Javascript Menu by Deluxe-Menu.com

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2019. године

                                                ИРИНЕЈ

 

                                          по милости Божјој

 

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

                                     Христос васкрсе!

 

„Смрти, где ти је жалац?
Аде, где ти је победа?
Васкрсе Христос и ниједнога мртвог у гробу!
Васкрсе Христос и живот царује!“
(Васкршње слово светог Јована Златоуста)

 

Драга духовна децо,

 

Срцâ испуњених великом радошћу и светлошћу, данас славимо Празник над празницима, свепразник победе вере и живота над смрћу, празник Васкрсења Христовог, али и васкрсења људске природе, васкрсења сваког човека.

 

Пропадљивост и смрт, кроз грех усађени у људску природу, својом грубом и непобитном извесношћу потврђују крај историјског пута и живота сваког људског бића. Биолошки циклус који почиње од мајчине утробе завршава се у утроби земље, а пролазност и смрт се показују једином неизбежном стварношћу. Ми, међутим, од првог човека до данас, сваком својом речју, мишљу и делом показујемо да се са смрћу не слажемо, да је смрт аномалија, да смо гладни и жедни непролазног живота, једном речју, да смо створени и назначени за пуноћу живота и вечности. Стога смрт видимо као бесмисао, као свог највећег и у суштини јединог, последњег непријатеља.

 

Отуда су сви напори човечанства усмерени на покушај изналажења лека против смрти и пропадљивости. Све религије света, сви узвишени напори људског духа – философија, наука и уметност – у крајњем случају имају само један циљ: победити смрт! С тим циљем, човечанство је кроз векове створило невиђена чуда технике и материјалне културе уопште. До неслућених размера развило је научно знање, испољило немерљив замах социјалног стваралаштва, философску мисао довело до изванредне финоће и јасноће и створило велику уметност, али циљ је остао недостижан! Разлог је једноставан – пролазно и створено не може само из себе постати непролазно и вечно.

 

Стога је Јединородни Син Божји, оваплоћена Љубав Божја, дошао у свет, претрпео и поднео страдања на Крсту и тако је, једампут за свагда, о чуда, учинио Свој живот животом нашим! Узео је на Себе нашу смрт као Своју да би, благовољењем и човекољубљем Оца небескога, победоносно устао из гроба и Својом смрћу неповратно обеснажио општеважећи закон умирања и смрти.

 

Васкрсење Христово, као блага вест и као непобитна чињеница, постало је постојани темељ и срце хришћанске вере. Оно је постало ново рођење човека за вечни живот и врата која га воде у свет нове, преображене реалности, реалности славе Царства небеског. То најсадржајније сведоче речи светог апостола Павла, који каже: „... Заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли“ (I Кор. 15, 20).

 

Тајна Васкрсења Христовог нам открива да Бог ни у ком случају није апстрактан појам или некаква хипотетичка и недоступна «виша сила», која нас системом моралних норми поробљава и ограничава. Он је, напротив, савршена Личност Која је дошла у свет не само да побољша услове овдашњег живота, или да нам понуди неки, макар и најсавршенији, економски и политички систем, или да нас научи методу којим се постиже извесна психофизичка равнотежа. Он је дошао да победи смрт као „последњег непријатеља“ (I Кор. 15, 26) и да донесе живот вечни читавом људском роду. „Јер Бог тако заволе свет да је и Сина Свога Једнороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни“ (Јн 3, 16).

 

Није случајно то да нико од јеванђелиста није покушао да опише сâм Догађај Васкрсења, тојест да представи шта се догодило у кључном тренутку устајања из сна смрти. Сви, без изузетка, говоре само о последицама тог Догађаја и наводе сведочанства људи о празном гробу. Сама Тајна Васкрсења остаје скривена. Оно што су тада очевици, ученици и апостоли Христови, посведочили, и што су кроз векове светитељи Божји у Цркви потврдили, јесу јављања Васкрслога Господа и њихова искуства заједничарења са Њим. То значи да нико не може не само да схвати и види него ни да опише ове спасоносне догађаје, који превазилазе наше интелектуалне могућности. Удостојени смо стварности ових Тајни само кроз веру и духовно искуство јер реалност заједнице са Васкрслим није питање лабораторијског истраживања и рационалног доказивања већ евхаристијског учешћа у заједничкој Чаши живота. Имамо благословену могућност да искусимо плодове Васкрсења, али не и да судимо о природи ове Тајне, баш као што се дешава и са Тајном Оваплоћења и са свим Тајнама божанског Домостроја спасења.

 

Ту Тајну над тајнама открио нам је Сâм Васкрсли Господ када је са двојицом Својих ученика био на путу према селу Емаус: „О безумни и спорога срца за веровање у све што говорише пророци! Није ли требало да Христос то претрпи и да уђе у славу Своју?“ (Лк. 24, 25. – 26). Потпуно им се открио у свом васкрслом и преображеном обличју тек када је за време вечере узео хлеб и благословио га, а потом га и разделио. Тада су им се отвориле очи ума и они Га препознаше као Васкрслога Господа. Радосна стварност Васкрсења не може бити обухваћена људским разумом. Само очима вере, и то не било где него на светој Литургији, можемо препознати Васкрслог и прослављеног Спаситеља Христа. Догађај Васкрсења се доживљава у литургијској заједници са другима, тојест у Цркви Христовој. Према томе, Васкрсење се не односи само на појединца него се тиче целе заједнице, Народа Божјег у целини. По дару Божјем, то је универзални, васељенски, црквени догађај. Сви народи и племена на земљи, сва људска бића, позвана су да доживе своју свештену Пасху кроз догађај Христовог Васкрсења.

 

Крстом и Васкрсењем Својим Христос је коначно умртвио непријатељство и човечанство сјединио у једно Тело и један Народ. Стога Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква јесте Црква помирења свих и свега. Зато сви ми, измирени, испуњени новим, истинским животом, постадосмо „суграђани светих и домаћи Божји“ (Еф. 2, 19).

 

Нажалост, и поред небоземне пасхалне радости, и даље смо суочени са мноштвом искушењâ и невољâ, са тероризмом, ратовима и одузимањем људских живота широм земљиног шара. Плач и агонија жртава, који до нас допиру највећом брзином путем савремених средстава комуникације, рањавају наша срца. Разноврсна и безбројна разочарења, туга и незадовољство обузимају наше душе. Свуда око нас влада неправда и мржња, а истина се релативизује. Људе врлинског живота клеветају и прогоне. То се одвија не само на личном и локалном плану него и у глобалним размерама. Сведоци смо да се данас у целом свету основне хришћанске вредности потискују у други план, а човечанству се негде предлажу, а негде намећу не само хришћанству туђи него и њему потпуно супротни системи вредности.

 

У тако изопаченом свету, ми, православни хришћани, позвани смо да својим примером сведочимо, ближњима и даљњима, победу живота над смрћу и смисла над бесмислом. Црква не сме да живи само за себе као затворена религијска заједница, заокупљена само питањима личне побожности. Дужна је да радошћу и искуством Васкрсења буде чинилац мира и помирења, љубави и солидарности, у свецелом човечанству.

 

Запитајмо се: каква је наша вера? Да ли ми заиста верујемо да је Христос васкрсао из мртвих? Да ли тај Догађај има пресудне спасоносне последице за нас и за наш живот? У одговору на то једноставно питање леже и одговори на све наше невоље, страхове и несигурности, на сва наша искушења, егзистенцијалне недоумице, психолошке конфликте, моралне, друштвене, националне и све друге изазове, личног и глобалног карактера. „Јер, ако исповедаш устима својим да Исус јесте Господ, и верујеш у срцу своме да га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен“ (Римљ. 10, 9).

 

У години у којој прослављамо велики јубилеј наше Цркве, осам векова њене аутокефалности, молимо се за пуноћу нашег благочестивог народа, који живи у отаџбини и у расејању, да се радује Васкрсењу Христовом и да у љубави и слози чува јединство своје свете Цркве; да никада своје личне или било чије земаљске интересе не претпоставља интересу Цркве Христове, али ни свеопштем људском добру.

 

Са посебним усрђем се данас молимо Васкрсломе Христу Богу да се, заступништвом Светога Саве, светога цара Лазара и свих светих из рода нашега, врате мир и слобода на наше распето Косово и Метохију, нашу духовну колевку и наш Јерусалим, тамо где су највеће српске светиње, бисери православне духовности, српске културе и свеукупне хришћанске и светске духовне баштине.

 

Бог је Собом као вечном Љубављу, Својим рукама раширеним на Крсту, загрлио све људе и сву творевину и уселио се у нас, пун благодати и истине. Стога и ми, саображавајући се Њему, загрлимо крстоваскрсном љубављу Божјом једни друге! Не само оне који нас воле – љубављу загрлимо и непријатеље наше! Опростимо им јер је и Господ нама на Крсту опростио грехе наше рекавши: „Оче, опрости им јер не знају шта чине!“ (Лк. 23, 34). „Да не постоје речи: опрости ми! и нека ти је просто! људски живот би био потпуно неподношљив“, благовести српски Златоуст, свети Владика Николај. Опростимо дакле једни другима! Помиримо се једни са другима! Загрлимо једни друге и ходимо светим путем божанске љубави! Сведочимо Љубав и њоме живимо!

 

Изражавајући једним устима и једним срцем ове истине, сви ми, православни хришћани широм васељене, данас кличемо: „Данас је дан Васкрсења и просветлимо се слављем, и једни друге загрлимо, и рецимо: Браћо! и онима који нас мрзе! Опростимо све Васкрсењем и запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима који су у гробовима живот даровавши.“

 

                                     Христос васкрсе!

                                     Ваистину васкрсе!

 

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2019. године.

 

Ваши молитвеници пред Васкрслим Госпoдом:

 

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ИРИНЕЈ

Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски АМ­ФИ­ЛО­ХИ­ЈЕ
Ми­тро­по­лит за­гре­бач­ко-љу­бљан­ски ПОР­ФИ­РИ­ЈЕ
Ми­тро­по­лит да­бро­бо­сан­ски ХРИ­ЗО­СТОМ
Епи­скоп ша­бач­ки ЛА­ВРЕН­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп срем­ски ВА­СИ­ЛИ­ЈЕ
Епи­скоп ба­ња­луч­ки ЈЕ­ФРЕМ
Епи­скоп бу­дим­ски ЛУ­КИ­ЈАН
Епи­скоп ба­нат­ски НИ­КА­НОР
Епи­скоп но­во­гра­ча­нич­ко-сред­ње­за­пад­но­а­ме­рич­ки ЛОН­ГИН
Епи­скоп ка­над­ски МИ­ТРО­ФАН
Епи­скоп бач­ки ИРИ­НЕЈ
Епи­скоп бри­тан­ско-скан­ди­нав­ски ДО­СИ­ТЕЈ
Епи­скоп за­пад­но­е­вроп­ски ЛУ­КА
Епи­скоп жич­ки ЈУ­СТИН
Епи­скоп врањ­ски ПА­ХО­МИ­ЈЕ
Епи­скоп шу­ма­диј­ски ЈО­ВАН
Епи­скоп бра­ни­чев­ски ИГ­ЊА­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп звор­нич­ко-ту­злан­ски ФО­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп ми­ле­шев­ски АТА­НА­СИ­ЈЕ
Епи­скоп бу­ди­мљан­ско-ник­шић­ки ЈО­А­НИ­КИ­ЈЕ
Епи­скоп ди­сел­дор­фски и не­мач­ки ГРИ­ГО­РИ­ЈЕ
Епи­скоп ва­љев­ски МИ­ЛУ­ТИН
Епи­скоп ра­шко-при­зрен­ски ТЕ­О­ДО­СИ­ЈЕ
Епи­скоп за­пад­но­а­ме­рич­ки МАК­СИМ
Епи­скоп гор­њо­кар­ло­вач­ки ГЕ­РА­СИМ
Епи­скоп ис­точ­но­а­ме­рич­ки ИРИ­НЕЈ
Епи­скоп кру­ше­вач­ки ДА­ВИД
Епи­скоп сла­вон­ски ЈО­ВАН
Епи­скоп ау­стриј­ско-швај­цар­ски АН­ДРЕЈ
Епи­скоп би­хаћ­ко-пе­тро­вач­ки СЕР­ГИ­ЈЕ
Епи­скоп ти­моч­ки ИЛА­РИ­ОН
Епи­скоп ни­шки АР­СЕ­НИ­ЈЕ
Епи­скоп Ми­тро­по­ли­је ау­стра­лиј­ско-но­во­зе­ланд­ске СИ­ЛУ­АН
Епи­скоп бу­е­но­са­и­ре­ски и ју­жно-цен­трал­но­а­ме­рич­ки КИ­РИ­ЛО
Епи­скоп дал­ма­тин­ски НИ­КО­ДИМ
Епи­скоп осеч­ко-пољ­ски и ба­рањ­ски ХЕ­РУ­ВИМ
Епи­скоп за­хум­ско-хер­це­го­вач­ки ДИ­МИ­ТРИ­ЈЕ

Ви­кар­ни Епи­скоп мо­ра­вич­ки АН­ТО­НИ­ЈЕ
Ви­кар­ни Епи­скоп ре­ме­зи­јан­ски СТЕ­ФАН
Ви­кар­ни Епи­скоп мо­хач­ки ИСИ­ХИ­ЈЕ
Ви­кар­ни Епи­скоп ди­о­клиј­ски МЕ­ТО­ДИ­ЈЕ

ОХРИД­СКА АР­ХИ­Е­ПИ­СКО­ПИ­ЈА:

Ар­хи­е­пи­скоп охрид­ски и Ми­тро­по­лит скоп­ски ЈО­ВАН
Епи­скоп по­ло­шко-ку­ма­нов­ски ЈО­А­КИМ
Епи­скоп бре­гал­нич­ки МАР­КО

Ви­кар­ни Епи­скоп сто­биј­ски ДА­ВИД

 

 

Pascha Encyclical of His Holiness Patriarch Irinej and all the Hierarchs of the Serbian Orthodox Church

 

The Serbian Orthodox Church to her spiritual children at Pascha, 2019

 

+IRINEJ

 

By the Grace of God

 

Orthodox Archbishop of Pec, Metropolitan of Belgrade Karlovci and Serbian Patriarch, with all the Hierarchs of the Serbian Orthodox Church to all the clergy, monastics, and all the sons and daughters of our Holy Church: grace, mercy and peace from God the Father, and our Lord Jesus Christ, and the Holy Spirit, with the joyous Paschal greeting:

 

Christ is Risen!

 

O death, where is your sting?
O Hades, where is your victory?
Christ is risen, and not one dead remains in a tomb!
Christ is risen, and life reigns! 
(Paschal Homily of Saint John Chrysostom)

 

Dear Spiritual Children,

 

With hearts full of joy and the light, we today celebrate Feast of feasts, the Feast of victory of faith and life over death, the feast of Christ’s resurrection, as well as the resurrection of human nature, the resurrection of every person.

 

Dissolution and death, planted in human nature through sin, confirm with their glaring and undeniable certainty the end of the historical path and life of every human being. The biological cycle that begins from the mother’s womb ends in the womb of the earth, but passingness and death show themselves as the only unavoidable reality. But we, from the first man to this day, with our every word, thought and action show that we do not accept death, that the death is anomaly, that we are hungry and thirsty for eternal life, that is, that we are created and elected for the fullness of life and eternity. 

 

Hence all human efforts are directed towards an attempt in finding a cure against death and decay. All the religions of the world, all sublime efforts of the human spirit – philosophy, science and art - in the end, have only one goal: to conquer death! To this end, throughout the centuries, mankind has created unprecedented wonders of technical and material culture in general. It has developed scientific knowledge to unprecedented proportions,  it has demonstrated an immeasurable momentum of social creativity, philosophical thought has led to extraordinary elegance and clarity and it has created great art, but the goal remained unreachable! The reason is simple – the transient and created cannot by itself become permanent and eternal.

 

That is why the Only-Begotten Son of God, the Incarnated Love of God, came into the world and endured sufferings on the Cross, and in so doing, once and for all -- Oh what a miracle!--made His life our life! He took our death upon Himself as His own, so that, by the blessing and the love of the Heavenly Father, He would rise from the grave, and so by His death irreversibly overcome the general law of dying and death.

 

Christ’s Resurrection, as the Good News of the Gospel and an irrefutable fact, is the firm foundation and the heart of the Christian faith. It has become a new birth of humanity for eternal life and a door leading into the world of a new, transfigured reality, the reality of the glory of the Heavenly Kingdom. The words of the Holy Apostle Paul attest to this fully when he said: “But now Christ is risen from the dead, and has become the first fruits of those who have fallen asleep.”(I Corinthians 15:20) 

 

The mystery of Christ’s Resurrection reveals to us that God in no way is an abstract notion or some hypothetical and unapproachable “higher power”, which enslaves and limits us with a system of moral norms. On contrary, He is a perfect Person Who came into the world not only to improve the conditions of this life or to offer to us some, or even an ideal economic or political system or to teach us a method by which to achieve a certain psycho-physical balance. He came to conquer death as “the last enemy” (cf. I Cor. 15:26) and to bring life eternal to the entire human race. “For God so loved the world that He gave His only begotten Son, that whoever believes in Him should not perish but have everlasting life.”(St. John 3:16)

 

It is no coincidence that none of the evangelists has tried to describe the Resurrection Event itself, that is, to present what has happened during the key moment of rising from the sleep of death. All, without exception, talk about the consequences of that Event and cite testimonies from people about the empty tomb. The actual Mystery of the Resurrection remains hidden. What the eyewitnesses, disciples and apostles of Christ have witnessed and what the saints of God throughout the centuries have confirmed, are the appearances of the Resurrected Lord and their experience of conversing and entering into communion with Him. This means that not only can no one comprehend and see, but also, no one can describe these saving events, which are above our intellectual capabilities. We are made worthy of the reality of these Mysteries only through faith and spiritual experience, because the reality of communion with the Resurrected One is not a question of laboratory research and rational proof, but rather is that of the Eucharistic participation in the common Life Cup. We have the blessed opportunity to experience the fruits of the Resurrection, but not to judge the nature of this Mystery in isolation, but only together with the Mystery of Incarnation and with all the Mysteries of the Divine Economy of salvation as a whole.

 

The Resurrected Lord Himself has revealed that Mystery above all mysteries  to us when He with the two of His disciples was on the road to the village of Emmaus: “Then He said to them, “O foolish ones, and slow of heart to believe in all that the prophets have spoken! Ought not the Christ to have suffered these things and to enter into His glory?” (St. Luke 24:25-26) He fully revealed Himself in His resurrected and transfigured form only when He during the dinner took the bread, blessed it, and then distributed it to them. It was then that the eyes of their minds were opened and they recognized Him as the Resurrected Lord. The joyous reality of the Resurrection cannot be understood with the human mind, but only through the eyes of faith. And even then it not just anywhere, but in the Divine Liturgy, that we can recognize the Resurrected and glorified Savior Christ. The event of Resurrection is experienced in the Liturgical communion with others, that is, in the Church of Christ. Therefore, the Resurrection concerns not only individuals, but the entire community, the People of God as a whole. By the gift of God it is an all-encompassing, ecclesial event of the entire universe.

 

By His Cross and Resurrection Christ has finally destroyed enmity and has unified mankind in one Body and one Nation. That is why One, Holy, Catholic and Apostolic Church is the Church of the reconciliation of all and of everything. That is why we, the reconciled, filled with the new true life, have become “fellow citizens with the saints and members of the household of God.” (Ephesians 2:19)

 

Unfortunately, even in the midst of this heavenly-earthly Paschal joy, we are facing many temptations and tribulations with terrorism, wars, and the loss of life throughout the world. The cries and agony of victims which come to us with the greatest of speed through modern means of communication wound our hearts. Various and limitless disappointments, sadness and dissatisfaction are overtaking our souls. All around us, injustice and hate rule and truth is being made relative. People who live a virtuous life are slandered and persecuted. That is not only on a personal and local plane, but also on a global scale. We are witnesses that throughout the world today basic Christian values are being pushed into the background, and mankind is not only being offered, but also in some places being forced, not only to accept those systems that are foreign to Christianity, but also those totally opposed to it.

 

In such a devious world, we, the Orthodox Christians, are called to witness by our example to our loved ones and neighbors, near and far, the victory of life over death and of sense over nonsense. The Church must not live only for itself as a closed religious community, concerned only with questions of personal piety. She is obliged to be the bearer of peace and reconciliation, love and solidarity to the entire human race through the joy and experience of the Resurrection.

 

Let us ask ourselves: what kind of faith do we have? Do we really believe that Christ rose from the dead? Does this Event have crucial saving consequences for us and for our lives? In the answer to this simple question lie the answers to all our troubles, fears and insecurities; the answers to all our temptations, existential dilemmas, psychological conflicts, moral, societal, national and all other challenges, of both a personal and global character. “If you confess with your mouth the Lord Jesus and believe in your heart that God has raised Him from the dead, you will be saved.” (Romans 10:9) 

 

In this year when we celebrate the great jubilee of our Church, the eight centuries of its autocephaly, we pray for the fullness of our blessed nation, living in the fatherland and abroad, that it may rejoice in the Resurrection of Christ, and in love and in harmony may preserve the unity of our Holy Church; that no personal or any earthly interests may ever supplant the interests of the Church of Christ, nor of the general welfare of mankind.

 

With special earnestness, we pray today to the Resurrected Christ God that, through the intercession of Saint Sava, the Holy Tsar Lazar and all the saints of our nation, peace and freedom may return to our crucified Kosovo and Metohija, our spiritual cradle and our Jerusalem, where the greatest Serbian holy shrines are, the pearls of Orthodox spirituality, Serbian culture and of the entire Christian and world spiritual heritage.

 

God, by spreading His arms upon the Cross, has embraced and drawn to Himself all people and all of creation and has come to dwell within us as Eternal Love, full of grace and truth. Therefore let us, by likening ourselves unto Him, embrace each other with God's crucified and resurrected Love! Not only those who love us, but also our enemies! Let us forgive them, because the Lord also forgave us our sins on the Cross, saying, "Father, forgive them, for they know not what they do." (St. Luke 23:34) “If there were no words: forgive me, and may it be forgiven, human life would be totally unbearable", said the Serbian Chrysostom, Saint Bishop Nikolai. So, let us forgive each other! Let us reconcile with each other! Let us embrace each other, that we may walk the sacred path of Divine Love! Let us witness the Love and live by Him!

 

Expressing with one mouth and one heart these truths, all of us Orthodox Christians throughout the world today exclaim: "This is the day of resurrection. Let us be illumined by the feast. Let us embrace each other. Let us call “Brothers” of even those that hate us, and forgive all by the resurrection, and so let us cry: Christ is risen from the dead, trampling down death by death, and upon those in the tombs bestowing life.”

 

Christ is Risen! Indeed He is Risen!

 

Given at the Serbian Patriarchate in Belgrade on Pascha 2019.

 

Your intercessors before the Resurrected Christ:

Archbishop of Pec,
Metropolitan of Belgrade-Karlovci and
Serbian Patriarch IRINEJ


Metropolitan of Montenegro and the Coastlands AMPHILOHIJE
Metropolitan of Zagreb and Ljubljana PORFIRIJE
Metropolitan of Dabro-Bosna CHRYSOSTOMBishop of Sabac LAVRENTIJE
Bishop of Srem VASILIJE
Bishop of Banja Luka JEFREM
Bishop of Budim LUKIJAN
Bishop of Banat NIKANOR
Bishop of New Gracanica-Midwestern America LONGIN
Bishop of Canada MITROPHAN
Bishop of Backa IRINEJ
Bishop of Great Britain and Scandinavia DOSITEJ
Bishop of Western Europe LUKA
Bishop of Zicha JUSTIN
Bishop of Vranje PAHOMIJE
Bishop of Sumadija JOVAN
Bishop of Branicevo IGNATIJE
Bishop of Zvornik-Tuzla FOTIJE
Bishop of Mileseva ATANASIJE
Bishop of Budimlje and Niksic JOANIKIJE
Bishop of Düsseldorf and Germany GRIGORIJE
Bishop of Valjevo MILUTIN
Bishop of Ras and Prizren TEODOSIJE
Bishop of Western America MAXIM
Bishop of Gornji Karlovac GERASIM
Bishop of Eastern America IRINEJ
Bishop of Krusevac DAVID
Bishop of Slavonia JOVAN
Bishop of Austria and Switzerland ANDREJ
Bishop of Bihac-Petrovac SERGIJE
Bishop of Timok ILARION
Bishop of NisARSENIJE
Bishop of Australia and New Zealand Metropolitanate SILUAN
Bishop of Buenos Aires and South Central America KIRIL
Bishop of DalmatiaNIKODIM
Bishop of Osek-Polje and Baranja HERUVIM
Bishop of Zahumlje and Hercegovina DIMITRIJE

Vicar Bishop of Moravica ANTONIJE
Vicar Bishop of Remezijan STEFAN
Vicar Bishop of Mohac ISIHIJE
Vicar Bishop of Diokleia METODIJE

THE ORTHODOX ARCHDIOCESE OF OCHRID:
Archbishop of Ochrid and Metropolitan of Skoplje JOVAN
Bishop of Polog and Kumanovo JOAKIM
Bishop of Bregalnica MARKO
Vicar Bishop of Stobi DAVID

[Path of Orthodoxy translation]

Share This:



< PreviousNext >
You might also like:




  Powered by Orthodox Web Solutions

Home | Back | Print | Side