Final preparations for the visit of His Grace Bishop Irinej finished less than an hour before our bishop’s arrival on Saturday evening of September 23, 2023. With Victor Gerasimchuk adhering the last of the icons of the Holy Apostles to the ceiling of our sanctuary, written by his wife and iconographer Anya, we were ready to welcome His Grace to celebrate Vespers. This was a monumental weekend for St. George Church: the ordination of our new priest, the tonsuring of new readers, the celebration of the patronal feast of the Circle of Serbian Sisters (CSS), the commemoration of 50 years of priestly service and marriage of Protopresbyter-Stavrophor Petar and Gordana Petrović, and the blessing of all the new icons – a long-awaited weekend after months of preparations.

The preparations for this visit started many months ago and one could even claim two years ago when Bishop Irinej last visited us. It was during that visit that Anya Gerasimchuk had finished The Last Supper icon in the parish hall and had received the blessing and encouragement from His Grace to continue to write icons for St. George Church. Since that time, Anya, along with help from her husband, children, parents, and other faithful of the parish, expanded the beautiful Byzantine icon frescoes found throughout the parish hall. No longer the dull, yellow walls of before, but rather beautiful depictions of the Mother of God, Saint George, the Seven Archangels, Saint Sava, and Saint Mardarije of Libertyville, whose holy relics are found within the altar at St. George. The projects continued in 2023, focusing on the sanctuary.

Led by Church Board President Mirko Šebez and with the blessing and council of Father Petar, the Church of St. George embarked on many projects in 2023. The sanctuary walls were painted by Anya and parishioners to mimic the style found in the parishes of the Old World, visually bringing the worshipper into the House of the Lord. After this, Anya began writing the beautiful Byzantine icons of the Twelve Great Feasts of the Church on canvasses. During this same time, Victor led the project to remove the old drop-ceiling tiles and to replace them with a tapered drywall ceiling, raising the overall height in the sanctuary and preparing the way for the application of icons, replicating what one would find in a parish from a traditional Orthodox country. New lighting was also added to brighten the nave, including a new chandelier with icons embedded within. Parallel to these projects, our Church and parish house received a much-needed and appreciated upgrade with the installation of a centralized air conditioning system. In the parish house, a collaborative effort by many parishioners and clergy resulted in painting throughout, updated furniture for the new priest and his wife, waxing of the hardwood floors, among other things. We even managed to secure a reliable vehicle for our new priest and his wife.

Yet after all these accomplishments, the work was not finished. The momentum that had been created this year was to continue. Fr. Petar, the Church Board led by President Mirko, and the Gerasimchuk Family had yet one more goal for our parish. There remained a symbolic peak to climb, something that would honor Christ our God, His Holy Mother, Saint George, and the parishioners of the parish – a new iconostasis. With Victor’s leadership and master carpentry skills of Serghey Hnidets and Serghey Kovalov, along with donations of time, talent, and treasure by the many faithful of St. George parish, the new iconostasis project was completed. The old iconostasis was removed and within three weeks, the new iconostasis was installed, complete with Byzantine icons written by the hand of Anya. One could consider this a miracle in itself, to complete these projects in this time frame and I am sure many of those involved in these projects had their own moments of reflection, God speaking to each one’s heart as they submitted to His holy will and did His work.

On Saturday evening, by the time Bishop Irinej arrived, the finishing touches inside the sanctuary were complete and the faithful gathered to welcome the bishop. CSS President Dr. Jasmina Jović greeted His Grace with a beautifully decorated festal bread – Slavski Kolach prepared by Roxana Leca. Djakonica Kristine presented a bouquet of flowers and Gavriil Gerasimchuk offered the bishop’s staff. This arrival was also marked in a special way, that was first noticed by Protinica Gordana. As the Bishop exited the vehicle, Protinica’s rooster uncharacteristically started crowing and only stopped when His Grace began to speak. Knowing her animals and that this has never happened before at this time of day, this was a clear sign to believers that the presence of the Bishop is a holy blessing and was foretelling of the upcoming events planned for Sunday. The choir, led by Matushka Velislava Franta, sang inspired as the many faithful participated in the Vesperal service and went home with anticipation in their hearts for the next day: to the celebration of a Hierarchical Liturgy, setting apart readers and ordination, commemorations, blessings, and a patronal feast.

Beginning at 8:30 AM on Sunday, September 24, 2023, little Sofia Šebez greeted His Grace with a bouquet of flowers, welcoming him to his parish to celebrate the Hierarchical Divine Liturgy and to kick off all the events scheduled for the day. Inside, His Grace was accompanied by clergy Fr. Petar Petrović, Fr. Dragan Petrović, Fr. Thaddeus Franta, Fr. Risto Tocinov, Fr. Jovan Todorović, Fr. Daniel Marshall, Deacon Andrej Pavlović, Bishop’s Dn. Darko Tripković, and Dn. Tomislav Savić to celebrate the liturgy. After vesting, Bishop Irinej started with the tonsuring of three new readers: Ilya, Pavel, and Gavriil Gerasimchuk, sons of Victor and Anya Gerasimchuk. The new readers were acclaimed by the faithful with the emphatic “AXIOS! DOSTOJAN! WORTHY!”.

The Hierarchical Divine Liturgy then followed. This was a very special Divine Liturgy, not only because of the hierarchical nature, but because Deacon Andrej was to be ordained into the holy priesthood as the successor to Fr. Petar. To witness and participate in a Hierarchical Divine Liturgy is to have a glimpse into heaven and is always an unforgettable experience. Fr. Andrej presented himself before His Grace Bishop Irinej and read a heartfelt homily, requesting to be ordained a priest, even though unworthy. Following the Great Entrance, the placing of the gifts on the altar table, Fr. Andrej was led around the altar three times, knelt, and received the laying on of hands by the Bishop to be ordained into the priesthood. The congregation again proclaimed with all their heart: “AXIOS! DOSTOJAN! HE IS WORTHY!”.

His Grace Bishop Irinej gave a sermon on the Gospel proclaimed during the liturgy from Matthew 25: 14-30, which is the parable of the talents. He emphasized that this is the clearest measure of how we all will be judged by Christ, each according to the measure of talents given, as everyone has something to offer, multiplied and fulfilled, before the Lord. “For to everyone who has, more will be given, and he will have abundance; but from him who does not have, even what he has will be taken away. And cast the unprofitable servant into the outer darkness. There will be weeping and gnashing of teeth.” Let us be mindful to heed this sermon from our Bishop!

Following the Divine Liturgy, Bishop Irinej blessed all the beautiful Byzantine icons in the sanctuary, including the new iconstasis. Fr. Dragan went and blessed the frescoes in the parish hall. After the icon blessing finished, the faithful gathered under the tent just outside of the sanctuary to bless the Slavski Kolach in honor of the Nativity of the Theotokos, the patronal feast of the Circle of Serbian Sisters. All gathered around for the prayers and blessing, and new sponsor Maria Meyer was chosen for 2024. Afterwards, the faithful gathered in the parish hall for the remaining festivities.

With over 200 in attendance, Mirko and Djuka Šebez, with their children, welcomed all to the parish hall as sponsors for the 2023 CSS Slava banquet. The Cincinnati chapter of the Circle of Serbian Sisters (CSS) was established in 1911 and is only eight years younger than the original founded in Belgrade, Serbia in 1903. Celebrating the 112th patronal feast, the ladies of St. George CSS led by President Dr. Jasmina Jović, served an exquisite banquet. Their hard work, sacrifice, and dedication was appreciated by all.

During the banquet, we heard speeches from members of the head table. St. George Church Board Treasurer Dimitrije Jović gave his impressions of all the projects completed in the past couple of years, lovingly sharing his doubts of the initiatives along the way, but always reassured by the leadership of President Mirko. He also reflected on the 23 years of service at St. George Church of Father Petar and how far the Church has come during this time. CSS President Jasmina Jović spoke about all the work that has been done by our sisters, especially to prepare for this special day. Iconographer Anya Gerasimchuk recounted her journey to become an iconographer, being suggested to paint icons by a Starets (Elder) at one of the monasteries she visited as a young girl growing up in Russia – something that she had doubted would be fulfilled until the opportunity presented itself at St. George. She also mentioned some miraculous happenings that occurred during her work in creating the various icons found throughout St. George Church. Prota Petar Petrović then gave a speech from the heart, recalling memories from his more than 50 years in the priesthood and the love for his dear wife Gordana, who has been by his side every step of the way during those 50 years. Fr. Petar lovingly advised newly ordained Fr. Andrej Pavlović that half of who he is as a priest will be because of his wife, who will share in his ministry. Father advised that they would strengthen each other, reflecting on his own experiences. Fr. Andrej then gave a speech, thanking His Grace Bishop Irinej for everything and for appointing him to serve at St. George. He then presented His Grace with a pectoral cross as a sign of his gratitude. He recalled the trials and difficulties along the way, sometimes doubting if this day would ever come, but how the will of God always prevails. He also thanked Fr. Petar and Protinica Gordana for being exemplary hosts and preparing the way for his installation as priest at St. George.

Finally, His Grace Bishop Irinej addressed his beloved flock. In this speech, he reflected on all the events celebrated on the day: the importance of using one’s talents, the icons and iconostasis, the ordination of a new priest and three new readers, as well as CSS and its importance in being an example of servant leadership. He had Church calendars distributed to the faithful, which displayed beautiful paintings by Serbia’s most famous expressionist and fauvist painter, Nadežda Petrović. His Grace then reflected on the service of Fr. Petar, along with his wife Gordana. In honor of more than 50 years of service, His Grace Bishop Irinej presented Protopresbyter Petar the Order of Saint Peter of Cetinje, awarded by Patriarch Porfirije on behalf of the Holy Synod of Bishops of the Serbian Orthodox Church for active love for the Holy Mother Church, especially demonstrated by decades of zealous and devoted work in the Lord’s field. In receiving this most prestigious and honorable award and overcome by surprise and humility, Fr. Petar, inspired by the Holy Spirit, acknowledged that although only he will wear this medal, it is worn on behalf of all the faithful of St. George and his beloved Bishop who recommended him before the synod of bishops and the patriarch. Many were moved to tears during these speeches.

It was a most memorable and wonderful time having His Grace in our presence and marking these important events and milestones together as one family. After the dismissal, everyone was chattering about the day and so many smiles could be found on the faces of those touched by the events that had unfolded. One priest shared with me his feeling of anticipation to participate in a Hierarchical Divine Liturgy, as this is a most special event – emphasizing that the sentiment of excitement experienced by the faithful is also shared by the clergy. Coming down from a spiritually uplifted feeling, as was experienced by myself and I am sure by many of the faithful in attendance, can be deflating as the soul longs again for that glimpse into heaven and to participate in the hierarchy of the Kingdom through the Hierarchical Divine Liturgy. We lovingly thank His Grace Bishop Irinej, the priests, deacons, and their families that came to celebrate, especially newly ordained Fr. Andrej and his wife, now Popadija Kristine, and our dear Prota Petar and Protinica Gordana, all the faithful of St. George and those that came to visit, especially traveling from outside of the Cincinnati area. Thank you all for your work, your sacrifice, your prayers, and the love you showed for Christ and His Church.

In Christ,

Reader & Church Board VP Adam “John” Meador

Завршне припреме за посету Његовог Преосвештенства Епископа Иринеја завршене су непуних сат времена од доласка нашег Епископа у суботу увече 23. септембра 2023. године. Виктор Герасимчук је поставио последњу од икона Светих Апостола на плафону наше светиње, коју је иконописала његова супруга и иконопискиња  Ања,тако да смо спремни  дочекали Његово Преосвештенство на вечерње богослужење. Био је ово монументални викенд за Храм Светог Ђорђа: рукоположење нашег новог свештеника, произвођење нових чтеца, прослава Крсне Славе Кола српских сестара (КСС), обележавање 50 година свештеничке службе и брака протопрезвитера-ставрофора Петра и Гордане Петровић и освећење свих нових икона – дуго очекивани викенд после вишемесечних припрема.

Припреме за ову посету почеле су пре много месеци, а могло би се тврдити и пре две године када нас је последњи пут посетио владика Иринеј. Током те посете, Ања Герасимчук је завршила икону Тајне вечере у парохијској сали и добила благослов и подстицај од Његовог Преосвештенства да настави са осликавањем икона за цркву Светог Ђорђа. Од тада је Ања, уз помоћ свог мужа, деце, родитеља и других верника парохије, наставила да иконопише прелепе византијске иконе које се налазе по целој парохијској сали. Нису више досадни жути зидови, већ лепи прикази Богородице, Светог Ђорђа, Седам Арханђела, Светог Саве и Светог Мардарија Либертивилског, чије се свете мошти налазе у олтару Светог Ђорђа. Пројекти су настављени 2023. године, фокусирајући се на унутрашњост храма.

На челу са председником Црквеног одбора Мирком Шебезом и са благословом и саветом оца Петра, црква Светог Ђорђа је 2023. године кренула у многе пројекте. Зидове светиње су Ања и парохијани осликали у стилу староградских парохија, визуелно уводећи поклоника у Дом Господњи. Након тога, Ања је почела да иконопише прелепе византијске иконе Дванаест великих црквених празника на канвасу . У исто време, Виктор је водио пројекат уклањања старих плоча са спуштених плафона и замене суженим плафоном од гипсаних плоча, подижући укупну висину у храму и припремајући пут за постављање икона, реплицирајући оно што се може наћи у парохијама у традиционалним православним земљама. Додато је и ново осветљење да осветли наос, укључујући нови полијелеј са уграђеним иконама. Паралелно са овим пројектима, наша црква и парохијски дом су добили преко потребну и цењену надоградњу уградњом централизованог система за климатизацију. У парохијској кући, заједничким напором многих парохијана и свештеника резултирао је фарбањем, ажурираним намештајем за новог свештеника и његову супругу, депилацијом дрвених подова, између осталог. Чак смо успели да обезбедимо поуздано возило за нашег новог свештеника и његову супругу.

Ипак, после свих ових достигнућа, посао није завршен. Замах који је створен ове године требало је да се настави. Прота Петар, Црквени одбор на челу са председником Мирком и породица Герасимчук имали су још један циљ за нашу парохију. Остао је симболични врх за успон, нешто што би у част Христа Бога нашег, Његове Пресвете Богородице, Светог Георгија и парохијана парохије – нови Иконостас. Викторовим вођством и мајсторским столарским умећем Сергеја Хнидеца и Сергеја Ковалова, уз донације времена, талента и новца многобројних верника парохије Светог Ђорђа, завршен је пројекат новог иконостаса. Стари иконостас је уклоњен и за три недеље је постављен нови иконостас са византијским иконама  иконописаним руком Ање. Неки су сматрали ово чудом самим по себи, завршити ове пројекте у овом временском оквиру и сигуран сам да су многи од оних који су били укључени у ове пројекте имали своје тренутке размишљања,али је Бог говорио сваком срцу док су били потчињени Његовој светој вољи да ће се овај пројекат завршити.

У суботу увече, пре доласка владике Иринеја, завршени су детаљи у унутрашњости светиње а окупљени   верници су били спремни да дочекају свог епископа. Председница КСС др Јасмина Јовић дочекала и поздравила је Његово Преосвештенство лепо украшеним хлебом – Хлебом који је припремила Роксана Леца. Ђаконица Кристине је уручила букет цвећа, а Гавриил Герасимчук је принео епископу архијерејски штап. И овај долазак обележен је на посебан начин, што је прва приметила Протиница Гордана. Када је Владика изашао из возила, Протиничин петао је неуобичајено запевао и застао тек када је Његово Преосвештенство проговорио. Познавајући њене животиње и да се то никада раније није дешавало у ово доба дана, верницима је то био јасан знак да је присуство Владике свети благослов и наговештава предстојеће догађаје планиране за недељу. Хор, којим је руководила Попадија Велислава Франта, надахнуто је певао док је мноштво верника учествовало на вечерњем богослужењу и са ишчекивањем у срцу кренуло кући за сутрашњи дан: на служење Архијерејске Литургије, произвођење чтечева и рукоположење, помене, благослове, и прославу Крсне Славе КСС.

Са почетком у 8.30 часова у недељу, 24. септембра 2023. године, мала Софија Шебез поздравила је Његово Преосвештенство букетом цвећа, пожелевши му добродошлицу у своју парохију да одслужи Архијерејску Литургију и отпочне све догађаје предвиђене за тај дан. Са Његовим Преосвештенством саслуживало је свештенство о. Петар Петровић, о. Драган Петровић, о. Тадеј Франта, о. Ристо Тоцинов, о. Јован Тодоровић, о. Данијел Маршал, ђакон Андреј Павловић, Епископски Дн. Дарко Трипковић, и Дн. Томислав Савић . Епископ Иринеј је након облачења  почео са постригом три нова чтеца: Илије, Павла и Гаврила Герасимчука, синова Виктора и Ање Герасимчук. Нове чтеце верници су поздравили наглашеним „АКСИОС! ДОСТОЈАН! ДОСТОЈАН!".

Затим је уследила света Архијерејска Литургија. Ово је била веома посебна Света Литургија, не само због архијерејског карактера, већ и због тога што је ђакон Андреј требало да буде рукоположен у чин свештенства као наследник о. Петра. Сведочити и учествовати у Архијерејској Светој  Литургији значи имати поглед у небо и увек је незаборавно искуство.  Отац  Андреј се обратио Његовом Преосвештенству Епископу Иринеју и прочитао срдачну беседу замоливши да, иако недостојан, буде рукоположен за свештеника. Након Великог Входа, и полагање светих Дарова на олтарску трпезу, о. Андреј је три пута вођен  око светог Престола, клекнуо и примио полагање руку од Епископа за рукоположење у свештенство. Парохијани су поново свим срцем узвикивали: „АКСИОС! ДОСТОЈАН! ОН ЈЕ ДОСТОЈАН!”.

Његово Преосвештенство Епископ Иринеј одржао је беседу о Јеванђељу које је читано на литургији од Матеја 25:14-30, прича о талентима. Он је нагласио да је то најјаснија мера како ће нам свима Христос судити, свакоме по мери датих таланата, јер свако има шта да принесе, умножи и испуни, пред Господом. „Јер свакоме ко има, више ће се дати, и имаће у изобиљу; а ономе ко нема одузеће се и оно што има. И бациће лењог слугу у таму.где ће бити   плач и шкргут зуба.” Пазимо и научимо нешто из ове беседе нашег Епископа!

Након Свете Литургије, Епископ Иринеј је благословио све прелепе византијске иконе у светињи, укључујући и нови иконстас. о. Драган је отишао и благословио фреске у парохијској сали. По завршетку благосиљања икона, верни народ се окупио под шатором испред светиње да епископ благослови и освешта Славски Колач у част Рођења Пресвете Богородице, крсне славе Кола српских сестара. Сви су се окупили на молитви и благослову, а изабрана је нова покровитељка и кума Марија Мајер за 2024. Потом се верни народ окупио у парохијској сали за преостале свечаности.

Са преко 200 присутних, Мирко и Ђука Шебез, са својом децом, пожелели су свима добродошлицу у парохијску салу као спонзори славског банкета КСС 2023. Синсинатијски Чартер  Кола српских сестара (КСС основан  је 1911. године и само је осам година млађи од првобитног основаног у Београду, Србија 1903. године. Прослављајући 112. крсну славу, сестре Светог Ђорђа КСС предвођене председником др. Јасмина Јовић, послужиле су изузетан ручак на банкету. Њихов напоран рад, жртву и посвећеност сви су ценили.

Током банкета чули смо говоре појединаца  који су седели за главним столом. Благајник Црквеног одбора Светог Ђорђа Димитрије Јовић изнео је утиске о свим реализованим пројектима у протеклих неколико година, са љубављу износећи своје сумње у иницијативе на том путу, али увек охрабриван руководством председника црквеног одбора Мирка. Он се је такође осврнуо и на 23 године службе у цркви Светог Ђорђа оца Петра и колико је далеко Црква стигла за то време. Председница КСС др.Јасмина Јовић говорила је о свему што су наше сестре урадиле, посебно на припреми за овај посебан дан. Иконописац Ања Герасимчук  причала је о своме путу  како је постала иконописац, јер јој је Старец (старешина) предложио да слика иконе у једном од манастира које је посетила као девојчица док је одрастала у Русији – нешто за шта је сумњала да ће се испунити док јој се не пружи прилика, што се је десило  код цркве Светог Ђорђа. Поменула је и нека чудесна дешавања која су се десила током њеног рада на стварању разних икона које се налазе у цркви Светог Ђорђа. Потом је прота Петар Петровић одржао говор од срца, присећајући се  на више од 50 година свештеничке службе и љубави према драгој супрузи Гордани, која је ових 50 година била уз њега на сваком кораку. Прота  Петар је са љубављу и очински саветовао новорукополођеног о. Андреја Павловића да ће половина онога што је он као свештеник бити  његова супруга, која ће учествовати у његовој свештеничкој служби. Прота  је саветовао да ће ојачати једни друге, указујући  на своја сопствена искуства. Отац Андреј је потом одржао беседу, захваливши се Његовом Преосвештенству Епископу Иринеју на свему и што га је поставио да буде свештеник у цркви посвећеној Светом Ђорђу. Затим је Његовом Преосвештенству поклонио напрсни крст у знак своје захвалности.Отац Андреј се је присећао   искушења и тешкоћа на том путу, понекад сумњајући да ли ће овај дан икада доћи, али воља Божија увек побеђује. Такође је захвалио о. Петру и Протиници Гордани што су били узорни домаћини и припремали пут за његово постављење за свештеника у парохији Светоог Ђорђа.

 На крају, Његово Преосвештенство Епископ Иринеј се обратио својој вољеној пастви. У овој беседи осврнуо се на све догађаје који се обележавају на тај дан: значај коришћења својих талената, икона и иконостаса, рукоположење новог свештеника и три нова чтеца, као и КСС  и њихов значај да буде пример. Верницима је поделио епархијске зидне календаре на којима су изложене прелепе слике најпознатије српске експресионистичке сликарке Надежде Петровић. Његово Преосвештенство се потом осврнуо на службу о. Петра, са супругом Горданом. У част више од 50 година службе, Његово Преосвештенство Епископ Иринеј уручио је протопрезвитеру Петру Орден Светог Петра Цетињског, који је у име Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одликовао Патријарх Порфирије за делатну љубав према Светој Мајци Цркви. , посебно показаној  деценијама ревносног и преданог рада на њиви Господњој. Примајући ову најпрестижнију и најчаснију награду и затечен изненађењем и смирењем, о. Петар, надахнут Духом Светим, признао је да, иако ће само он носити ову медаљу, она ће је носити у име свих верника парохије Светог Ђорђа и његовог вољеног епископа који га је препоручио Синоду Српске Православне Цркве  и Његовој светости Патријарху. Многи су били дирнути до суза током ових говора.

Било је то незаборавно и дивно време имати Његово Преосвештенство епископа иринеја  у нашем присуству и заједно обележити ове важне догађаје и прекретнице као једна породица. Након завршетка, сви су дискутовсли о протеклом дану, а толико осмеха могло се наћи на лицима оних дирнутих догађајима који су се одиграли. Један свештеник је са мном поделио своје осећање ишчекивања да учествује у Архијерејској Литургији, јер је ово веома посебан догађај – истичући да осећање узбуђења које доживљавају верници дели и свештенство. Силазак из духовно уздигнутог осећања, какво сам ја искусио, а сигуран сам и од многих присутних верника, може бити исцрпљујући јер душа поново чезне за тим погледом на небо и да учествује у хијерархији Царства кроз Архијерејску Свету Литургију. Са љубављу захваљујемо Његовом Преосвештенству Епископу Иринеју, свештенству, ђаконима и њиховим породицама који су дошли да славе, а посебно новорукоположеном  о. Андреју и његова супрузи, сада попадија Кристини, и нашем драгом проти Петру и Протиници Гордани, свим верницима цркве Светог Ђорђа и онима који су дошли као гости, посебно путујући изван околине Синсинатија. Хвала вам свима за ваш труд, вашу жртву, ваше молитве и љубав коју сте показали према Христу и Његовој Цркви.

у Христу,

Чтец и потпредседник црквеног одбора Адам „Јован” Меадор