У среду, 7. јула 2021. године, на Празник рођења Светог Јована Крститеља - Ивањдан, Његово Преосвештенство, Епископ источноамерички, господин Иринеј, служио је Свету архијерејску Литургију у храму посвећеном чудесном зачећу Светог Јована у Патерсону.

Епископу Иринеју саслуживали су протојереј Ђокан Мајсторовић - старешина храма, и протођакон Милош Ждралић. Појао је храмовни хор под диригентском палицом госпође Бојане Србљак, а у олтару је прислуживао господин Милован Јовановић, секретар Епископа.

У својој празничној беседи, Његово Преосвештенство је подвукао феномен очекивања. Часни родитељи Светога Јована, Захарије и Јелисавета, дуго су очекивали пород. Затим је после чудесног јављања арханђела Гаврила у храму, свети Захарија поново очекивао да му се поврати моћ говора. Његова немост није била казна, већ још један начин да догађај рођења његовог сина - пророка и крститеља Јована буде још значајнији. Рођење светог Јована прекида чекање свете Јелисавете и враћа говор Светом Захарији, али његово рођење се не догађа само зарад радости његових родитеља. С тим почиње врхунац очекивања целог људског рода - долазак у свет Сина Божијег и Спаситеља нашег - Господа Исуса Христа. 

У току Свете литургије, Владика Иринеј је господина Владимира Србљака, дугогодишњег ревносног чтеца парохије у Патерсону, рукоположио у свештени чин ђакона.

Приступајући рукоположењу, ђакон Владимир је између осталог рекао: Надам да ће се Свети Јован Крститељ радовати мом служењу, у храму који је под његовим покровитељством, као и служењу Светој Цркви Христовој. Уздам се у Божију и Његову помоћ и заштиту свих Светих. На предлог оца Ђокана и многих свештенослужитеља, а са Вашим благословом, одлучио сам да кренем путем свештенства, односно путем Литургије која је вечно Царство Небеско на земљи.

Управо то Царство Небеско је разлог што сам ја овде. По речима Светог Серафима Саровског стицање Духа Светога је мој циљ, а надам се и свих нас у Цркви. А Свети Владика Николај то потрврђује када каже да је једина воља Божија за нас да вечно стичемо Духа Светога, односно истинску Љубав која воли чак и непријатеље, мир, радост и духовно весеље, а и све остале духовне благодати у вечном Царству Небеском које почиње још овде на овој земљи. Са молитвом Господу да ме подржи у мојој намери, обраћам Вам се и молим Ваше Преосвештенство да ме примите у свештени клир. Обећавам да ћу савесно и одговорно обављати поверене ми ђаконске дужности и обавезе. Трудићу се да корисно служим Господу и Његовој Светој Цркви на спасење заједнице у којој будем служио, моје породице и моје лично.

Пошто је Епископ Иринеј положио руке на ђакона Владимира, верни народ је громогласно потврђивао његово ђаконство, наизменично узвикујући: “Аксиос!” и “Достојан!”

У духу празничне радости и парохијског славља, Светој чаши приступила су бројна деца и одрасли. 

После отпуста Свете Литургије, произнето је многољетије новорукоположеном ђакону и његовој часној породици. Примајући честитке од парохијана и гостију, породица Србљак је све присутне позвала на свечани ручак у црквеној сали, на ком је долично - у радости и весељу - настављено прослављање празника Светог Јована, као и Владимирово ступање у ђаконски чин.