НОВИ КЛИРИК ЕПАРХИЈЕ ИСТОЧНОАМЕРИЧКЕ

Милошћу Божијом и благословом Епископа жичког Господина Јустина, у недељу 05. децембра 2021. године, наСветој Архијерејској Литургији у храму Светог Архангела Гаврила у Гучи извршено је рукоположење у чинђакона дипломираног теолога Дарка Трипковића. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Господин Иринеј, а саслуживали су му протојереј др Василије Вранић из Епархије источноамеричке, архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, протојереј-ставрофор Радован Стевановић и јереј Милун Стефановић, као и ђакони Богдан Милић и Михајло Живковић.

 

Пред сам почетак Свете Литургије Епископ је чтеца Дарка Трипковића рукопроизвео у чин ипођакона, а затим беседом поучио верни народ о улози овог чина у Цркви. У току Свете Литургије по прочитаној перикопи из Јеванђеља, Владика је беседио на Јеванђелску тему и на крају беседе нагласио верном народу да ће у току Литургије уследити рукоположење у ђаконски чин при чему је нагласио да ће и они сами као свештено сабрање бити учесници у самој Св. Тајни Рукоположења узвикујући заједно са народом:  Достојан!

 

После возгласа И ДА БУДУ МИЛОСТИ ВЕЛИКОГА БОГА И СПАСА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА СА СВИМА ВАМА, уледио је сам моменат рукоположења у свештени чин ђакона. После треће метаније коју је кандитат учинио пред самим Архијерејем, Владика му је поставио питање:

 

"Чему приступаш и шта тражиш од наших руку?"  На ово питање кандидат је одговорио да тражи рукоположење у свети чин ђакона, а потом је произнео беседу у којој је говорио о свом животном путу:

 

У овом светом и свештеном тренутку, приклањајући се вољи Божијој и следећи кротко Ваш Архијерејски благослов, приступам к Светој Десници Вашег Преосвештенства смирено молећи за Рукоположење у часни ђаконски чин.

 

Имао сам благослов и таленат да се родим у овом народу са богатом духовношћу и мученичком историјом, у Православној породици, и да тако од рођења будем васпитаван у Православној вери и у Цркви.

 

Овај крај Западне Србије – Драгачево, дало је многе духовнике и јунаке, на улазу у овај Свети Храм исписана су имена многих храбрих бораца који су пали за крст часни и слободу златну. Као син овог места осећам велику одговорност, али и благодарност што сам васпитаван у духу предака, најбоље описано речима Владике Петра IIПетровића Његоша ,,Муж је бранич жене и ђетета, а народ бранич цркве и племена!’’

 

Добро се сећам своје прве Савинданске Литургије у овом Светом Храму, колико могу да памтим, на коју сам као мали дечак дошао са својом покојном баком Радом, Бог да јој душу опрости. Која је нарочито својим делима, трпљењем и љубављу према Мајци Цркви, у мени пробудила најранију жељу за свештеном службом у Цркви Божијој. Верујем да се и она сада, на данашњи дан неизмерно радује са нама овде сабранима на Светој Литургији.

 

Ову моју наранију жељу за свештеном службом са радошћу и подвигом прихватили су и моји родитељи, отац Радош и мајка Душанка. Са подвигом кажем, јер добро знам колико су се борили за мене у овим тешким временима и увек ће ми бити на уму да сваки успех и цело школовање који сам постигао, постигао сам уз помоћ очевих жуљева и мајчиних суза. Хвала вам драги родитељи што сте ми показали образац пожртвованости и искрене несебичне љубави!

 

Хвала и мојој сестри Сањи која ми је увек била подршка и веровала у мене.

Током школовања у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу моји драги професори на челу са разредним старешином оцем Владаном Костадиновићем поставили су чврсте темеље мог теолошког образовања и тако ме оспособили за даља школовања. Осим тога, желим да заблагодарим Господу јер сам кроз средње богословско школовање у крагујевачкој бгословији осетио праву пуноћу заједнице и братске љубави, првенствено у свом разреду. Хвала вам драга ми браћо!

 

Још један, огроман благослов за мене било је школовање на Православном Богословском Факултету Светог Саве у Либеритивилу. Поред манастира који је подигао наш први епископ у Сједињеним Државама, Свети Владика Мардарије чије нетљене мошти се тамо и налазе, Православни Богословски Факултет у Либертивилу за мене је осим теолошког усавршавања био и школа где сам могао да стекнем знања о животу и раду наше цркве у дијаспори. Поред тога, током свог школовања на Православном Богословском Факултету у Либертивилу упознао сам се са многим драгим људима који су ме у многоме подсећали на ону најбољу српску господу из епских песама, које краси вера и јунаштво, али и константна брига за отаџбином.

 

Два духовника која су у мени оставила неизбрисив траг љубави и жртве су мој дугогодишњи свештеник Протојереј-ставрофор отац Радован Стевановић и Протојереј-ставрофор отац Урош Оцокољић, мој драги деда.

 

Прота Радован ми је још од малих ногу показивао својим примером праву пуноћу свештене службе. Захвалан сам и благодарим Господу што сам уз њега стасавао још од првих дана, јер је он врло ретко говорио како би шта требало чинити, али ме је својим делима учио и много пута стајао као штит мене и моје породице. Драги оче Прото хвала Вам на свему.

 

Што је Прота Радован за мене био на овом континенту, то је Прота Урош Оцокољић био на америчком. Неизмерну захвалност дугујем Богу што ми је у најтежим тренуцима у Америци послао оца Уроша, који је упркос својим годинама увек био ту да ме посаветује и помогне ми. Хвала оцу Урошу за све.

 

Благодаран сам Богу за своју животну сапутницу, Бранку која је увек имала разумевања и борила се за нас. Хвала ти Брано јер си изабрала овај пут да са мном служиш Богу и Мајци Цркви.

           

Ваше Преосвештенство,

 

Првенствено Вам хвала за данашњи дан и Свету Евхаристију, јер сте уважили моју молбу да дођете у наш Храм и рукоположите ме овде у овој цркви где сам крштен и духовно стасавао. За све нас ово је огроман благослов и част, нарочито за мене и моју породицу.

 

Приступам сада овом свештеном ангелском чину знајући одговорност и озбиљност ђаконског позива. Молим Господа да ми подари снаге и вере да будем добар слуга да служим часно и поштено Богу, роду, Цркви и имену своме хришћанскоме.

 

По изговорених беседа од стране Дарка Трипковића и Епископа Иринеја, почела је Света Тајна Рукоположења.

 

Света Литургија настављена је трпезом љубави, где је своје учешће узела заједница сабрана око Епископа Иринеја, уз велику радост поводом рукоположења ђакона Дарка.

 

Аутор: Михаило Влајковић


By the grace of God and with the blessing of His Grace Bishop Justin of Zhicha, on December 5, 2021, His Grace Bishop Irinej of Eastern America celebrated the Holy Hierarchical Liturgy in the church of the Holy Archangel Gabriel in Gucha, where he ordained graduate theologian Darko Tripkovic to the Holy Diaconate. Concelebrating with the Bishop were Protopresbyter Dr. Vasilije Vranic from the Diocese of Eastern America, Protopresbyter-Stavrophores Milun Ivanovic, Dean of the Dragacevo Deanery, and Radovan Stefanovic, and Presbyter Milun Stefanovic, as well as Deacons Bogdan Milic and Mihajlo Zivkovic.

 

Just before the beginning of the Holy Liturgy, the Bishop ordained Reader Darko Tripkovic into the rank of Subdeacon. During his homily, His Grace taught the faithful about the role of ordination in the Church, emphasizing to the faithful that during the ordination to the diaconate, they themselves will be participants in the Mystery of Holy Ordination, for which reason they should loudly proclaim: Axios! Worthy!

 

The Holy Liturgy continued with the Agape Table, where the community gathered around Bishop Irinej took part, with great joy on the occasion of the ordination of Deacon Darko. God willing, Deacon Darko and his wife Branka will soon be arriving to the United States, where he will be assuming the position in the Diocese of Eastern America.

Photo Gallery

(40 images)


Share This:



< PreviousNext >
You might also like:

CONTACT INFO:

 

Diocese of Eastern America

65 Overlook Circle
New Rochelle, NY 10804

 

E-mail: diocese@easterndiocese.org 

 

Office & Residence: 

(914) 633-9000 - (914) 633-9009