику и ријечима немјерљиву захвалност за све вас који тај дан дођосте и увеличасте свето освећење, јер као што свети оци рекоше: Радост је много већа када се подијели.

Бранка Б.

Photo Gallery

(19 images)


Share This:



< PreviousNext >
You might also like:




  Powered by Orthodox Web Solutions

Home | Back | Print | Side