Герман Ђорић, Патријарх српски (1958-1990; †1991)

Патријарх Герман рођен је 7. августа 1899. године у Јошаничкој Бањи од оца Михаила и мајке Цвете. Отац мује био учитељ а касније је рукоположен у чин ђакона и презвитера. На крштењу је добио име Хранислав. Основну школу је учио у Великој Дренови и Крушевцу, а деветоразредну богословију започео је у Београду а завршио у Сремским Карловцима 1921. године. Једно време је био на студијама права у Паризу, а затим се уписао на Богословски факултет у Београду који је завршио 1942. године.

У чин ђакона рукоположио га је Епископ жички Јефрем поставивши га за писара Духовног суда у Чачку. У исто време је предавао веронауку у чачанској гимназији. Из здравствених разлога напустио је црквено-административну службу и пошто је рукоположен у чин презвитера, 1927. године, постављен је за пароха у Миоковцима. На овој парохији је остао до 1931. године, а тада је премештен у Врњачку Бању. После избора патријарха Гаврила, 1938. године, постављен је за референта Светог Архијерејског Синода. На овој дужности га је затекао избор за викарног Епископа моравичког 12. јуна 1951. године.

После смрти супруге, у манастиру Студеници га је замонашио Епископ шумадијски Валеријан давши му име Герман. У чин архимандрита произвео га је Епископ бањалучки Василије. Чин архијерејске хиротоније извршио је, 15. јула 1951. године, Патријарх српски Викентије уз учешће Епископа шумадијског Валеријана, сремског Никанора и бањалучког Василија. Новоизабрани епископ Герман је у исто време, по одлуци Светог Архијерејског Сабора, примио и дужност главног секретара Светог Архијерејског Синода. Ову дужност је вршио све до избора за Епископа жичког 1956. године. У исто време, уређивао је Гласник, службени лист Српске Православне Цркве.

На заседању Светог Архијерејског Сабора 1952. године епископ Герман је изабран за Епископа будимског. До устоличења никада није дошло, јер за то никада није добијена сагласност мађарских грађанских власти. После смрти Епископа жичког Николаја, 1956. године, епископ Герман, који је био администратор Жичке епархије, изабран је за Епископа жичког. Као Епископ администрирао је Епархијом будимљанско-полимском од 1955. до 1956. године и Епархијом рашко-призренском од 1956 до 1957. године.

На патријарашком трону наследио је патријарха Викентија 13. септембра 1958. године. Архипастирство патријарха Германа пада у врло тешко време за српски народ и Српску Православну Цркву која је у то време била страшно прогоњена. Све што је постигнуто у том времену учињено је са великим напором и огромним сметњама. И поред тога, издавачка делатност је добила нови замах, а грађевинска делатност је зависила од разних фактора који према Цркви нису били расположени. Па, ипак, подигнуте су зграде Богословског факултета у Београду и Богословије у манастиру Крки. Једна од највећих заслуга патријарха Германа је та што је успео да се избори за наставак изградње храма Светог Саве у Београду. После вишедедеценијске борбе градња је одобрена 1984. године. Забележено је да је патријарх Герман 88 пута подносио молбе и водио разговоре са разним инстанцама власти док се није изборио за наставак градње после 26 година његове службе. Изградња храма је поново почела када је 12. маја 1985. године одслужена архијерејска Литургија и постављена повеља.

За време тридесетдвогодишње управе Српском Црквом патријарха Германа, основане су нове епархије: Источноамеричка и канадска, Средњезападноамеричка и Западноамеричка 1963. године, Западноевропска и Аустралијска 1969. године, Врањска 1975. године, Канадска 1983. године и Бихаћко-петровачка 1990. године.

У том периоду дошло је до два раскола у Српској Цркви. Епархије Скопска, Злетовско-струмичка и Охридско-битољска, уз велику подршку државних власти, издвојиле су се из састава Српске Православне Цркве насилним путем у «самосталну» такозвану Македонску православну цркву, коју не признаје ни једна Православна Црква у свету. Приликом оснивања нових епархија у САД и Канади, 1963. године, Епископ америчко-канадски Дионисије није признао одлуке Светог Архијерејског Сабора, отишао је у раскол и затражио заштиту грађанских судова. Врховни суд САД донео је пресуду у корист Српске Православне Цркве.

Патријарх Герман се веома трудио на отварању богословија и у издавању црквених листова за верско просвећивање свога народа. Број богословија повећан је настојањем надлежних епископа и патријарха Германа отварањем богословија у манастиру Крки и сремским Карловцима и монашке школе прво у манастиру Преображењу, а потом у манастиру Острогу. Патријарх Герман је посебну љубав имао према манастирима које је и материјално помагао.

Патријарх Герман се упокојио 27. аугуста 1991. године. Сахрањен је у цркви Светог Марка у Београду.

Извор: www.spc.rs

German Djoric, Serbian Patriarch (1958-1990; †1991)

Patriarch German was born on August 7, 1899 in Jošanička Banja to father Mihailo and mother Cveta. His father was a teacher and later he was ordained to the rank of deacon and presbyter. He was baptized as Hranislav. He studied elementary school in Velika Drenova and Kruševac, and he started the ninth-grade seminary in Belgrade and finished in Sremski Karlovci in 1921. He studied law in Paris for a while, and then enrolled at the Faculty of Theology in Belgrade, graduating in 1942.

He was ordained to the rank of deacon by Bishop Jefrem of Žiča, who appointed him clerk of the Spiritual Court in Čačak. At the same time, he taught religious education at a high school in Čačak. Due to health reasons, he left the church-administrative service and after he was ordained to the rank of presbyter, in 1927, he was appointed parish priest in Miokovci. He remained in this parish until 1931, when he was transferred to Vrnjačka Banja. After the election of Patriarch Gavrilo, in 1938, he was appointed a referent of the Holy Synod of Bishops. On this duty, he was elected Vicar Bishop of Moravica on June 12, 1951.

After the death of his wife, he was ordained a monk in the Studenica monastery by Bishop Valerijan of Šumadija, who gave him the name German. He was promoted to the rank of archimandrite by Bishop Vasilije of Banja Luka. The act of hierarchical ordination was performed by Serbian Patriarch Vikentije with the participation of Bishops Valerijan of Šumadija Valerian, Nikanor of Srem and Vasilije of Banja Luka on July 15, 1951. At the same time, by the decision of the Holy Synod of Bishops, the newly elected Bishop German accepted the duty of General Secretary of the Holy Synod of Bishops. He performed this duty until the election for the Bishop of Žiča in 1956. At the same time, he edited Glasnik, the official gazette of the Serbian Orthodox Church.

At the session of the Holy Synod of Bishops in 1952, Bishop German was elected Bishop of Budim. The enthronement never took place, because the consent of the Hungarian civil authorities was never obtained. After the death of Bishop Nikolaj of Žiča, in 1956, Bishop German, who was the administrator of the Žiča diocese, was elected Bishop of Žiča. As Bishop, he administered the Diocese of Budmlje-Polim from 1955 to 1956 and the Diocese of Raska and Prizren from 1956 to 1957.

He succeeded Patriarch Vikentije on the patriarchal throne on September 13, 1958. The archpastorate of Patriarch German falls at a very difficult time for the Serbian people and the Serbian Orthodox Church, which was terribly persecuted at that time. Everything that was achieved at that time was done with great effort and enormous obstacles. In addition, the publishing activity gained new momentum, and the construction activity depended on various factors that were not in the mood towards the Church. Nevertheless, the buildings of the Faculty of Theology in Belgrade and the Theological Seminary in the Krka Monastery were erected. One of the greatest merits of Patriarch German is that he managed to fight for the continuation of the construction of the Saint Sava Cathedral church in Belgrade. After decades of struggle, the construction was approved in 1984. It is noted that Patriarch German submitted requests and held talks with various instances of government 88 times until he managed to continue the construction after 26 years of his ministry. The construction of the church began again when, on May 12, 1985, the Hierarchical Liturgy was celebrated and a charter was set up.

During the 32-year administration of the Serbian Church of Patriarch German, new dioceses were established: Easter America and Canada, Central West America and West America in 1963, West Europe and Australia in 1969, Vranje in 1975, Canada in 1983 and Bihać-Petrovac in 1990.

During that period, there were two schisms in the Serbian Church. The dioceses of Skopje, Zletovo-Strumica and Ohrid-Bitola, with the great support of the state authorities, forcibly separated from the Serbian Orthodox Church into the "independent" so-called Macedonian Orthodox Church, which is not recognized by any Orthodox Church in the world. During the founding of new dioceses in the United States and Canada, in 1963, Bishop Dionisije of America-Canada did not recognize the decisions of the Holy Synod of Bishops, went into a schism and asked for the protection of civil courts. The Supreme Court of the USA passed a verdict in favor of the Serbian Orthodox Church.

Patriarch German worked very hard to open seminaries and to publish church papers for religious enlightenment of his people. The number of seminaries was increased by the efforts of the competent bishops and Patriarch German by opening seminaries in the Krka Monastery and Sremski Karlovci and a monastic school, first in the Transfiguration Monastery, and then in the Ostrog Monastery. Patriarch German had a special love for monasteries, which he also helped financially.

Patriarch German passed away on August 27, 1991. He was buried in the church of St. Mark in Belgrade.

Source: www.spc.rs