''До нас су стизале вести да је овде велико незадовољство народа и свештенства поводом некаквих одлука Епископског савета. Када сам дошао на Флориду и ступио у контакт са народом имао сам један други осећај, да су многе ствари, како би народ казао, надуване одавде, што ме и обрадовало.''

На крају свог боравка у Сједињеним Америчким Државама, из седишта Источноамеричке епархије у интервјуу са просветним референтом Епархије, протођаконом др Јованом Аничићем, Патријарх српски господин Иринеј негирао је да на том континенту постоје проблеми у раду Српске Православне Цркве. 

''Морам да будем искрен…Када сам кретао на овај пут очекивао сам да ће бити и питања и момената за неке разговоре у циљу неког смиривања стања у Америци, јер су до нас стизале вести да је овде велико незадовољство народа и свештенства поводом некаквих одлука Епископског савета. Тако да када сам дошао на Флориду, и ступио у контакт са народом имао сам један други осећај, други утисак, да су многе ствари како би народ казао, надуване одавде, што ме и обрадовало.
Тако да сусрет са Епископима, са свештенством и народом, био је онакав какав сам ја желео да буде. Богу хвала, мање-више све је то завршено на начин какав приличи нама, представницима Православне Цркве...''

Његова Светост је такође био пријатно изненађен не само на Флориди, већ у Вашингтону и Њу Џерзију, где га је у храмовима дочекало много свештенства и народа. 

''Што значи да, иако наш народ живи далеко од Отаџбине, ипак живи неким духом прошлости коју су сачували у својим животима, тако да у лику српског Патријарха виде своју Цркву и лице којем могу да кажу све оно за шта имају интереса, и то ме је све мало охрабрило и радовало, да овај народ иако је овде дуже времена и иако се обнавља та имиграција, ипак живи донекле нашим животом православним и животом наше историје и наше културе.

Ја сам први пут дошао у Америку 1985. године у прошлом веку. Од тада до данас сам много пута био у Америци. Био сам и у Чикагу, био сам и у Калифорнији, био сам и у Канади. И тако да имам прилично велики број познаника и пријатеља својих, и оно што могу да кажем овом приликом је да сам свуда прихваћан као свој у нашем народу, јер и ја тако доживљавам овај народ који је овде иако смо далеко једни од других али духовно смо веома близу. То је нормално. Тако да знам и личности, знам и прилике у Америци. Схватам појаве које се по некад овде дешавају. Знате кад неко се истргне из своје средине, обично прихвата нову средину мало незадовољан, и онда ту дође и до мало строжијих речи, мало опоријих, али кад се загледа мало дубље у њихове психе и њихове душе, види се да је то наш дух и наш народ. Дакле, очекивао сам оно што се чуло код нас и на жалост што се пренело у медије и у ајвност код нашега народа и у нашој Цркви, то је све почело онако да букти. Али када сам ступио у контакт овде са народом, видео сам да то није баш тако како је представљено, и разговор тамошњи (на Флориди) је био онакав какав сам ја желео да буде. И Богу хвала то се завршило, мислимо на најбољи начин. Било је ту неких мало исхитрених ствари код Епископског савета, истина је да су они то схватили и да су тако лако прихватили да се неких ствари одрекну и да се врате на почетак, што је добро, што наша Црква и очекује, нарано и наш народ, и надамо се да је ово питање решено.''