IRINEJ

BY THE GRACE OF GOD
BISHOP OF EASTERN AMERICA

GOD’S PEACE — CHRIST IS BORN!

Most beloved clergy and monastics, sons and daughters, faithful children
of the Eastern American Diocese of our Most Holy Serbian Orthodox Church,

Today the Virgin comes to the cave,
to give unspoken birth to the Eternal Word:
hear this and rejoice, O universe!
With the angels and shepherds glorify Him,
Who desires to reveal Himself
as a little Child, the Eternal God! 
(Kontakion of the Nativity Forefeast)

Hear the glad tidings, indeed, O universe, and rejoice, most beloved faithful! Rejoice and be exceedingly glad, as this holy and wondrous night is the beginning of our salvation, for Christ is born! The Eternal Word of God takes flesh from the Most Holy Virgin and reveals Himself as a little Child! God before the ages has now entered into time and history in order to save suffering humanity. Rejoice and be glad: “For to us a Child is born, to us a Son is given; and the government will be upon His shoulder, and His Name will be called Wonderful, Counselor, Mighty God, Everlasting Father, Prince of Peace” (Is. 9:6). Rejoice, for God is born in the flesh! Be glad, for this little Child is our Savior! 

With His Birth, eternity enters into time, and time is elevated into eternity. Everything in creation has changed and nothing and no one can ever remain the same: "For the Son of God became man so that we might become god,” according to St. Athanasius the Great. “What Child is this?” beg the words of an old English Christmas carol, echoing the cry of the great prophet Isaiah. Answering in refrain, we sing with all our heart: “This, this is Christ the King, Whom shepherds guard and Angels sing, haste, haste, to bring Him laud, the Babe, the Son of Mary” (William Chatterton Dix, 1865). “Just as the Lord, putting on the body, became a man, so also we men are both deified through His flesh, and henceforth inherit everlasting life," observed St. Athanasius the Great.

Celebrating today the Birth of the Divine Infant, we enter into the essence of the Feast of the Incarnation of Christ. He Who is the Creator of the ages is now born in a cave in Bethlehem and the very church in which we worship has become precisely that transfigured cave. The Child who lay in a manger, in a small wooden feeding trough, invites us to Bethlehem, that is to say, the House of Bread, and gives us Himself as our daily Bread. Therefore, as those who once walked in the way of His footsteps, we also fervently pray: “Lord, give us this bread always”. Christ will answer us through the ages, as He had said to them: “I am the bread of life; he who comes to Me shall not hunger, and he who believes in Me shall never thirst” (Jn. 6:34-35).

We may ask, why then do we still hunger before the Bread of Life and thirst in the presence of the Word of God? Have we not truly come before Him at His manger? Do we not believe in Him and in His words? If we have, my beloved, do we not hear Him inviting us at every Liturgy, without exception, saying: “Take, eat, this is My Body, which is broken for you for the remission of sins”. Christ the new-born King summons us to partake of Him, so that He, the uncontainable God, may enter into us and in so doing, desiring to make of us the new Bethlehem – the new House of Bread! Have we not been called forth with His words: “Drink of this, all of you; for this is My Blood of the new covenant, which is shed for you and for many for the remission of sins”. In so doing, He desires that we become one with Him, as He becomes one with us: today, forever and unto eternity? 

As such, most beloved, did not our Lord also tell us this: “You shall love the Lord your God with all your heart, and all your soul, and with all your strength, and with all your mind; and your neighbor as yourself” (Lk. 10:27). As we are summoned to be communicants in the mystery of the Incarnation of the Divine Child, so also we are summoned to be one with each other in the community of love. Can we claim to love God and yet, despise our neighbor? Our old Serbian Christian tradition teaches us, that before we can exclaim, Christ is Born, we must first state, God’s Peace! For truly, the Peace of God cannot be had without peace among ourselves, as proclaimed to the shepherds by the angels who heralded the Christ Child’s birth: “Glory to God in the highest, and on earth peace, goodwill toward men” (Lk. 2:14).

In light of the same, our much beloved Serbian Patriarch Pavle of thrice blessed memory, often reiterated how: “A certain man said: when you were born, everyone rejoiced, yet you cried. Make every effort to live your life such that when your end comes, you may rejoice and everyone will cry. To cry, for such a man is departing...” In this Silent Night, let us hush the whisper of our words and astutely listen to the angels triumphantly singing to the Divine Infant. Tonight, let us find a place in our hearts for the New-born Christ! Let us ourselves become the cave where He, Who was born in a cave in Bethlehem, will be able enter and abide, so that on the night of His Birth we all may exclaim: “It is no longer I who live, but Christ who lives in me” (Gal. 2:20).

With paternal love, we invoke upon all of you, Our dear and beloved spiritual children, the mercy, grace and blessing of this Holy Night of Christ’s Birth, joyfully exclaiming from all Our heart:

GOD'S PEACE – CHRIST IS BORN!
INDEED, HE IS BORN!

Given in New York, at Christmas in the year 2019.

Your humble intercessor before the crib of
a little Child, the Eternal God,

        +IRINEJ

BISHOP OF EASTERN AMERICA
THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH

ИРИНЕЈ

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ
ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ

Најљубљеније свештенство и монаштво, синови и кћери, верна чада
Епархије источноамеричке и наше најсветије Српске Православне Цркве,

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Дјева данас ка пећини хита, 
да Превечно Слово неизказано роди:  
чувши ово, ликуј Васељено! 
Прослави са анђелима и пастирима 
Онога Који зажеле да се јави
као Детенце младо, Превечнога Бога! 
(Кондак Претпразништва Рождества)

Почуј благу вест, о Васионо, и радујте се, најљубљенији верници! Радујте се и веселите се, јер ова светла и чудесна ноћ, зачетак је спасења нашег, јер се Христос роди! Вечна Реч Божјa прими тело од пречисте Дјеве и откри Себе као мало Детенце. Бог пре свих векова закорачио је ове свете ноћи у време и историју како би спасао страдални род људски. Радујте се и веселите се: „јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни“ (Исаија 9,6). Радујмо се, јер се Бог наш рађа телесно! Веселите се, јер је ово Детенце Спаситељ наш!

Његовим Рођењем, вечност је закорачила у време, а време се уздигло у вечност. Измени се васцела творевина, и ништа и нико на земљи не остаде равнодушан: „Јер је Син Божји постао човек да би човек постао бог”, говори нам Св. Атанастије Велики. „Које је ово дете?“, молбени су стихови староенглеске божићне песме и звучни одјек великог пророка Исаијe. Одговарајући на овај упит, појемо торжествено: „Ово, ово је Цар Христос, Којег анђели певају а пастири чувају, хитају, журе, хвалу да узнесу Детету, Сину Марије Дјеве“ (Вилијам Чатертон Дикс, 1865). „Баш као што је Господ, узевши на Себе људско тело постао човек, тако ми људи бивамо обожени Његовим Оваплоћењем, постајући на тај начин, наследници живота вечног“, речи су светог Атанасија Великог. 

Прославаљујући данас Рођење Богомладенца, улазимо у суштину празника Оваплоћења Христовог. Он који је Творац векова рађа се у Вителејмској пећини, а сама Црква у којој се молимо постаје управо та преображена пећина. Дете положено у јаслама, у малој дрвеној котарици, позива нас у Витлејем, то јест, у Дом Хлеба, дарујући нам Себе као Хлеб наш насушни. Тога ради, као и они који су некада ходили стазама пута Његовог, и ми Му се данас усрдно молимо: Господе, даруј нам да свагда имамо овај хлеб. Христос нам одговара кроз векове на исти начин као и онима некада: „Ја сам хлеб живота, који Мени долази неће огладнети, и који у Мене верује неће никад ожеднети” (Јн.6,34-35).

Питамо се, зашто онда још увек гладнимо пред Хлебом Живота и жеднимо у присуству Речи Божје? Нисмо ли Му приступили код јасала? Не верујемо ли у Њега и у речи Његове? Ако јесмо, љубљени моји, чујемо ли како нас све позива на сваку Литургију, без изузетка, речима: „Узмите, једите, ово је Тело Моје, које је за вас ломи за отпуштење грехова“. Новорођени Цар Христос нас позива на причешће Њиме, да би се причешћем у нама сместио Он, несместиви Бог, желећи на тај начин да од нас сачини нови Витлејем – нови Дом хлеба! Нисмо ли сви чули Његове речи: „Пијте из ње сви; ово је Крв Моја Новога Завета, која се излива за многе ради отпуштења грехова“. На тај начин, Господ жели да постанемо једно с Њим, као што је и Он са нама једно: данас, свагда и у вечност. 

Дакле, најљубљенији, није ли нам Господ рекао и ово: „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе“ (Лк. 10,27). Као што смо позвани да будемо заједничари у тајни Оваплоћења Богомладенца, тако смо позвани и у заједницу љубави једних са другима. Можемо ли тврдити да љубимо Бога, а да презиремо ближњега свога? Наша древна српска хришћанска традиција нас учи, да пре него што изговоримо речи Христос се роди, кажемо, Мир Божји! Јер заиста, Мир Божји није могућ уколико нема оног мира међу нама самима, како су то пастирима отпојали анђели Божји који су објавили Рођење Богомладенца: „Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк. 2,14).

У светлости тога, свима нам драги, блаженопочивши Патријарх српски Павле, умео је често испричати причу како је један човек рекао: „Када си се родио, сви су се радовали, а ти си плакао. Потруди се да свој живот водиш тако да, када  ти дође крај, да се ти радујеш а да сви плачу. Да плачу што такав човек одлази....“ Зато, у овој Тихој ноћи, утишајмо шапат речи наших, а изоштримо слух за торжествену песму анђела који поју Божанском Детету. Пронађимо ноћас места у срцима нашим за Новороћеног Христа! Будимо и сами пећина где ће моћи да се смести и обитава Онај који се због нас рађа у пећини Витлејемској, па да се у ноћи Његовог рођења кроз уста свих нас чују речи: „А сада више не живим ја, него Христос живи у мени!“ (Гал. 2,20).

С очинском љубављу призивамо на све вас, Наша драга и мила духовна чада, милост, благодат и благослов ове Свете ноћи Христовог Рођења, радосно, и из свег срца узвикујући:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Дано у Њујорку, о Божићу 2019. године.

Ваш искрени молитвеник пред колевком
младог Детенцета, Превечнoга Богa,

       +ИРИНЕЈ

ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ