свештеник др Василије Вранић

Осврт на годишњи извештај Стејт Департмента

о стању верских слобода у Црној Гори

Српска јавност, како у отаџбини тако и у дијаспори, са великом зебњом прати тренутне догађаје у Црној Гори. Систематски прогон епископа, свештенства, монаштва и верног народа Српске Православне Цркве у тој земљи ради њихове верске опредељности и/или етничке припадности српском народу, оставља нас у неверици. 

Српскa заједница у Америци је посебно забринут због кршења верских слобода и основних људских права припадника Српске Православне Цркве у Црној Гори. Посебним залагањем Епископа источноамеричког Г. Иринеја, покренути су напори да се о догађајима у Црној Гори обавесте релевантне институције америчке владе. 

Још новембра 2018. године отпочето је са напорима да се америчка јавност упозна са стањем верских слобода у Црној Гори. Напори су удвостручени крајем децембра месеца 2019. године, после изгласавања спорног Закона о слободи вјероисповести или увјерења и правном положају вјерских заједница. 

Почетком фебруара месеца 2020. године висока делегација Митрополије црногорско-приморске известила је представнике Стејт Департмента, Конгреса САД, Хелсиншког одбора у САД, чланове дипломатског кора Уједињених Нација и верске лидере у Њујорку, о прогонима које трпе од стране сопствене власти. 

Почетком марта 2020. године, Епископ Иринеј уприличио је Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју да заједно са Епископом шумадијским Г. Јованом обави разговоре на високом нивоу са представницима Стејт Департмента, Атлантског савеза и Комисије за међународне верске слободе Конгреса САД. 

Сам Епископ источноамерички Г. Иринеј серијом писама Г. Мајку Пенсу, потпредседнику САД, државном секретару Мајку Помпеу, амбасадору задуженом за верска питања Сему Браунбеку, Комисији за међународне верске слободе, Уједињеним Нацијама и многим другим невладиним организацијама, редовно скреће пажњу на кршења верских и људских права у Црној Гори. 

Резултат свих ових напора је промена односа представника власти САД према Српској Православној Цркви и српском народу уопште. Иако је досадашњи учинак наизглед скроман, треба имати у виду да промена увреженог става једне велесиле изискује не само време већ и огромне напоре, који у последње три године не изостају у Вашингтону. 

Као директан резултат ових напора видимо недавно објављени Извештај о верским слободама у свету државног секретара Помпеа. Део Извештаја који се односи на Црну Гору има извесних недостатака. Међутим, општи тон садржаја је ипак позитиван за Српску Православну Цркву. У делу где се говори о доношењу спорног Закона о слободи вјероисповести, Стејт Департмент не даје a priori подршку Влади Црне Горе као политичком савезнику, већ уздржано позива на проналажење решења кроз дијалог обеју страна. Сама чињеница да Стејт Департмент не даје за право интересима Владе Црне Горе, а на штету Српске Православне Цркве, је велики напредак. 

Извештај Стејт Департмента о верским слободама у Црној Гори

Државни Секретар Сједињених Америчких Држава, г. Мајкл Помпео, објавио је 10. јуна 2020. годишњи извештај Стејт Департмента о стању верских слобода широм света. Извештај, који се односи на претходну календарску годину, подноси се Конгресу САД једном годишње, обично у јуну месецу. 

Извештај Секретара Помпеа о стању верских слобода на глобалном нивоу, садржи и анализу стања у Црној Гори, која је изложена на 12 страница. Део о Црној Гори има 5 одељака: 1. Извршни сажетак извештаја (стр.1-2), 2. Верска демографија (стр. 2), 3. Статус поштовања верских слобода од стране власти, са освртом на а) Правни оквир и б) Праксу власти у спровођењу правних регулатива које обезбеђују верске слободе у тој држави (стр.2-11), 4. Статус друштвеног поштовања верских слобода (стр. 11) и 5. Став и ангажовање представника САД.

Садржај Извештаја

У овом осврту износимо главне теме које су покривене овим Извештајем, уз наше кратке коментаре.

1. Закон о слободи вероисповести као инструмент стварања нације
На самом почетку Извештаја истакнуто је да Устав Црне Горе штити верска права и не дозвољава постојање „државне религије“, те одређује једнакост и слободу свих верских заједница. У наставку Извештаја помиње се спор СПЦ са Владом ЦГ око новоусвојеног Закона о слободи вјероисповести или увјерења и правном положају вјерских заједница. 

На стр. 1 Извештаја помиње се намера Владе Црне Горе да се Законом о слободи вјероисповести „разреше стогодишња питања о верском и државном идентитету Црне Горе пре губљења њене независности 1918. године.“ Влада пориче да је њен циљ отуђивање имовине СПЦ. 

Коментар:

Коришћење верских заједница за стварање државног идентитета је у оштрој супротности са горепоменутим прописима црногорског Устава, који не познаје институцију „државне религије“. 

Изјава Владе да Закон о слободи вјероисповести нема намеру да отуђи имовину СПЦ је у оштрој супротности са подацима који се наводе касније у Извештају. На страни 7 се помиње изјава представникȃ Владе Црне Горе дата представницима Римокатоличке Цркве и Исламске Заједнице да су спорне одредбе Закона о слободи вјероисповести, које се тичу имовине, усмерене само на СПЦ те да они немају разлога за страх.

2.Верска демографија

У Извештају (стр. 2) су изнети демографски подаци о верској структури становништва.

Укупно становништво Црне Горе је процењено на око 612,000 становника. 

Православне вере је 72% од укупног становништва, од чега се 70% изјашњава да су верници Српске Православне Цркве, док се 30% изјашњава као припадници неканонске Црногорске Православне Цркве.

Муслиманске вероисповести је 19.1% становништва, Римокатолика је 3.4%, док се 1.2% становништва декларише као атеисти.

Недекларисано је 2.6% становништва, док припадници осталих верских заједница и група (нпр. Адвентисти, Будисти, Јеховини сведоци, итд.) чине мање од 1% становништва.

Јевреја је све укупно 400 душа.

Коментар:

Демографске процене становништва су значајне за статус СПЦ у Црној Гори и за место у друштву које јој припада. Према овим званичним подацима, Стејт Департмент de facto прихвата да су припадници СПЦ надполовична већина становништва Црне Горе.

Претворено у конкретне бројеве стање је следеће: 

укупно становништво = 612,000 душа
72% од укупног становништва је Православне вере = 440,640 душа
70% од свих Православних су верници СПЦ = 308,448 душа
Стога, закључак је да верници СПЦ чине чак 50.4% укупног становништва Црне Горе.

3.Проблем регистрације верских заједница

У Извештају (стр. 3) се помиње да према закону из 1977. године верске заједнице нису биле у обавези да се региструју. Тај закон је био на снази до усвајања спорног Закона о слободи вјероисповести. Према новом закону, верске заједнице нису у обавези да се региструју, међутим, само регистроване верске заједнице могу да добију статус правног лица са сходним правима. Један од услова за регистрацију је да верска заједница има седиште у Црној Гори.

Коментар:

Уколико регистрација верске заједнице буде условљена седиштем у Црној Гори, а не подразумева могућност за само постојање представништва или огранка верске заједнице (нпр. епархија) са физичком адресом у Црној Гори, онда Закон не узима у обзир све комплексности унутрашњег уређења хијерархијских цркава (нпр. Православна Црква или Римокатоличка). Тиме би био доведен у питање вековни поредак Српске Православне Цркве, чије је историјско седиште ван граница садашње државе Црне Горе, у Србији, тј. у Пећи и Београду. Уколико би се ова одредба за регистрацију спроводила, то би значило или напуштање садашњег унутрашњег уређења СПЦ (што би у најбољем случају захтевало измену Устава СПЦ) или регистрацију сваке епархије појединачно у Црној Гори као засебне верске заједнице. У сваком случају, идеја да верска организација која постоји 800 година и која треба да мења своје унутрашње уређење да би се уподобила новоствореним правним регулативама секуларне државе је бесмислена. С правне тачке гледишта, она је и неуставна јер држава не може да се меша у унутрашња питања верских заједница с обзиром да су верске заједнице одвојене од државе.

4.Проблем утицаја страних фактора на унутрашња питања Црне Горе
У извештају се помиње да Влада ЦГ и политички аналитичари оптужују стране дражаве да се мешају у унутрашња дешавања у црногорском друштву са циљем да се продубе етнички раздори и изазову конфликти.

Комeнтар:

Иако се Србија често помиње као један од фактора у дебати око Закона о вјерским заједницама, ипак постоје наговештаји да се овде мисли и на утицај Русије. СПЦ у Црној Гори и њени верници на молитвен и достојанствен начин протестују против дискриминације већинске верске заједнице у држави и неправде која јој се наноси. Протести (литије) СПЦ немају никакву политичку конотацију или позадину. Ипак, црногорска Влада вешто користи анимозитет Запада према Русији да се представи као заштитник про-Западне политичке опције оптужујући СПЦ да је руски сателит и да је циљ протеста да се укине независност Црне Горе и подрије њено чланство у НАТО-у. На тај начин црногорска Влада вешто прикрива флагрантна кршења људских права и верских слобода у држави. 

5.Дискриминација СПЦ и њених верника 

У Извештају (стр. 9) се помиње да је Председник Мило Ђукановић оптужио СПЦ да води кампању стварања Велике Србије и обећао да ће тражити независност за Црногорску Православну Цркву. Такође, наводи се да је Ђукановић изјавио да неће дозволити да савремена Црна Гора живи под диктатуром једне верске организације која је остатак из прошлости.

Коментар:

Изјавом којом карактерише Цркву већинског становништва Црне Горе као анти-државни елемент, Председник Ђукановић је извршио акт дискриминације на верској и националној основи, који је противан уставном поретку те државе. Поред тога, изјава да ће он као Председник државе радити на стварању независне Црногорске Православне Цркве је још један акт противан уставном поретку, јер се Устав изричито противи концепту „државне религије.“

6.Проблем реституције национализоване имовине
Извештај (стр. 10) помиње проблем реституције имовине СПЦ у Црној Гори, која је отета национализацијом.

Коментар:

Требало би инсистрати да се, у складу са праксом европских држава и демократских друштава, што пре реши питање повратка имовине СПЦ, коју су национализовали комунисти после Другог светског рата. Чињеница да нови Закон о слободи вјероисповести не регулише повратак црквене имовине, већ штавише настоји да даље отуђи велики број храмова и верских објеката, сведочи о његовој дискриминаторној природи.

7.Проблем дискриминације у финансирању верских заједница

У Извештају (стр. 10) су изнете тачне суме којима је Влада Црне Горе финансирала верске заједнице током 2019. године.

Према Извештају, Влада Црне Горе је издвојила следеће износе:

Црногорска Православна Црква = 38,390 евра
Исламска заједница = 29,454 евра
Српска Православне Црква = 41, 521 евро
Римокатоличка Црква = 21,929 евра
Јеврејска заједница = 17,000 евра

Коментар:

И сам начин на који Влада Црне Горе финансира верске заједнице сведочи о дискриминациј СПЦ и фаворизацији извесних верских заједница. Уколико се посматра пропорционалност финансирања према броју верника, резултати су следећи:

Црногорска Православна Црква је добила 0.29 евра по вернику
Исламска заједница је добила 0.25 евра по вернику
Српска Православне Црква је добила 0.13 евра по вернику
Римокатоличка Црква је добила 1.05 евра по вернику
Јеврејска заједница је добила 42.5 евра по вернику
Дакле, иако је СПЦ верска заједница која покрива више од половине укупног становништва Црне Горе, Влада јој је доделила убедљиво најмања средстава.

Општа запажања о Извештају:

Извештај не узима у обзир историјски аспект проблема положаја СПЦ у Црној Гори. Најпре, у очи пада одсуство информације да је Црногорска Православна Црква основана 1993. године, те да је историјски континуитет додатни проблем у захтеву да јој се додели вековна имовина СПЦ.

Општи утисак који се стиче читањем Извештаја је да је настао као резултат бирократске површности. Чак и летимичан преглед извештаја открива произвољност и насумичност у навођењу примера интеракције Српске Православне Цркве и Владе Црне Горе. 

Посебно је уочљиво у Извештају занемаривање раскорака између броја верника и броја свештеника у „Црногорској Православној Цркви“. Према подацима који се наводе у Извештају, Црна Гора има 72% (тј. 440,640) православних верника. Од тога 70% (тј. 308,448) су верници Српске Православне Цркве, док је 30% (132,192) верника „Црногорске Православне Цркве“. Из Извештаја није јасно како Црногорска Православна Црква опслужује толики број верника с обзиром да, према изјави поглавара те верске организације за Хрватску радиотелевизију 15. фебруара 2020. године, цела ЦПЦ „нема више од 20-25 свештеника“.

Битно је поменути да материјал који је узет у обзир у Извештају долази из Амбасаде САД у Подгорици. Из последњег одељка извештаја види се да је Амбасадорка САД имала пословне контакте са представницима свих верских заједница. Ипак, неопходно је продубити ову сарадњу како би потребе Српске Православне Цркве задобиле пажњу званичника и јавности у САД. 

У закључку, сматрамо да је неопходно уложити још много труда на представљању истине о страдању епископа, свештенства, монаштва и верног народа у Црној Гори. Страдања и прогони које трпе верници најбројније верске заједнице у тој земљи су недопустиви у модерним демократским друштвима. Црна Гора, као чланица евроатлантских организација и претендент на чланство у Европској Унији, има обавезу да поштује верска и људска права својих грађана. Стога, потребно је покренути интересовање јавног мњења за кршења основних Уставом загарантованих права грађана у тој земљи. Епархија источноамеричка, на чијој територији се налазе и Вашингтон, главни град САД-а, и Њујорк, дипломатски центар, у блиској сарадњи са отачаственим архијерејима, труди се да званичницима у Америци предочи страдања наше Цркве у Црној Гори, те свесрдно ради на заштити интереса наше Свете Цркве.